Posle 20 godina izolacije: Pogledajte svet beskompromisnih boraca za slobodu

Prošlo je 20 godina otkako su zapatisti ustali protiv vlasti Meksika tražeći pravo na rad, zemlju, slobodu… Danas žive izolovano u planinama.

Nakon niza bezuspešnih dogovora sa meksičkom vladom, pristalice borbe meksičkog revolucionara danas žive odsečene od ostalih stanovnika zemlje, u autonomnim jedinicama, nastavljajući da glasno pozivaju na novu revoluciju.

Do današnjeg dana, čvrsto čuvaju svoju doktrinu – važnost rada, zemlje, skloništa, hrane, zdravlja, obrazovanja, nezavosnosti, slobode, demoktarije, pravde i mira.

Oni bi da svrgnu vlast za koju tvrde da radi u suprotnosti sa potrebama svog naroda. Većina sela u kojima žive nalaze se visoko u planinama u Čijapasu, udaljenom delu na jugoistoku Meksika, a neka i na više od 2.000 metara iznad nivoa mora, gde se magla ponekad i nedeljama ne podiže.

„Nalazite se na teritoriji zapatista. Ovde vlada narod, a vlada mora da se klanja“, piše na ulasku u jedno mesto.

Da biste ušli na njihovu teritoriju, naoružani maskirani vojnici moraju da vam to dozvole, a onda možda uspete da popričate sa liderima, vidite gde se obrazuju, kako žive…
To je pošlo za rukom fotografu Gilu Klarku koji je neko vreme živeo sa njima.

Vozimo se kroz planine a da satima ne vidimo ništa ispred sebe. Zapatisti nose fantomke ili marame preko lica u znak protesta. Nazivaju sebe bezličnim, ali svoju anonimnost pretvaraju u moć. Kada ih priupitate za maske, ponosno kažu: „Pokrivamo lice ne da bismo se sakrili, već da bismo bili viđeni. Umiremo da bismo živeli. Neretko ćete naleteti na murale na kojima su likovi Emilijana Zapate ili Če Gevare…“, opisuje Klark.

Stanovništvo se uglavnom oslanja na banane, i plantaže se prostiru duž teritorije, ali važan usev je i kafa. Trgovinu sa okolnim zajednicama sprovode samoupravne zadruge koje nadgledaju “hunte”. Preko ovih zadruga godišnje se proizvede 130 tona kafe.
Još jedna važna stvar za Zapatiste je obrazovanje. Časovi čitanja organizuju se svako jutro. Prošle godine pokrenuli su program „Mala škola” i privukli 1.500 akademika, aktivista i simpatizera iz Meksika i šire da se priključe njihovoj zajednici.
Takođe, svaka zajednica ima sopstveni medicinski centar koji se uglavnom finansiraju od prodaje banana i kafe. Rekreativne droge i alkohol su zabranjeni. Trgovina oružjem i ogrevom takođe je ilegalna. I dok se muškarci bave uglavnom poljoprivredom, postoji i „Kancelarija za žensko dostojanstvo” kroz koju su žene uspele da dobiju jednak položaj.
Iako su Zapatisti pokušali da stvore život po svojoj meri, stvari su daleko od utopije. Pre pola godine školu su zapalile druge paravojne formacije ubivši jednog profesora, dok je 15 dece povređeno.

Direktni protesti počeli su te 1994. godine zbog tada potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini između Meksika i Sjednjinjenih Američkih Država (NAFTA). Improvizovani ustak majanskih poljoprivrednika ubrzo je okupirao pojedine gradove u Čijapasu. Oni su zahtevali prava za meksičke urođenike, koji su smatrali da su decenijama nepravedno tretirani i da će im ekonomski sporazum samo dodatno pogoršati položaj. Nazivajući sebe Zapatistima, prema Emilijanu Zapati, glavnom vođi meksičke revolucije iz 1910, predstavili su se kao populistički levičarski pokret koji otvoreno poziva na novu revoluciju u Meksiku. Iako ova revolucija nikada nije prošla, Zapatisti i njihova ideologija ostali su do danas prisutni u Čiapasu, ali i šire u Meksiku.

Izvor i foto: Blic