Otvaranje izložbe: „Putujuća pozorišta u Srbiji od druge polovine XIX veka do 1945. godine“

U Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u ponedeljak 29. septembra u 19h biće otvorena izložba „PUTUJUĆA POZORIŠTA U SRBIJI OD DRUGE POLOVINE XIX VEKA DO 1945.“ autora mr Aleksandra Milošević (viši kustos), a pored njega učestvuju teatrolozi dr Vesna Krčmar i dr Zoran T. Jovanović. Odlomke čita glumac Milan Caci Mihailović.

Od druge polovine XIX veka u Srbiji su nastajala putujuća pozorišta, „pešačke trupe“, „leteći teatri“, „putujuće družine“ koje su okupljale zaljubljenike u pozorišnu umetnost, imajući veliki prosvetno-kulturni, nacionalni i umetnički značaj u razvoju našeg naroda. Takođe, važna uloga bila je u negovanju i stvaranju mladih glumačkih snaga za velika profesionalna pozorišta.To je bilo vreme kada je odlazak u putujuća pozorišta značilo biti odmetnik od postojećeg patrijarhalnog života. Putujući glumci su bili ponosni, gordi čergari koji su zarađivali tek za opstanak, skromnu rekvizitu i dekor. Nastupali su najčešće u lokalnim kafanama, uz glasno naručivanje pića i hrane tokom predstava. Siromaštvo putujućih pozorišta je postavljalo uslove rada više nego zahtevi komada. Dotrajale i često krpljene kulise ipak su važile za ozbiljan kapital putujućih trupa, koji je često bio zalog za neplaćenu sobu, hranu i piće. Kostimi su bili improvizovani – likovi su tumačeni u onome što je svako ponaosob od glumaca posedovao ili, uz srećne okolnosti, pozamljivao ili dobijao na poklon od meštana.

Neka od najpoznatijih su bila putujuća pozorišta Paje Stepića, Laze Popovića, Fotija Iličića, Đorđa Peleša, Mihaila Dimića, Mihaila Pešića, Đure Protića, Mihaila Lazića-Strica, Svetislava Dinulovića, Nikole-Bate Simića, Milivoja Barbarića, Miloša Hadži-Dinića, Milivoja Stojkovića, Mihaila-Ere Markovića, Jevte Dušanovića, Mihaila Lazića -Čička, Dušana Topalovića, Dimitrija Nišlića, Petra Krstonošića, Dušana Životića, Isaija Jokića, Koste Delinija. 

U periodu između dva rata (1918-1941) brojne putujuće družine su prestajale s radom, usled nepovoljnih društveno-političkih i ekonomskih uslova, kao i osnivanja banovinskih pozorišta 1930. koja su im često zabranjivala da nastupaju na njihovim teritorijama. Uz sve uobičajene teškoće, putujuća pozorišta su bila zadužena raznim taksama (poreskim, kontrolnim, banovinskim, gradskim) primorani da igraju predstave sa besplatnim ulazom ili „dobrovoljnim prilogom“, skupljajući na kraju večeri bakšiš.

Ne zaboravljajući njihov značaj, u novije doba im je, na inicijativu dr Milenka Misailovića, teatrologa, odata počast podizanjem spomen-obeležja 1988. Vajar Jovo Petijević je u Skadarliji podigao spomenik besmrtnom putujućem glumcu, koji je ujedno poziv na živu scenu na kojoj bi se stalno podsećalo na začetnike pozorišnog života.

Izvor: B92
Foto: Facebook