Peva „Travijatu“, veruje u Boga i beži od ljubomornih muževa!
Operski pevač koji nastupa u kafanama, Englez pravoslavne vere, izvođač arija koji privija glavu na nedra lepšeg dela publike – sve ovo objedinio je Tobi Sims, umetnik dobro poznat beogradskoj publici. Kad se popne na šank i moćnim baritonom zagrmi „Karminu Buranu”, ili, pentrajući se po stolovima, zapeva „Travijatu”, nikog ne ostavlja ravnodušnim. A još kad počne da ljubaka gošće naočigled njihovih pratilaca i da pravi iščašene grimase… U prethodnih pet godina imao je mnoštvo nastupa u prestonici. Poslednji u nizu bio je u restoranu „Litl bej”. Tu je prošle godine pevao na dobrotvornoj večeri, kada je sakupljeno 6.000 evra za srpsku porodicu sa Kosmeta. Sims je posetiocima „Malog zaliva” pokazao sve što je imala prilike da vidi i publika na njegovim nastupima u Španiji, Švedskoj, Francuskoj, Etiopiji… Priča o Tobijevim nestašlucima na sceni samo je delić kontroverzne biografije ovog Britanca. Arije je zapevao pre dvadesetak godina, kada je ukinuta dečja emisija na „Bi-Bi-Siju” za koju je radio muziku. Otišao u Rusiju, i za vreme trogodišnjeg boravka u Krasnojarsku prešao u pravoslavlje. Kratko vreme bio je čak i sveštenik Grčke pravoslavne crkve. Brzo je batalio mantiju, ali je kao vernik ostao pod „jurisdikcijom” ruskog patrijarha. Kaže da ne smišlja finese na nastupima, već ih improvizuje u zavisnosti od auditorijuma. Vođen sopstvenim načelom da "šou nije šou ako publika ne učestvuje u njemu", Sims se opredelio da peva na mestima atipičnim za operske pevače. Zbog egzibicija, umalo nije dvaput ‘zaglavio apsanu’ u rodnoj Engleskoj. Prvi put, kada je zagrlio gospođu iz publike pred njenim suprugom, koji ga je prijavio policajcu za susednim stolom. Drugi rizičan slučaj desio se u predvečerje jednog od njegovih putovanja za Beograd. "Bilo je to na koncertu u Londonu. Spazio sam dve devojke za stolom, kasnije se ispostavilo da su sestre. Jedna mi se bacila u naručje. Zavukao sam joj ruke ispod haljine i počeo da opipavam. Drugoj je bilo zabavno da mobilnim snima prizor. Čak je i njihov otac bio u kafiću, ali nije obraćao pažnju. Iste večeri, ova što je snimala pokazala je video-zapis mladiću devojke s kojom sam imao „vruću scenu” i on je odmah pozvao policiju. Sutradan sam pošao za Srbiju, pa nisu mogli da me uhapse!" objašnjava Sims. Najluđi posetioci su, prema njegovom iskustvu, prosvetni radnici. "Profesori i učitelji moraju na poslu da budu pristojni i oprezni zbog dece. Zato valjda „polude” kad izađu u grad. Tako me je jedna učiteljica na nastupu gađala grudnjakom. Mislila je da ću da joj ga vratim, ali sakrio sam ga u čarapu. Pred kraj koncerta, izvukao sam brusthalter i krišom ga dao konobaru. Kelner je ubrzo za njen sto doneo pladanj sa zvonom. Kada je podigao poklopac, gospođi je na tanjiru poslužen grudnjak." prepričava Sims. U našoj zemlji nije imao neprijatnosti, ali seća se kad je svojevremeno najavljen dolazak princeze Jelisavete Karađorđević na njegov nastup. Dobio je savet da se kloni gafova dok peva oko žene plave krvi, jer njeno obezbeđenje neće blagonaklono gledati na to. Ali… "Zagrlio sam je usred koncerta. Čuvari su odmah ustali, ali ona im je rekla da sednu. Sutradan je zvala organizatore i zamolila ih da mi prenesu da je uživala u nastupu. Ljudi „na nivou” vole da ih tretiraš kao ‘običan svet’, zaključuje Sims. Je li pravoslavlje spojivo sa „grešnim” obigravanjem oko tolikih dama, pitamo Simsa na kraju. "Kao izvođač, treba da svu energiju podeliš sa publikom, baš kao što te sveštenik kroz pričešće ispunjava božjom energijom. Kad pevam, celog sebe dajem publici i potreban mi je ceo dan da se odmorim. Zato kao vernik crpim duhovnu snagu koju prenosim na posetioce!"
Izvor: „Politika“
