Potresna ispovest oca koji je prekratio muke sopstvene ćerke: Ne znam da li sam kriv, to zna samo Bog!

Gospodin Joso Gregurić iz sudnice je izašao u istom stanju u kakvom je u nju ušao. Slomljen čovek u kojem gotovo nema života. Hodali smo 15-ak minuta zajedno gradom, od suda do optičarske radnje u koju je otišao kako bi podigao naočare supruge Marice. Razgovarali smo o suđenju, njegovoj boli za ćerkom, njenoj bolesti, osećajima, nastavku života.
„Znate kad sam ja umro? Ne 8. oktobra prošle godine, ne juče, ne danas, nego 19. juna 2009. Toga dana moja je ćerka utrčala u bolnicu Rebro u kojoj je bila podvrgnuta operaciji na mozgu. Iz bolnice je izašla kao biljka. Nikada više nije hodala, nikada nas više nije videla, nikada nije pokazala da je tu, da nas čuje, da nas vidi. Od tada sam ja mrtav. Mogla je moja Marijana sama samo disati. Hranili smo je kroz sondu, nosili sami s četvrtog sprata, nije mogla ni u kolicima sedeti. Bila je osuđena na krevet. Nakon jedne operacije bila je podvrgnuta još dvema, ali spasa nije bilo. Nakon tri meseca bolnice i tri meseca Krapinskih Toplica, vratila se kući. Bila je to naša Marijana, i opet nije bila. Pre uvek puna života, energije, odjednom sasvim suprotno. Od nje smo mogli čuti samo disanje, videti samo grčeve tela. Dolazili su prijatelji, školske kolege, puštao sam ih, nadao se da će otvoriti oči i nasmejati se, a istovremeno sam se grizao. Ona je pre operacije u junu očistila godinu na fakultetu. Bila je odlična u svemu. Slušao sam njene prijatelje kako upisuju drugu, treću, četvrtu godinu i gledao istovremeno moju Marijanu kako se nemoćna grči na krevetu. Pričao sam joj, držao je za ruku i silno sam se bojao da jako pati, da je jako boli“, rekao nam je nesretni otac Joso. Kaže da prilikom svakodnevnog odlaska na groblje svojoj Marijani prolazi pored groba mladog sisačkog poštara Dejana Biljana, čiji otac Gerard svakodnevno na grobu razgovara sa svojim sinom.
„Video sam sliku koja me potresla, jer ja razumem bol oca koji je izgubio dete, kako otac na sinovljevom grobu pali dve cigarete. Mislio sam da meni nudi jednu pa sam požurio reći da ne pušim, a on mi je odgovorio: ‘Ma ne, nije cigareta za vas, to je za moga sina’, i stavio je na sinov grob zapaljenu cigaretu. Tako i ja razgovaram sa svojim detetom, ona je sa mnom uvek“, teška srca otac nastavlja priču o patnjama svoje kćeri.
„Rekli su mi da je nakon operacije na Rebru imala nekoliko moždanih udara, ali su njena snaga i volja za životom bile jače. Nakon godinu i po bolesti, na traženje lekara iz Siska, obavili smo magnetsku rezonancu mozga. Lekar u Medikolu rekao mi je da, nažalost, za moju kćer nema nade, da se nikada neće oporaviti jer joj je mozak potpuno uništen. Tada sam opet gotovo umro od tuge – do tada sam se nadao: jaka je – pobediće bolest, mlada je – oporaviće se.“
Joso Gregurić kaže da se ne seća samog čina ubistva , zbog kojeg mu se sada sudi, nego da mu je sin u bolnici u Popovači ispričao što se sve dogodilo, kako ih je našao, oca i sestru, u krvi.
„Moja žena Marica i sin Stjepan borili su se za moj život tih dana, čuvali me da ne dignem ruku na sebe. Moja tuga je neizdrživa, moj život nema smisla, a na životu me drži samo moj sin, moja porodica, jer ne želim njih dodatno povrediti dizanjem ruke na sebe, a najradije bih bio sa svojom ćerkom. Neću do kraja uništiti svoju porodicu, koja je kao porodica prestala funkcionisati 19. juna 2009., kada sam zadnji put video svoju ćerku i razgovarao s njom“, ispričao je Joso Gregurić. Marijana, jedna od najlepših Siščanki, bavila se manekenstvom, bila je odlična sportistkinja, prvu godinu ekonomije očistila je u lipnju. Zadnjih nekoliko meseci, pre 19. juna 2009. i odlaska na operaciju na mozgu, patila je od čestih glavobolja. Analize na Rebru potvrdile su da je teško bolesna.
U razgovoru za Jutarnji list u oktobru prošle godine prof. dr. Josip Paladino potvrdio je da se Marijana lečila na Klinici za neurokirurgiju KBC-a Zagreb, ali nije imala tumor, kako se na početku mislilo.
Bolovala je od složene anomalije žila duboko u centralnom delu mozga (Cavernous hemangioma). Operisana je tri puta ali, nažalost, nije bilo pomoći. Paladino tvrdi da je reč o ozbiljnoj i komplikovanoj bolesti jer svaka operacija na mozgu znači namerno “rušenje” tkiva.
Rizik se kod Marijane očigledno nije isplatio, a tri operacije kojima je bila podvrgnuta bile su uzaludne. Umesto izlečena, u Sisak se vratila totalno nepokretna i tako je živela do ponedeljka, 8. oktobra 2012., kada ju je otac eutanazirao.
„Ne znam jesam li kriv za ubistvo svoje ćerke. Jesam li kriv, to zna samo dragi Bog“.
Tim je rečima Joso Gregurić (57), nesretni čovek kojem se na Županijskom sudu u Sisku sudi za ubistvo teško bolesne ćerke Marijane, odgovorio na pitanje sudije Županijskog suda u Sisku Melite Avedić oseća li se krivim za kazneno delo za koje mu se sudi.
Suđenje je počelo čitanjem optužnice, koju zastupa zamenik županijskog državnog tužioca Marijan Zgurić. On optužuje Gregurića da je 8. listopada 2012., u tri sata posle ponoći, u stanu u kojem je živeo sa svojom porodicom u Sisku, u cilju lišavanja života svoje 23-godišnje ćerke Marijane Gregurić, koja je zbog teškog zdravstvenog stanja zadnje tri godine ležala nepokretna u krevetu i vegetirala, počinio kazneno delo ubistva. Gregurić se tereti za činjenje ubistva opisanog u članku 90 Kaznenog zakona, gde je napisano da će se onoga ko drugog usmrti kazniti kaznom zatvora najmanje pet godina.
U optužnici je navedeno da je Joso Gregurić otopio neutvrđen broj tableta u čaši vode, te ih špricom kroz sondu za hranjenje unio u telo svoje kćeri. Potom joj je kuhinjskim nožem naneo ranu na žilama na pregibu lakta leve ruke.
Od trovanja tabletama i zbog gubitka velikih količina krvi, Marijana je umrla u sisačkoj Općoj bolnici u 8.29 sati, sat vremena nakon što je vozilom hitne medicinske pomoći tamo dovezena. Lekari joj nisu uspeli spasiti život, ali su uspeli spasiti život njenom ocu Josi, koji je takođe popio neutvrđen broj tableta kakve je dao svojoj ćerki i takođe naneo sebi povrede na ruci.
„Mene Bog nije hteo, iako sam popio tablete i izgubio dve litre krvi, mene kažnjava i dalje, ostavio me je u životu“, rekao nam je Joso Gregurić.
Pred Županijski sud u Sisku Joso Gregurić juče je stigao sam u 9.20 sati. Na sudu ga je već čekao njegov advokat iz Kutine Branko Posavčić. S njim nije došao niko od njegove porodice i rodbine.
Kada je ispred suda video fotoreportere , Joso je stao iza ugla, iz vrećice izvukao vunenu plavu kapu i navukao je preko glave. Želeo je da izbegne kamere i fotoaparate. Pred sudnicom nam je rekao da ne beži od fotoaparata, da ga možemo slikati koliko hoćemo, nego je skrivanjem iza kape zapravo protestvovao zbog stalne objave fotografija njegove mrtve ćerke. U sudnici Županijskog suda u Sisku, u kojoj osim optuženog, sudskog veća, državnog tužioca, advokata i trojice novinara nije bilo nikoga, juče prepodne bila je vrlo bolna atmosfera. Pred sudijom je sedeo slomljen čovek koji nije ni pokušavao sakriti bol, tugu.
Lice i ruke drhtali su mu sve vreme, kao da ponovno proživljava ne samo događaj od 8. oktobra 2012., nego tri godine pakla koje je cela porodica proživljavala pre tragične smrti lepe Marijane, studentkinje prve godine Ekonomskog fakulteta, manekenke i sportistkinje. Zamenik državnog tužioca Marijan Zgurić, u uvodnom je govoru rekao kako kao čovek može razumeti oca koji je iz samilosti ubio teško bolesnu ćerku, koja je tri godine praktično vegetirala.
„Očito se otac, gledajući teške patnje svoje ćerke, u jednom trenutku odlučio na počinjenje tog kaznenog dela ubistva kako bi najverovatnije po vlastitom nahođenju prekinuo tu nemoguću situaciju koja je za njega kao oca postala nepodnošljiva. Ja ga kao čovek razumem, ali kad je reč o inkriminiranom kaznenom delu, ne postoji kazneno delo privilegovanog ubistva ovog tipa, jer ubijena ćerka nije mogla upravljati svojom voljom, nije bila svesna, nije mogla zatražiti da joj skrati muke jer nije uopšte komunicirala s okolinom. U takvoj situaciji otac nije imao pravo učiniti ono što je učinio te nema dileme da je ovim postupkom ostvario sva bitna obeležja kaznenog dela ubistva koje mu se stavlja na teret“, rekao je Zgurić. Branitelj optuženog, advokat Branko Posavčić, istakao je da njegov klijent nije znao šta radi kada je svojoj ćerki dao tablete rastopljene u vodi i zarezao joj vene na levoj ruci, jer da je znao, to ne bi učinio. Posavčić je zatražio da sud uvaži tragične okolnosti počinjenja kaznenog djela, bitno smanjenu uračunljivost oca u tom tenutku i donese oslobađajuću presudu. Suđenje je prekinuto, jer će se na zahtev odrane saslušati sudski veštak, psihijatar dr. Miroslav Goreta, kako bi pojasnio što znači deo rečenice o uračunljivosti Jose Gregurića. Suđenje će biti nastavljeno u četvrtak, 6. juna.

Autor: Life Content
Izvor: Jutarnji.hr