Počelo suđenje Miškoviću: Stigao i petočlani posmatrački tim

U Specijalnom sudu u Beogradu danas je počelo suđenje vlasniku „Delta holdinga“ Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku, vlasniku „Nibens grupe“ Milu Đuraškoviću i njihovim saradnicima za malverzacije sa putarskim preduzećima.

Pošto je predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić uzeo lične podatke optuženih, zamenik tužioca Bojana Ristić čita optužnicu, a zatim će Miroslav Mišković početi izlaganje svoje odbrane. S obzirom na dužinu optužnice, i radno vreme suda, ne očekuje se da će Mišković danas stići da se brani pred sudom, to će se verovatno dogoditi tek sutra.

Suđenju prisustvuju predstavnici putarskih preduzeća u svojstvu oštećenih kao i predstavnici firmi koje su u vlasništvu optuženih, a od kojih bi , prema rečima sudije Vučinića, mogla da bude oduzeta imovinska korist u toku postupka.

Neposredno pre dolaska Miškovića u sud stigla je delegacija od pet stranih posmatrača koje je obezbedila njegova odbrana da prate ovo suđenje. Miškovićev advokat Zdenko Tomanović rekao je Tanjugu da su u pitanju pravni eksperti iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Nemačke i Belgije, a reč je o advokatima i do bivših predsednika sudova.

Suđenje prati više desetina novinara, kamera, fotoreportera, medija centar je prebukiran, kao i velika sudnica 1.

Tužilac tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara. Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zakonom je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Optužnica obuhvata i Rista Ristića, Milutina Gaševića, Zorana Mihailovića, Dejana Jevtića, Zdravka Raša i Predraga Filipovića koji se terete za pomaganje u izvršnju krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Živojin Petrović i Jadranka Bardić optuženi su za krivično delo poreska utaja.
Tužilaštvo u optužnici, pored ostalog navodi da su okrivljeni krivično odgovorni jer su pri izvršenju krivičnih dela postupali sa umišljajem u stanju uračunljivosti.

Svi optuženi su na saslušanju u istrazi negirali da su izvršili krivična dela, ali tužilaštvo smatra da su njihove odbrane usmerene na izbegavanje krivične odgovornosti, kao i da su opovrgnute iskazima ispitanih svedoka, pisanom dokumentacijom, kao i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Miroslav i Marko Mišković i Milo Đurašković se terete da su na nezakonit način podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš kako bi ih prodali pošto im je u međuvremenu pala vrednost. To je izvedeno kontrolisanom prodajom samo 37 akcija tog preduzeća od ukupno više od 550.000 izdatih običnih akcija, navodi se u optužnici.

Na berzi se, kako se dalje navodi, u kratkom vremenskom periodu od 14 dana trgovalo akcijama u vlasništvu Mila Đuraškovića, na način koji je izričito zabranjen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti. Posle prodaje 37 akcija putarskog preduzeca Niš, naručena je procene njihove tržišne vrednosti, uz zahtev da se ona obavi na osnovu prometa tih akcija, čime je podignuta njihova vrednost sa 3.300 dinara na 8.780,54 dinara.

Nakon toga su osnovana nova pravna lica „Mera invest“ u vlasništvu „Mera investment fund“ Marka Miskovića i „Nibens korporacija“ u vlasništvu Mila Đuraškovica. U njih su osnivači kao svoje uloge u nenovčanom kapitalu uneli akcije PZP Niš po nezakonito uvećanoj vrednosti. „Mera invest“ je potom u oktobru 2008. i novembru 2009. prodala svoj paket akcija Nibens korporaciji, i ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP Niš prema nalazu i mišljenju veštaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost.

Optuženi se terete da su akcije tog preduzeća prodali za 25 miliona evra na osnovu kredita čije je vraćanje garantovalo više putarskih preduzeća u Srbiji, među kojima Kragujevac, Vranje, Preduzeće za puteve Beograd, Vojvodina put i Bačka put.

Kredit je uzet od Unikredit banke, a njegovo vraćanje je spalo na putarska preduzeća, pošto firma u vlasništvu Mila Đuraškovića, koja je kupila akcije preduzeća za puteve Niš za 25 miliona evra, nije imala novca da vraća kredit.

Mišković i Đurašković su na taj način oštetili ta putarska preduzeća jer su ona morala da vraćaju kredit, a istovremeno su izbegli da plate porez državi na kapitalnu dobit.
„Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci. Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji, i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema ovom preduzeću, jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP Niš, došlo je prvo do trajne blokade, a potom i pokretanja stečajnih postupaka nad PZP Niš, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, Partizanski put i FAM“, navodi tužilaštvo.

Prema ekonomsko finansijskom veštacenju, ta preduzeca su pretrpela štetu veću od 16 milijardi dinara.
Neplaćanjem poreza na kapitalnu dobit koja je ostvarena iz transakcija državni budžet je oštećen za ukupno 472 miliona dinara i to od preduzeća „Mera Investment Fund“ za od 320 miliona dinara, a Đuraškovićevog preduzeća za više od 152 miliona dinara.

Mišković je na saslušanju u istrazi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u decembru prošle godine negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret navodeći da je njegov ulazak u putarska preduzeća bio kroz investiranje u kome se on javlja kao finansijski investitor.

Kako se navodi u optužnici, vlasnik Delta holdinga sebe vidi samo kao finansijskog investitora jer su njegov sin Marko i on imali potpuno poverenje i dali ovlašćenje da drugi vode poslove u putarskim preduzećima. Naglasio je da ni u jednom Upravnom odboru PZP-a nisu imali svoje predstavnike, kao i da nije poznavao nijednog direktora putarskog preduzeća.

Za svog sina je rekao da je bio čist finansijski investitor iza koga je lično on stajao i davao mu preporuke gde da ulaže, pa je tako bilo i sa ulaganjem u putarska preduzeća. On je pojasnio da se nije bavio poslovanjem putarskih preduzeća jer nije ni pratio njihove finansije i njihovo poslovanje, već se o svemu tome informisao neposredno od Mila Đuraškovica sa kojim se, kako je rekao, na Milovu inicijativu sastajao periodično.

Jedine odluke koje je on doneo u vezi sa putarskim preduzećima su bile da se uloži u putarska preduzeća i odluka da se izađe iz putarskih preduzeća, navodi se u optužnici. Miroslav Mišković je takođe rekao da je Mila Đuraškovića upoznao preko svog sina sa kojim je Milo bio u prijateljskim odnosima.

Milo mu je, znajući da su zbog prethodne prodaje „Delta banke“ imali određena slobodna sredstva, predložio da ude u posao sa putarima, pa su se dogovorili da on bude sa udelom 52 odsto a Miškovići 48 odsto, zbog cega je formiran konzorcijum za kupovinu PZP „Beograd“.

Međutim, kako Milo nije mogao da obezbedi 52 odsto sredstava za kupovinu PZP „Beograda“, on licno je odlučio da Milu „Hemslade“ da kredit u iznosu od 23.000.000 evra pod uslovima od tri odsto kamate plus euribor.

Smatra da su ti uslovi bili veoma povoljni za Mila Đuraškovica odnosno PZP-u „Niš“ jer je to bila manja kamata nego što su u tom trenutku davale srpske banke, a s druge strane i za „Hemslade“ je to bilo od koristi obzirom da su slobodna sredstva uložili u obrtni kapital…

Izvor i foto: Tanjug