Ovako Evropska komisija vidi srpsku ekonomiju tokom ove godine

U Srbiji se u ovoj godini očekuje privredni rast od jedan odsto i 1,8 odsto u 2015, ali nezaposlenost ostaje razlog za zabrinutost, ocenila je Evropska komisija (EK).

U izveštaju EK o napretku u sprovođenu ekonomskih programa u zemljama Zapadnog Balkana (ZB), navedeno je da je nakon ekonomskog pada iz 2012, neto izvoz podstakao privredni rast u regionu, ali je domaća tražnja ostala slaba.

Ekonomski oporavak regiona i dalje je slab i prete mu brojni rizici, pa će rast bruto domaćeg prozivoda (BDP) umnogome zavisiti od rasta investicija, ubrzanja reformi, stabilnog rasta izvoza i jačanja konkurentnosti, smatra EK.

U Srbiji je snažan izvoz doveo do značajnog smanjenja deficita tekućeg računa u 2013, ali će taj deficit i dalje biti visok. U svetlu niske tražnje, inflacija će po svoj prilici slabiti, a nezaposlenost, koja premašuje 20 odsto, i dalje je najveći razlog za zabrinutost.

U Srbiji se očekuje privredni rast od jedan odsto u ovoj godini, 1,8 odsto u 2015. i dva odsto u 2016, dok bi nezaposlenost ove i iduće godine trebalo da poraste na 25.7 odsto, da bi se 2016 spustila na 25 odsto. U 2014. se očekuje inflacija od 5,5 odsto, u 2015. 5,2 odsto, a u 2016. pet odsto.

Uravnoteženje budžeta će zemlje ZB mahom pokušati da postignu kroz rezanje javnih rashoda, koje je neophodno da bi se ograničio budžetski deficit i zaustavio rast javnog duga. Fiskalna konsolidacija i nizak rast zapošljavanja uticaće na raspoložive prihode, a samim tim i na potrošnju, navodi Komisija, dodajući da su potrebni dodatni napori da se ukroti inflacija.

Ključni izazov programa prilagođavanja u Srbiji predstavlja upravo uravnoteženje budžeta. Budžetski deficit od pet odsto iz 2013. premašio je prvobitni cilj od 3,6 odsto. Uprkos merama konsolidacije, veruje se da će povećana potrošnja u 2014. dovesti do rasta deficita na 5,5 odsto BDP-a.

Proces preusmeravanja ekonomije sa domaće potrošnje na izvoz i investicije po svoj prilici će biti nastavljen, navodi Komisija. Fiskalna konsolidacija, slabosti na tržištu rada i smanjenje popualcije od oko 0,5 odsto godišnje nastaviće da utiču na domaću potrošnju.

Sa druge strane, nakon dobrih izvoznih rezultata iz 2013, pre svega zahvaljujući automobilskom sektoru, očekuje se da će izvoz rasti u svetlu jačanja inostrane tražnje, pre svega u glavnim trgovinskim partnerima Srbije.

Finansijski sektor nastaviće da se suočava sa brojnim pritiscima. Skroman privredni oporavak do sada nije uspeo da pomogne bankarskom sektoru da smanji visok nivo nenaplativih kredita, koji su na kraju 2013. porasli na 21,4 odsto ukupnih zajmova.

Izvor i foto: Tanjug