Ova paleoumetnica našim praistorijskim precima udahnjuje ljudskost
Elizabet Dejns u svom pariskom studiju već 20 godina uz pomoć gline i silikona pravi izuzetno realistične modele ljudskih predaka iz različit stadijuma revolucije. Ona kaže da ovim drevnim bićima želi da podari lice, identitet i ljudskost.
Dejnsova je postala poznata u svetu kada je „oživela“ Lusi, ženku Australopitekusa afarensisa koji je živeo na Zemlji pre dva do tri miliona godina. Ona svoj rad počinje tako što proučava iskopanu lobanju, pa potom radi njen kompjuterski model da bi odlučila muskulature lica, a na kraju dodaje najsitnije detalje poput bora i naježenih dlaka na telu.
Ova umetnica proučava naučnu literaturu kako bi odlučila boju očiju koju treba da imaju njeni modeli, a za „pokrivanje“ hominida služi se mešavinom ljudskih i dlaka sa tela jaka, krupnog goveda sa Himalaja. Dejnsova kaže da je svaki njen model „sinteza celokupnog znanja o postanku čovečanstva“ i navodi da joj skulpture nedostaju kada su izložene u muzejima.
Njeni radovi bili su deo postavki u muzejima širom sveta.
„Moja želja je jasna, a to je da razotkrijem tajne drevnih kostiju i tragova prošlosti“, kaže Dejnsova.
„Postala sam opsednuta lobanjama. Želela sam da podarim lice svakoj lobanji koju bih videla. Cilj nije više bila pomoć u stvaranju neke predstave ili filma, već dešifrovanje porekla čovečanstva“, objašnjava Dejnsova.
Njen prvi zadatak ipak nije bilo rekontruisanje vunenog mamuta i grupe ljudskih predaka iz Magdalenijenske kulture koja je postojala pre 11.000 godina.
Dejnsova tvrdi da se praistorijski preci suviše često predstavljaju kao brutalni, pa ona pokušava da na umetnički način zabeleži njihovu ljudskost. Za izradu pojedinačnog modela potrebno joj je obično po nekoliko meseci.
Izvor i foto: Blic
