Potresnim tekstom na Fejsbuku Dragoslav Bokan oprostio se od Aleksandra, sina Malkolma Muharema koji je poginuo u tragičnoj saobraćajki u Novom Sadu!

Dragoslav Bokan

Režiser, književnik, publicista i nekadašnji vođa „Belih orlova“ Dragoslav Bokan napisao je na svom Fejsbuk profilu potresnu zabelešku, kao oproštaj od Aleksandra Marića, sina svog prijatelja Gorana Marića, poznatijeg kao Malkolm Muharem. Tekst prenosimo u celosti:

…

Sinoć je u strašnom sudaru poginuo stariji sin mog dobrog i dugogodišnjeg druga Gorana Marića (poznatog, tokom osamdesetih, kao „Malkolm Muharem“ u eri „Nju primitivs“ pokreta, danas najpoznatijeg po „Top-listi nadrealista“ i „Zabranjenom pušenju“).

Radeći kao osnivač i menadžer „Plavog orkestra“, Goran je na samom početku rata u Bosni prišao svojoj srpskoj, otadžbinskoj strani i tako izgubio najveću diskoteku u Sarajevu a dobio mirnu savest i spašenu dušu.

Zbog njega i sa njim sam i otišao prvi put na Pale, sa njim sam bio u kasarni u Rajlovcu, sa njim (i Sonjom Karadžić) smišljao i smislio ime Republici Srpskoj (mi smo je krstili)…

Nakon toga je dobri moj Goran otišao u Novi Sad, tamo dobio dva sina i počeo da organizuje svoj zivot ispočetka (a nije to išlo lako, posebno za tako kreativnog čoveka i tako nepokoran karakter)…

Kada je prošle godine organizovao „TESLA GLOBAL FORUM“ i „TESLA FEST“ (sa nagradom u obliku „Bele golubice“), brižno spremio sinove za fakultet, potpuno se okrenuo Crkvi i veri – ja sam bio radostan, baš kao da je moj rođeni brat uspeo da se sredi i uspostavi.

Sa sinovima je prošle godine išao na Svetu Goru, a u fruškogorskom manastiru Šišatovac je našao duhovnu oazu i lični mir…

Na moju slavu, na Svetog Nikolu, bio je sa svojim (sada pokojnim) sinom Aleksandrom kod mene.

Učio je sina kako da mirno i ne žureći vozi, a ovaj je strpljivo podnosio očeve savete. Studirao je dva fakulteta, bavio se sportom i bio ponos svojim roditeljima (njegova baka po majci, čuvena Dobrila Novkov, vodila je dugi niz godina najpoznatiju baletsku školu u Novom Sadu i predavala ples i scenski pokret na tamošnjoj Akademiji Umetnosti)…

Ta će mi slika uvek dolaziti u pamet, sada kada Aleksandar više nije sa nama. Aleksandar za volanom, mileći po putu, slušajući Goranova uputstva za bezbednu vožnju.

Doneli su mi, njih dvojica, i flašu maslinovog ulja iz Hilandara…

To su sada samo sećanja.

Sinoć se pijani mladić u Audiju A8 sa 160 kilometara na sat doslovno zakucao u kola koja je vozio Aleksandar Marić. Ubio je njega i dve devojke koje su sa Coletom bile u kolima.

Tela su im razneta u paramparčad, rasuvši se po kolovozu zajedno sa delovima uništenih kola…

Bilo je to nedaleko od Aleksandrovog stana, kod Elektrovojvodine i Merkatora, na uglu novosadske ulice Cara Lazara i Bulevara Oslobođenja…

Sve to sam saznao danas, posle liturgije na Praznik Svete Trojice, na Dan Silaska Svetog Duha na Apostole.

I morao sam da ostavim makar ovu skromnu zabelešku, kao opomenu svima nama KOLIKO JE ŽIVOT KRHKA, NEPREDVIDLJIVA I OZBILJNA STVAR. I kao sećanje na jednog dobrog i vrednog mladića, čiji je život sinoć okrutno i zauvek prekinut besnom vožnjom njegovog pijanog i bahatog vršnjaka.

Bog da mu dušu prosti!

I nek da snage Goranu i njegovom mlađem sinu da prežive i prebrode ovu tragediju pred kojom ostajemo zbunjeni i nemi.

Danas kada sam se čuo sa Goranom, telefonom stvarno nisam znao šta da mu kažem i kako da mu pomognem u ovakvom trenutku njegovog života. Osim mucavog saučešća i obećanja da ću doći na Aleksandrovu sahranu.

P. S.
Čuvajte i volite svoju decu, koliko god možete.
Oni nemaju nikoga osim nas ZAUVEK UZ SEBE, i za života i posle njega, do njihove i naše smrti (i preko toga).

Goran Marić – Malkolm Muharem

Aleksandar Marić

Autor: Life Content
Foto: Facebook