Pilar de l Rio: Svet menjaju pesimisti

„Život sa Saramagom bio je komplikovan. Život sa velikim piscem podstiče, zato što otvara oči svakoga dana, a sa druge strane donosi dosta straha i nesigurnosti i otvara brojna pitanja“, rekla je u sredu uveče za „Novosti“ Pilar del Rio, udovica portugalskog nobelovca, neposredno po dolasku u Beograd.

„Bio je strog i radan, nije imao nikakve rituale i nije mistifikovao svoj poziv. Koristio je poslednji model kompjutera. Pre svega, verovao je u demistifikaciju književnog sveta, smatrao je da se pisanje romana može izjednačiti sa pravljenjem stolice: mora da bude čvrsto na zemlji, solidno konstruisan i po mogućstvu lep. Počinjao bi da piše tek kada bi dobro promislio i iskristalisao neku veliku ideju, kao na primer: ‘Iberijsko poluostrvo se odvaja od evropskog tla’ ili ‘svi oslepimo’… Govorio je: ‘Ne volim da pišem, ali volim da vidim nešto napisano'“.

Kao predsednik Zadužbine Žozea Saramaga u Lisabonu, Pilar del Rio će u četvrtak biti gošća Beogradskog sajma knjiga i „Lagune“ i učestvovati u promociji čuvenog romana „Godina smrti Rikarda Reiša“.

„Prvi put sam u Beogradu i Srbiji. Dolazim sa opštim znanjem koje većina Evropljana ima o ovom regionu: da je to Balkan, jedna konfliktna regija, i svesna sam da verovatno mislimo da znamo mnogo, a u stvari znamo vrlo malo“, kaže Pilar del Rio. „Čula sam da je Beogradski sajam jedan od najvećih u Evropi, kao i da je disproporcionalan odnos između broja stanovnika i broja posetilaca. Porede ga sa Sajmom knjiga u Londonu i zato sam veoma srećna što sam ovde“.

Saramagova zadužbina je, po njenim rečima, osnovana još za piščevog života, ali je postala mnogo aktivnija posle njegove smrti. Bavi se pitanjima prava i obaveza ljudi, kulturom kao građanskim pravom i životnom sredinom.

Gošća za „Novosti“ otkriva da je Saramago za sebe govorio da je radnik na pisanju:

„Da može, svet bi bio drugačiji još od ‘Božanstvene komedije’, ‘Don Kihota’ ili ‘Rata i mira’. Književnost pre svega pomaže ljudima da otvore oči, da misle drugačije, a zatim bi ti ljudi trebalo da menjaju svet oko sebe“, kaže gošća. „Saramago je, takođe, mislio da jedini koji mogu da menjaju svet jesu pesimisti, zato što bi optimista rekao da je sve lepo i divno i ništa se ne bi desilo. Najvažnija reč u svakom jeziku za njega je bila reč ‘ne’, i verovao je da je treba ponoviti više puta u toku dana, u smislu: ‘ne verujem, ne želim to da radim’, budući da na taj način čovek održava svoj duh i ispunjava svoju građansku dužnost. Smatrao je da su svi intelektualci angažovani, ali da niko nije anđeo i da svi živimo na planeti Zemlji.“

Izvor: Novosti