Pobegla iz grada da bi u šumi pronašla svoj mir i sreću!
Zagrepčanka Dubravka Maroja (56) godinama je uspešno balansirala između uloge majke, supruge i poslovne žene. U sebi je sanjala o životu u prirodi. Stres i užurbanost zagrebačkog asfalta zamenila je mirom kućice u istarskoj šumi. Kaže da je danas druga žena i da svako to može učiniti.
„Zagreb je nekad bio grad u kojem su se ljudi družili, smejali i veselili. To se promenilo. Između brojnih obveza ljudi zaboravljaju na sebe i otuđuju se. Postali su robovi kredita, zarade, napretka verujući da nemaju izbora, a ja sam shvatila da je meni život bez svega toga mnogo ispunjeniji i kvalitetniji“, veselo priča Dubravka Maroja.
Napustila je grad kako bi svoju sreću pronašla u maloj drvenoj kućici na rubu šume kraj istarskog sela Bale. Iako je odluka o takvom načinu života u njoj dugo sazrevala, tek joj se prošle godine pružila prilika da je ostvari.
Bilo joj je dosta obrasca po kojem živi.
„Bila sam u braku 27 godina. Imam dvoje odrasle dece, s bivšim mužem sam pokrenula firmu za sitoštampu i digitalni mediji. Razveli smo se pre četiri godine. Bilo mi je dosta obrasca po kojem spavam, ustajem, idem na posao i svaki dan tako“, kaže ona. Odselila se iz zajedničke kuće, ali istovremeno je počela tražiti prostor za sebe i drugačiji način života.
Čula je za firmu Eia koja ljudima nudi povratak u prirodu te im omogućuje iskustvo takvog života.
„Uspela sam u rekordnom roku prodati maleni stan, a upravo su tada u firmi Eia prodavali drvenu kućicu. Odmah sam je kupila, uzela nekoliko stvari i otišla tamo“, objašnjava Dubravka.
Ugodna drvena kućica nema temelje već je na velikim kamenim blokovima. Ima 24 metra kvadratna a unutra se nalazi kupatilo sa tuš kabinom, kuhinjica i dnevni boravak, a krevet je na galeriji. Kućica se opskrbljuje pitkom vodom iz cisterne koju pune vatrogasci, a struju dobiva iz solarnih panela na krovu.
„Ispred kuće imam vrt u kojem sadim povrće. Zalivam ga kišnicom, tako da su moji troškovi svedeni na minimum. Hranu delomično proizvodim sama, energente imam iz prirode i ništa mi više ne treba“, nastavlja ona.
Zahvaljujući skromnim troškovima, ostalo joj je dovoljno novca da si može priuštiti i kupovinu nekih namirnica, a ima sredstava da može godinu dana provesti tu i odmarati se.
„Više od 30 godina radila sam po deset sati na dan. Sada sam srećna. To je život o kojem sam sanjala. Moja deca su me podržala i sada su oduševljeni, kao i prijatelji iz Zagreba. Svako može ovo napraviti i biti slobodan“, ističe Dubravka, koja tek sad počinje otkrivati svoje mogućnosti i ispunjavati svoje snove.
Izvor: 24sata.hr
Foto: Facebook
