Ove turističke atrakcije ljudi konstantno „ubijaju“

Svaka država koja može da se pohvali turističkom atrakcijom, posebno istorijskim znamenitostima koje privlače reke turista, suočava se s pitanjem u kojoj je meri turizam dvosekli mač.

S jedne strane, svi ti turisti ostavljaju veliki novac, a to se naravno isplati domaćinima, ali oni takođe mogu da prouzrokuju veliku štetu na lokacijama koje postoje stotinama, pa i hiljadama godina. Ovo su neke od tih lokacija, koje turisti konstantno „ubijaju“ svojom bahatošću i nemarom.

1. Kineski zid

Najveća građevina na svetu, koja se proteže od srednje Azije do Žutog mora s dužinom od 8.851 km, visinom od 10 do 16 metara i širinom od 8 metara, najveća je atrakcija Kine. Iako je zid građen kako bi zaštitio Kineze od navale neprijatelja, čini se da će ga dokrajčiti horde turista.

Naime, delovi zida uništeni su grafitima, a više od 30 odsto temelja zida već je stradalo zahvaljujući prirodnoj eroziji tla, što je rezultat ljudskog delovanja.

2. Veliki koralni greben

Najveći koralni greben koji se proteže dužinom od 2.030 kilometara iznad australijske pokrajine Kvinslend sastoji se od preko 3.000 koralnih grebena i 900 ostrva i laguna. Ali mu preti raspad…

Prema nekim istraživanjima, do 2050. godine veći deo tog prirodnog blaga mogao bi da izumre, a to bi bez sumnje bila ogromna ekološka katastrofa i kraj jedne milijarderske turističke industrije.

Klimatske promene koje prete tom biseru naše planete su direktan rezultat ljudskog delovanja, pa bi tako ljudi u ovom slučaju doslovno bili ubice Velikog koralnog grebena.

3. Angkor Vat

Ostaci nekadašnjeg veličanstvenog hrama u Kambodži danas su pod opsadom gomile turista, koji se guraju kako bi pronašli najbolju poziciju da bi svojim pametnim telefonom uslikali spektakularan izlazak sunca.

S povećanjem broja turista (više od 20 posto godišnje), hram ubrzano propada… Samo u 2014. godini Angkor Vat je posetilo preko dva miliona turista, što je previše za tako mesto.

4. Sikstinska kapela

Papina kućna kapela u sklopu palate u Vatikanu svetski je poznata po remek delu Mikelanđela, posebno svodu u freskama kojima se svake godine dive milioni turista. Uprkos zabrani fotografisanja, mnogi su uhvaćeni u prekršaju, ali to nije ono što najviše oštećuje freske…

Problem je, naime, u ugljendioksidu koji izdišu turisti, pa tako oštećuju umetnička dela. Nedavno je uveden poseban sistem hlađenja koji smanjuje posledice toga, kao i senzori koji broje turiste, ali pitanje je koliko će to biti dovoljno na duže staze.

5. Pećina Altamira

Poznata po slikama i crtežima na zidovima iz doba paleolita, pećina duga 295 metara sačuvana je zahvaljujući lavini kamenja koje je pre 13.000 godina zapečatila njen ulaz. Tokom 70-ih godina prošlog veka crteži su bili toliko ugroženi i oštećeni vlažnim vazduhom zbog preteranog broja posetilaca da su morali da zatvore pećinu na pet godina, da bi je ponovo otvorili, pa zatvorili 2002, kako bi se očuvali ostaci umetnosti stari 20.000 godina.

Prošle godine turistima je opet dopušten ulaz, ali po sistemu da se nedeljno bira petoro turista koji mogu da vide pećinu.

6. Masai Mara

Nacionalni park u Keniji najbolje je mesto na svetu za posmatranja divljih životinja, poput zebri, slonova, hijena, lavova… Najpopularniji je, naravno, safari, koji svake godine privlači sve više turista i donosi novac, ali stvara i probleme.

Jednostavno, prirodni kapaciteti su ograničeni, a brojni turistički kampovi ugrožavaju divlje vrste i zagađuju okolinu.

7. Tutankamonova grobnica

Jedno od najpoznatijih arheoloških otkrića u Egiptu mesto je večnog počinka dečaka-faraona.

Tamo je pronađeno oko 3.500 zlatnih predmeta, a najveću vrednost ima sarkofag i zlatna posmrtna maska. Prošlog aprila grobnica je zatvorena za turiste zbog oštećenja usled vlage, povezanih sa dahom.

8. Tadž Mahal

Neverovatan arhitektonski spomenik u Indiji, koji je vladar Džahan-šah izgradio za svoju ženu, smatra se draguljem umetnosti i univerzalno priznatim remek delom.

Tadž Mahal, koji krasi svetsku kulturnu baštinu još od 17. veka, danas je – ugrožen. Pri tom se misli prvenstveno na njegovu strukturu, koja lagano propada usled težine miliona turista koji ga posjećuju, a štetu nanosi i pad nivoa reke Jamuna, što utiče na drvene temelje hrama.