59. Sterijino pozorje u znaku dva jubileja: 150 godina od rođenja Branislava Nušića i 100 godina od početka I svetskog rata

Ovogodišnje 59. Sterijino pozorje, koje će biti održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu, predstaviće u zvaničnoj selekciji devet predstava.

Sa kakvim emocijama dočekujete predstojeće 59. Pozorje, s obzirom na katastrofalne poplave koje su zadesile našu zemlju?

Selimir Radulović: U slabosti, strahu i velikom trepetu – da se poslužim rečju apostolskom. Danas je svako od nas građanin Obrenovca, jer je stradavanje s onim koji strada naša bratska i hrišćanska dužnost. U našu kuću, tu gde su se do juče „sredsredili” živost i veselost, uselio se preteći i opasni poplavni talas. Zato je i svaka moja reč, opisujući iskušenja s kojima smo se suočili, slaba i hladna. Ostaje uteha u reči onih što vodu piju slađe nego mnogi skupoceno vino: da će nam, u brizi neizbežnoj, Gospod poslati i oblak i rosu i duh koji živi.

Kako su tekle festivalske pripreme između dva Pozorja? Koliko je delikatno organizovati jedan ovakav pozorišni festival u ovakvim vremenima?

Ako se uzme u obzir činjenica da su selektor i žiri dve autonomne institucije, zadatak direkcije festivala, dakle, mojih saradnika i mene jeste da obezbedimo finansijske, organizacijske i tehničko-tehnološke uslove neophodne za njegovu realizaciju. I da selekciju nacionalne drame i pozorišta, međunarodnu selekciju „Krugovi”, „Pozorje mladih” i ostale prateće programe uvežemo, gradeći višebojni programski mozaik, u jednu i koncepcijski i tematski i poetički jedinstvenu celinu. Ukoliko smo u tome uspeli to će značiti da smo se uspešno suočili s brojnim iskušenjima i problemima i da smo, radeći svoj posao, iskreno i s ljubavlju nosili bremena jedni drugima.

Na početku svog mandata najavljivali ste „povratak Sterije Pozorju”, odnosno „osvetljavanje srpske drame”. Da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom? Gde je danas Pozorju mesto?

Evo činjenica: pa na osnovu jezika brojki procenite sami. Prošle godine je, od devet predstava u takmičarskoj selekciji domaće drame i pozorišta, sedam bilo po domaćem dramskom tekstu. Ove godine, od devet – osam. Ako vam činjenice i brojevi nisu dovoljna potvrda da kažem da ću svoju kratku misiju u Sterijinom pozorju smatrati uspešnom ako gdeko izvuče pouku da kada je reč o kulturi nije neophodno prosjačiti pred tuđim vratima, budući da su svoja širom otvorena, i iza njih se, ponirući u vlastitu dubinu, može štošta naći.
Ovogodišnje Pozorje proteći će u znaku dva jubileja: 150 godina od rođenja Branislava Nušića i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Po čemu je osobena ovogodišnja selekcija?

O tome je za vaš list već govorio naš selektor. Gotovo sve predstave bacaju svetla na vek koji je neslavno izdahnuo, čija se apokaliptična jeka ne stišava. Prošlo je čitavo jedno stoleće, a Veliki rat kao da se nije još završio. To je usud savremenog čoveka – bez stida, pogleda vezanog za zemaljsku konjukturu, u njemu se gasi i savest i poštenje i zagubljen je njegov lik kao duhovno usredsređenoga bića koje čuva vezu i jedinstvo. Otuda imenovanje 20. veka, iz perspektive drugog desetleća 21. veka, kao priče bez kraja, ali i podrazumevajuća zebnja – kako i kuda dalje?

Da li očekujete i ovoga puta kontroverze i sporove?

Naravno, to je nešto što je neophodno i dobrodošlo srpskom pozorištu i srpskoj kulturi. Pod uslovom da akteri tih kontroverzi i sporova poseduju moralno vaspitanje koje ih obavezuje da se ne prepuste pogubnom škrgutu zuba i ne srozaju na nivo podlo-prostačkih podrugljivosti, hoću reći, ideoloških, komesarskih obeležavanja, gde se dijalog doživljava kao podjarmljivanje drugog, a ne kao razgovor s drugim. Iskustvo onih koji ništa nemaju, a sve poseduju, svedoči da se ne može hodati po užarenom ugljevlju, a da stopala ne sagore. Gotovo uvek podignuta temperatura, kada je reč o Sterijinom pozorju, istinski uverava da je reč o najeminentnijem festivalskom pozorišnom znaku u regionu.

Sterijino pozorje uvek je funkcionisalo po sistemu: šta je kvalitetno to je i skupo. Kako ste i da li ste zatvorili finansijsku konstrukciju?

Imali smo kao i do sada razumevanje Gradske uprave za kulturu, Pokrajinskog sekreterijata za kulturu i javno informisanje i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ukoliko naš višegodišnji generalni pokrovitelj (NIS Gasprom) to ostane i ove godine, s istim učešćem kao prošle godine, možemo reći da smo taj posao uspešno priveli kraju. Uostalom, negde je već neko rekao da je novac samo trenutni transfer božje volje na zemlji.

Šta biste izdvojili u bogatoj lepezi pratećih programa?

Ovogodišnje 59. Sterijino pozorje biće obeleženo bogatim pratećim programima. Između ostalih, po svom značaju i tradiciji, izdvajaju se 14. Međunarodni trijenale „Pozorište u fotografskoj umetnosti”, 55. Izložba likovnih radova dece i omladine Srbije „Scena, maska, kostim, lutka”, „Dani knjige”, u sklopu kojih će biti promovisana izdanja iz oblasti istorije i teorije pozorišta. Petodnevni program, pod nazivom „Dnevna soba”, koji realizujemo u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu i nemačkom ambasadom, rediteljka Ivana Vujić osmislila je kao radionice, predavanja, prezentacije i javna čitanja drama.

Tu je i jedan od simbola Festivala, „Pozorje mladih”, na kojem će i ove godine biti izvedene predstave studenata akademija iz regiona. Neophodno je podsetiti i na niz programskih celina koje Pozorje realizuje u saradnji s partnerskim institucijama iz zemlje i inostranstva: izložba „Tragovi” (Udruženje umetnika Petrovaradinske tvrđave „Likovni krug”), izložba Vojislava Kilibarde „Stvaram pozorište – ispred i iza scene” (Hercegnovsko pozorište), izložba „Mija Aleksić – biti glumac” (autor Boban Stefanović, Kulturni centar Gornjeg Milanovca), izložba fotografija i promocija monografije „Ena Begović” (Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu i porodica Ene Begović)…

Izvor: Politika