Pazite kakvo cveće nosite u posetu i srčite da ne uvredite domaćina!
Svaka kultura ima svoje osobenosti, a neke su toliko neobične da ih zapadnjaci ne razumeju. Donosimo vam listu neobičnih običaja koji u nekim kulturama imaju sasvim drugačije značenje nego u našoj:
Cveće
Buket cveća na zapadu se doživljava kao idealan poklon za svaku priliku:prvi sastanak, venčanje, sahranu, rođendan, ali nema svaka vrsta cveća isto značenje u svim zemljama. Hrizanteme, ljiljani, gladiole i drugo belo cveće u većini europskih zemalja nose simbol žalosti i najčešće se donose na sahranu. Tako bi poklanjanje buketa belog cveća u Kini ili karanfila u Francuskoj moglo biti isto kao da ste mu rekli „umri“. Žuto cveće se u Rusiji doživljava kao znak mržnje, a ljubičasto cveće je simbol nesreće u Italiji i Brazilu. Crveno cveće se daje samo kao ljubavna poruka u zemljama poput Nemačke i Italije. Čak i broj cveća može predstavljati problem: paran broj u europskim zemljama simbol je veselog povoda, a neparan nesećnog, dok je na primer u Kini i Tajlandu obrnuto.
Pljuvanje
Na zapadu decu uči kako je ružno pljuvati, naročito ne na ulici, a o pljuvanju na druge ljude da se ni ne govori, jer to je jedna od najvećih uvreda. Međutim, to ne vredi za pripadnike plemena Masai u Africi. Oni pljuju jedni na druge na sličan način kao što se u zapadnim zemljama ljudi rukuju. Zapravo, oni i pljuju na svoje dlanove pre rukovanja ako bi slučajno zaboravili pljunuti jedan na drugoga kasnije.
Pristojna deca koja pozdrave starije od sebe mogu očekivati pljuvačku u svome smeru, a objašnjenje tog običaja je da pljuvanje simbolizuje najbolje namere, želju za dobrim zdravljem i dugim životom. Iz istog razloga članovi porodice i prijatelji pljuju na bebe, kod useljenja u novu kuću u svaki od četiri ugla…
Srkanje
U većini zemalja, srkanje supe ili nekog napitka u javnosti smatra se odrazom lošeg vaspitanja. Ali, u brojnim azijskim zemljama poput Kine i Japana, srkanje je zapravo znak pohvale domaćinu, odnosno označava da je hrana ili piće tako ukusno da ne možemo dočekati da se ohladi – pa srčemo. Istvoremeno, večera bez srkanja može uvrediti istočnog domaćina, jer se tumači da gost nije zadovoljan.
Plaženje jezika
U zapadnim zemljama jezik se najčešće plazi u znak zafrkancije, bunta ili uvrede. Stari italijanski zakon, na primer, za plaženje propisuje i novčanu kaznu, dok se u Indiji plaženje jezika smatra znakom ogromnog besa. Ipak, kako je svet veliko mesto, ista pravila ne važe svuda. Tako se u Novoj Kaledoniji jezik smatra simbolom mudrosti i energije. U Tibetu se plaženje jezika doživljava kao gest poštovanja kod pozdravljanja, a to je rezultat verovanja kako je zao kralj u prošlosti imao crn jezik, pa se pokazivanjem crvenog jezika pokazuje dobrodušnost. Na Karolinskim ostrvima veruje se da se pokazivanje jezika proteruju demoni.
Ostaci za psa
Ako ste na večeri i tražite da vam zapakuju ostatke hrane, mogli biste ostaviti utisak škrte osobe. Međutim, to nije bilo tako i u starom Rimu, jer su tamo domaćini obavezno gostima u komad tkanine pakovali hranu i sveže voće, a gost koji to ne bi uzeo bi time uvredio domaćina. Takvim ponašanjem bi brzo stekao ugled nepristojnog i više ga nigde ne bi pozivali. U Kini je taj običaj unapređen, pa se umesto u krpe, hrana pakovala u kartonske kutije.
Izvor: Listverse, 24.sata.hr
Foto: Wikipedia, John O’Neill, Facebook
