Završen #TeenTalk2016 u Podgorici: Budite originalni, uporni i ostvarite svoje snove!
Ovim je završena konferencija Teen Talk 2016. Vidimo se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Podgorici ponovo 2017. godine.
Glumac Slaviša Grubiša predstavio je novi Telenorov servis Capture, uz pomoć kojeg sve svoje fotografije i video zapise sa telefona možete da uploadujete i tamo ih sačuvate kako biste rasteretili memoriju vašeg telefona, a što je veoma korisno i ako vam telefon nestane, jer vaši podaci ostaju sačuvani. Kada se registrujete, dobijate kod i sa bilo kog telefona, kompjutera, laptopa, možete pristupiti svom nalogu i pogledati sve svoje fotografije. Možete da označite da li će se fotografije uploadovati na Capture kad god ste na wi-fi, mobilnom internetu ili kada vi date nalog da to uradi. Potom je usledio Kviz iznenađenja, a oni koji su dali tačne odgovore nagrađeni su Telenor paketima iznenađenja.
Milena Pajović: Sve kompanije od svojih saradnika blogera zahtevaju da im dostave broj pratilaca na društvenim mrežama, pa i lajkova i slično, kako bi odlučili da li če sarađivati sa njima, kao i kakav ugovor će sklopiti. Zbog toga se slavne ličnosti stalno zahvaljuju svojim fanovima i pratiocima na broju lajkova.
Nina Žižić: Veliki problem je što se danas poremetio sistem vrednosti i mnogi teže da kopiraju slavne ličnosti, među kojima nisu svi dobri primeri, pa tako, na primer, širom sveta mlade devojke masovno kopiraju Kim Kardašijan. Na društvenim mrežama svi uglavnom težimo da ulepšamo svoju stvarnost i da ispadnemo što je bolje moguće i svi se mi krijemo iza tastature. Ključ sreće i uspeha u životu ogleda se u tome da umesto lažnom slikom na profilu izgradite što veće samopouzdanje, i da shvatite da vi jeste savršeni baš takvi kakvi jeste.
Marko Pešić: Ljudi na društvenim mrežama kreiraju sliku o sebi onakvu kakvu oni žele, što često nije istina i ne prikazuje nas u pravom svetlu. Tako sam jednom prilikom preko društvene mreže upoznao super devojku, a kada sma je video uživo potpuno sam se šokirao. Mladi danas misle da je nešto dobro samo zato što ima puno lajkova, to ne mora biti i tačno. Društvene mreže i internet mogu biti odličan izbor za širenje informacija i istraživanje, ali moraju da se koriste na pravi način.
Marija Vujović: Nisam ljubitelj toga što nam internet omogućava da o nama svi sve znaju, a ljudi su postali manje/više isti, iako bi svako od nas trebalo da se i u virtuelnom svet prikažemo u pravom svetlu i pokažemo neke svoje talente.
Jelena Kaluđerović: Mislim da je internet nešto najbolje što se desilo u poslednje vreme i koristim skoro sve društvene mreže koje postoje. Ono smo što objavljujemo na društvenim mrežama, a ja ih lično koristim tako da se povežem sa ljudima koji vole iste stvari kao i ja, te one mogu da vam donesu i mnoga lepa iskustva ako ih koristite na pravi način.
15:50
Sledi i peti panel „Like4like, Follow4follow“
Šta smo sve spremni da uradimo zarad popularnosti u virtuelnom svetu?
Moderator: Anja Drobnjak, digitalizuj.me
Učesnici:
Milena Pajović, blogerka
Jelena Kaluđerović, blogerka
Marko Pešić, Highway
Nina Žižić, pevačica
Marija Vujović, Sea dance festival
Lazar Đurišić: Što se tiče prevencije nasilja najvažnije je da se stvori veza između učenika, roditelja i profesora. Profesori bi trebalo da rade svoj posao kako treba, i da kada im se učenik obrati sa problemom pokušaju da ga reše, a ne da, kao što znam jednu profesoricu da je rekla odbijaju da saslušaju đaka i pomognu mu „jer nemaju vremena da se bakću sa tim“.
Lana Šahbaz: Kao žrtva online nasilja mogu da kažem da je najveći problem što mladi sve kriju u sebi, iako je mnogo važno da o svojim problemima i o svemu što vas muči razgovarate s nekim, i pokušate da potražite pomoć od nekog i rešite postojeći problem.
Petar Popović: Na internetu, recimo Jutjubu možemo videti kao normalnu pojavu video klipove koji prikazuju nasilje među vršnjacima, i mislim da je online nasilje mnogo ozbiljnije jer je internet zajednica mnogo velika pa je samim tim i nasilje intenzivnije.
Milica Šćepanović: Mladi koji su izloženi nasilju među vršnjacima, vrlo brzo postaju anksiozni, povlače se u sebe i postaju depresivni, zbog čega može doći i do najgoreg mogućeg ishoda – odnosno samoubistva.
Katarina Vukadinović: Nasilje se uglavnom dešava u školama jer tu mladi provode najviše vremena a nisu prisutni roditelji od kojih nasilnici možda strepe. Svi mi smo verovatno nekada prisustvovali nasilju u školama kada odrasli nisu prisutni, a to može biti i na putu od kuće do škole.
Dr Jelena Gluščević iz Centra za prava djeteta Crne Gore: Moramo svi da se potrudimo da se procenat vršnjačkog nasilja što više smanji, a na tome moramo svi zajedno da radimo i da pomognemo onima koji su nasilnici ili žrtvne nasilja. Problem je što deca nasilnici često ne shvataju da svojim ponašanjem čine nešto loše i dčine neku štetu.
Luka Ćetković: Nasilje među vršnjacima je sve prisutnije u društ i o nasilju moramo što više da govorimo i ovu pojavu ne smemo više da ognorišemo.
14:50
Sledi panel „Vršnjačko nasilje offline i online“
Moderatori: Tijana Raičević, Luka Ćetković
Milica Šćepanović
Katarina Vukadinović
Petar Popović
Lazar Đurišić
Lana Šahbaz
Vesna Kraljević: U Crnoj Gori je još 2009. godine oko 70 odsto mladih igralo bilo kakvu kockarsku igru. Ono o čemu se retko govori jeste to da je i kockanje bolest zavisnosti. Bolesti zavisnosti se nazivaju „kancerom duše“ zbog ozbiljnosti problema same bolesti i kao i kod bilo kog drugog kancera potrebno je da prođe pet godina apstinencije kako bi se moglo reći da je neko izlečen.
Ljiljana Raičević: Pre 20-30 godina kada je na ovim prostorima buknuo rat promenio se stil života ljudi na Balkanu. Tada se intenzivno pojavljuje nasilje u porodici, ali ljudi tada o tome nisu govorili i smatrali su da je to „njihov problem“, dok su danas ljudi svesniji i o tome počinju otvoreno da govore i shvataju da je to „društveni problem“. Podaci govore da je svaka treća žena pretrpela neki oblik nasilja i zlostavljanja.
Saša Mijović: Naša država je doživela poraz u borbi protiv narkotika i droge ima već među đacima osnovnih škola. Tvrdnje da je marihuana „laka“ droga nisu tačne, i ona je možda i opasnija droga od heroina baš upravo zbog toga što ostavlja utisak da nije opasna. Verovali ili ne, ali najlakše je izlečiti zavisnike od heroina, jer moždane ćelije ostaju očuvanije nego prilikom upotrebe sintetičkih droga, pa i marihuane koja vas vremenom zaglupljuje, dovodi do anksioznosti, depresije i psihoze.
Ljiljana Golubović: Upotreba duvana, alkohola i droga se među mladima od 16 godina postepeno povećava u Crnoj Gori. Najveći problem je što je prvi susret s alkoholom i cigaretama u vlastitom domu, a alkohol je naročito opasan i rizičan u tinejdžerskom uzrastu jer se tada još uvek razvijamo. Takođe, postoji i pritisak vršnjaka koji je veoma intenzivan i jak, a mladi veoma lako uz radoznalost i želju da pripadnu grupi postaju skloni porocima.
14:00
Nakon pauze za ručak sledi četvrti panel „Teens being trapped: Alkoholizam, narkomanija i zavisnost od kocke kod mladih“
Moderator: Marija Marković, voditeljka
Učesnici:
Vesna Kraljević, ADP Zid
Ljiljana Raičević, direktorka Sigurne ženske kuće
Saša Mijović, izvršni direktor NVO 4 Life
Ljiljana Golubović, Institut za javno zdravlje Crne Gore
Uz dobrovoljce iz publike demonstrirane su takozvane „Pijane naočare“, kako bi se pokazalo kako se ljudi ponašaju kada imaju određeni procenat alkohola u krvi i koliko je opasno u takvom stanju učestvovati u saobraćaju.
Aleksandar Dedović: Od rođenja smo svi aktivni učesnici u saobraćaju, bilo da vas roditelji nose u kolevci kao bebu, ili kasnije kada vas voze u vrtić. Čak i kada pešačite ste učesnici u saobraćaju, kao i kada vozite bicikl, skejt, rolere… Onoga trenutka kada prelazimo put i istovremeno kucamo poruke, chatujemo ili slušamo muziku, mi ugrožavamo saobraćaj i raktično dozvoljavamo motornom vozilu da nas udari jernismo obratili pažnju na moguće znake upozorenja.
Sledi drugi Case Study „Tebe se tiče: Jesmo li bezbjedni u saobraćaju?“
Aleksandar Dedović, izvršni direktor Alfa centra
Dr Željka Stevović: Danas još uvek imamo mnogo neplaniranih i tinejdžerskih trudnoća jer mladi nisu dovoljno i dobro edukovani o kontracepciji. U takvom slučaju potrebno je doneti odluku da li roditi to dete i podizati ga u mladom dobu, ili se pak odlučiti za prekid trudnoće, što je veoma teška i bolna odluka.
Marija Perović: Šokira me saznanje da postoji „vršnjački pritisak“ koji ne tako davno nije postojao. Kada sam ja bila mlada mi smo takve stvari, poput gubljenja nevinosti i čitavu seksualnost uopšte, držali u tajnosti kao intimnu stvar, nismo se takmičili na tom polju niti smo se prozivali i vređali na osnovu nečijeg iskustva ili neisustva.
Jasmina Đorđević: Slažem se da o ovoj temi treba ranije da se uči i obrazuje u školi kako ne bi došlo do pomenutih tragedija. Čini mi se da danas mladi imaju prilike da se dodatno obrazuju putem interneta i van škole. Iako je za ozbiljnije informacije i obrazovanje najbolji period tek srednja škola, ipak, neki deo seksualnog obrazovanja treba da postoji već od petog razreda osnovne škole jer deca danas mnogo ranije i brže sazrevaju.
Tijana Žegura: Ako neko rano stupi u seksualne odnose i ostane u drugom stanju, pred njimsu teške odluke i težak život, ali nije tragedija. Kao i što HIV pozitivne osobevode kvalitetan život pod lekarskim nadzorom. Sve su tu neke lične tragedije, ali treba da budemo svesni da one mogu da se spreče upotrebom kondoma.
12:10
Sledi treći panel „Talk before you do“
Šta sve treba da znate o seksu pre prvog seksualnog iskustva
Moderator: Sanja Sisović, CAZAS
Učesnici:
Jasmina Đorđević, Zavod za školstvo Crne Gore
Marija Perović, režiser
Tijana Žegura, programska direktorica Juventas
dr Željka Stevović, ginekolog u savetovalištu za mlade DZ Podgorica
Miroslava-Mima Ivanović: Kao osoba sa invaliditetom mogu da kažem da stalno postoji ono pitanje „Šta će biti sa mnom“ i kako i gde ćemo se školovati. Prvi pu sam osetila da postoje neki pravni problemi kada sam sa majkom otišla kod doktorice po uverenje da upišem redovnu školu, bez odvajanja od porodice i odlaska u Podgoricu u specijalnu školu zbog čega su se one prepirale jer moja majka nije želela da idem u drugi grad. Bez obzira na sve osetila sam da sam privaćena od strane svojih drugara i oni su mi mnogo pomogli. I srednju školu upisala sam edovnu, a ne specijalnu, što mi je, takođe, verujem mnogo pomoglo da prihvatim sebe takvu kakva jesam. U tinejdžerskom dobu koje je posebno stresno za svakog, a naročito za osobe sa invaliditetom, moje drugarice su mi mnogo pomogle da pre svega ja sama prihvatim sopstvene predrasude prema sebi.
Predrasude nas prave razlicitim! #TeenTalk2016
— CAZAS (@nvocazas) December 1, 2016
Fenomenalna Mima ruši sve predrasude na #TeenTalk2016 i objašnjava zasto ne treba reći baš sve mami kad pita“Šta ste radili u grad’ „@UMHCG
— CAZAS (@nvocazas) December 1, 2016
Almir Seferović: Iako sam završio redovnu Osnovnu školu, a tek kasnije upisao srednju specijalnu školu za osobe sa invaliditetom imao sam dobra iskustva, i dok sam bio mali verovao sam da sam jedini koji ima neki invaliditet, što se kasnije pokazalo kao netačno. Sve mi je to veoma pomoglo da danas budem samostalan.
Anđela Dragović: Odvajanje od roditelja zbog školovanja je značajno uticalo na moju samostalnost. Bez obzira što su moji roditelji bili uz mene svaki vikend, samostalni život mi je omogućio da naučim kako da se lakše nosim s raznim problemima u životu. Svoj invaliditet, oštećenje vida, ne vidim kao neku posebnu prepreku u životu jer sam veoma komunikativna što mi je olakšalo školovanje i uspostavljanje dobrih odnosa s drugim ljudima. Verujem da mi je školovanje prilagođeno mom invaliditetu značajno pomoglo da danas budem samostalna.
11:00
Nakon kratke pauze sledi drugi panel „Ka jednakim mogućnostima za mlade s invaliditetom“
Moderator: Marina Vujačić
Učesnici:
Miroslava-Mima Ivanović
Anđela Dragović
Almir Seferović
Dušanka Vujović Lacmanović: Nepravilna ishrana je osnovni faktor rizika za nastanak različitih oboljenja zbog kojih trpi naš organizam, a poremećaji u ishrani, poput gojaznosti, anoreksije i bulimije su danas sve češća pojava. Ovo nisu samo estetski problemi nego i ozbiljni zdravstveni poremećaji koji negativno utiču na kvalitet našeg života. Kod adolescenata, naročito devojčica, postoji izražena briga oko fizičkog izgleda, zbog čega mogu nastati poremećaji u ishrani, ali morate biti svesni da ne postoji dijeta koja je dovoljno dobra za sve, te da se proces gubitka kilograma mora prilagoditi svakom fizičkom orgaizmu ponaosob. Moj savet vam je da se hranite zdravo, da jedete naravno i slatkiše i grickalice, ali ne u velikim količinama.
10:30
Sledi prvi Case study „Kada ti se čini da izlaz ne postoji: Depresija i poremećaji u ishrani kod tinejdžera“
Dušanka Vujović Lacmanović, nutricionista
Andrea Mićanović: Imala sam sreću da sa svojim roditeljima mogu da pričam o svemu, a sećam se i svoje profesorice koja je imala potpuno razumevanje i podršku prema svojim đacima. Kada mi mladi kažemo da su naši roditelji i profesori zatočenici 20. veka, moramo da shvatimo da je danas drugo i drugačije vreme i da smo i mi zatočenici 21. veka, zbog čega je važno da znamo kako je bilo nekada da bismo najbolje razumeli svoje roditelje. Društvene mreže su donele mnogo toga, ali naši roditelji ne mogu da shvate da koliko je tehnologija možda loša, toliko danas nama olakšava svakodnevni život i olakšavaju nam da do bilo koje informacije dođemo sa svega nekoliko klikova. Mladi ne vole da naši roditelji imaju profile na društvenim mrežama jer možda objavljuju neke naše fotografije sa čime se mi ne slažemo, ali mislim da je sve to pogrešno, jer uz pomoć društvenih mreža oni imaju uvid u naš svet, kao i mi u njihov.
Valentina Popović: Đacima treba dati određenu slobodu i biti iskren prema njima pre svega. Veoma retko su ljudi fleksibilni i ne žele da iskaču iz koloseka. To je pogrešno i treba se prilagoditi svakoj specifičnoj situaciji.
Na pitanje iz publike zašto profesori ne prihvataju kritike đaka, Valentina je kazala da su oni po pravilu previše kruti, a da je najveći poraz za čoveka da izgubi dete u sebi.
Jasmina Đukić: Roditelji često svoju ljubav gurnu sa strane pa vam se ponekada verovatno čini da vas oni ne razumeju najbolje. Cilj je da pokušamo da jedno drugo najbolje moguće razumemo. Često se udaljimo iz odnosa jer mislimo da nas druga osoba ne razume, zbog čega je važno dozvoliti drugoj strani da kaže šta ima, kao i da sami kažemo šta želimo i osećamo. Roditelji uvek žele sve najbolje svojoj deci, ali ponekad se dešava da se roditelji ili recimo nastavnik, prijatelj, momak/devojka iz nekih razloga isključe iz odnosa, zbog čega je veoma važna podrška i želja da se nešto objasni.
Biljana Jovanović, majka četvoro dece objasnila je u današnje vreme postoji veliki jaz među generacijama u porodici na kome treba raditi kako bi se smanjio i kako bismo se svojoj deci približili: Deca danas više vole da uče od drugara, a izazovi sa kojima se suočavaju mogu biti dobri ili loši. Na nama kao roditeljima jeste da ih usmerimo najbolje moguće. Most između generacija treba graditi pažljivo kako bi i naša deca učestvovala u građenju tog mosta, a ključ svega je bezgranična ljubav između roditelja i dece.
Počeo je prvi panel pod nazivom „Another brick in the wall – Kako umanjiti generacijski jaz između tinejdžera, njihovih roditelja i predavača“
Moderator: Dušica Vugdelić, voditeljka
Učesnici:
Jasmina Đukić, psiholog
Biljana Jovanović, majka
Andrea Mićanović, učenica, PR i potpredsednik Unije srednjoškolaca Crne Gore
Popović Valentina, profesor u gimnaziji
Publiku je pozdravila i Arijana Nikolić Vučinić iz ministarstva prosvete koja je đacima u publici poručila da je danas mnogo komplikovanije i drugačije biti tinejdžer nego nekada, zbog čega su konferencije poput Teen Talka veoma važne kako bi se mladi edukovali i izašli odavde sa nekim novim idejama i saznanjima.
9:30
Konferenciju je otvorila voditeljka Iris Polumenta koja je pozdravila sve prisutne, a nakon nje publiku je pozdravila Sandra Šnajder, generakna direktorka Telenora.
– U današnjem svetu komunikacije je instant komunikacija kada imate komunikaciju sa kim želite kada to želite. Izuzetno je važno i kako se ponašamo na internetu, zbog čega treba da razgovarate sa svojim vršnjacima i da se međusobno podržavate. Ove godine se Telenor kompanija udružila i sa organizacijama osoba sa hendikepom, i veoma je važno da se i vi angažujete i aktivirate u vezi sa ovom temom. Želim vam puno uspeha i mnogo novih i korisnih informacija danas – rekla je Sandra.
U nastavku pratite najzanimljivije detalje, fotografije, reakcije sa društvenih mreža.
Paneliste i konferenciju možete da pratite i komentarišete na društvenim mrežama uz pomoć haštaga #TeenTalk2016
Nakon Niša, Novog Sada i Beograda, došao je red i na tinejdžere iz Crne Gore da budu deo naše Teen Talk priče. Uskoro počinje crnogorski Teen Talk koji se održava u bioskopu Cineplexx u Delta City-ju u Podgorici. Kao i uvek, magazin Bravo i kompanija Telenor potrudiće se da vam ovaj dan učine i zabavnim i korisnim.
