Premijera Brehtove drame „Majka hrabrost“ u Narodnom pozorištu

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta 1. juna biće premijerno izvedena predstava „Majka hrabrost“ Bertolta Brehta, u novom prevodu Olivere Milenković, u režiji Ane Tomović, najavio je danas direktor Drame nacionalnog teatra Spasoje Ž. Milovanović.

Predstava je okupila pozorišnu reprezentaciju i posle sinoćne generalne probe mogu da kažem da sam ponosan na ovaj projekat, koji je i zamišljen kao kruna sezone, istakao je on na konferenciji za novinare.

Podršku u produkciji pružio je Kulturni centar Pančevo, gde će predstava biti prvi put izvedena 12. juna. Direktor tog centra Nemanja Rotar podsetio je da Pančevo od 60-ih godina 20. veka nema profesionalo pozorište, pa kroz koprodukcije nastoji da održi teatarski život.

U tome poslednje dve-tri decenije imamo lepe uspehe, a ovaj najnoviji projekat je bio veoma zahtevan i u ljudskom i u materijalnom smislu, izjavio je Rotar.

Naslovnu ulogu igra Dušanka Stojanović Glid, a u velikom ansamblu su Jelena Trkulja, Milutin Milošević, Mladen Sovilj, Nikola Vujović, Darko Tomović, Hadži Nenad Maričić, Slobodan Beštić i drugi.

Dramaturzi su Vuk Ršumović i Željko Hubač, scenograf Ljerka Hribar, kostimograf Momirka Bailović, kompozitor Irena Popović Dragović.

Rediteljka je izjavila da joj je ovo bio do sada najzahtevniji i najuzbudljiviji proces rada, da joj je Breht otvorio novi svet, a da je cela ekipa dala svaki atom snage i pri tome mnogo naučila.

Uz sve teškoće koje smo imali što se tiče uslova rada, osećali smo da ne smemo da budemo skrajnuti, da ova priča zaslužuje da se iznese na najbolji način, rekla je ona, podsetivši da je „Majka hrabrost“ najveći anti ratni komad svih vremena.

Aktuelan je sada i uvek, jer je rat zlo koje preti da satre civilizaciju. Breht je kao vrlo mlad bio bolničar u Prvom svetskom ratu i ono što je video obeležilo ga je za ceo život, pa je prvobitni naslov ovog komada bio „Užasi rata“. Napisao ga je 1939. kao upozorenje u klimi pred novi rat, a uz snažnu atniratnu poruku prikazao je i društvene mehanizme koji stoje iza sukoba, ispričala je Tomovićeva.

Prema njenim rečima, Breht je naslov promenio da bi privukao publiku, da se što više ljudi suoči sa tim šta donosi rat, jer je verovao da je svet promenjiv, da je takozvani mali čovek taj koji može da ga menja i da bude brana ratu.

Drama prikazuje kako društveno-političke okolnosti bacaju malog čoveka u različite situacije, kako on svemu može da se prilagodi i preživi, a takodje govori o onima koji ne pristaju, pokazujući duboko humanističko uverenje da mali čovek može da menja istorijske okolnosti, izjavila je rediteljka.

Ršumović je dodao da su delom radili u vreme poplava, u izuzetnim okolnostima koje su, kao i u ratu o kojem je pisao Breht, izbacile na površinu i heroje – male ljude i šljam – profitere koji zaradjuju na tuđoj muci.

Stojanović Glid je istakla da ovaj komad daje presek i suštinu jednog doba u kojem dominira rat kao anticivilizacijski poriv čovečanstva.

Radili smo četiri meseca, kao tim ljudi koji nisu karijeristi i prezadovoljna sam verom i naporom cele ekipe, ali nismo imali adekvatan tretman u kući jer je „ubačen“ i rad na „Narodnom poslaniku“, pa mi do premijere više nemamo generalne probe, izjavila je ona.

Milovanović je, na pitanje novinara šta se desilo, rekao da Direkcija Drame nije „skrajnula“ Brehta, ali je mimo ranije dogovorenog repertoara „uleteo“ Nušić.

Podela za „Narodnog poslanika“ je inače idealna i tu nema problema, osim što to nije bilo u mom programu. Ipak je fokus prebačen na „Poslanika“ što je izazvalo tehničke i organizacione teškoće za rad na Brehtu, dodao je on.

Problem je prevazidjen, mada uz velike napore, a vanredne prilike su spojile dve premijere, rekao je Milovanović.

Premijera „Narodnog poslanika“ trebalo je da bude 19. maja, a odložena je, zbog poplava, za 31. maj. Obe premijere igraće se u humanitarne svrhe.

Svi glumci iz predstave „Majka hrabrost“ istakli su da su sa rediteljkom Tomović imali temeljan, pametan i misaon proces rada. Prezadovoljni su kako ih je na ozbiljan, studiozan, a blagorodan način naterala da se vrate suštini scenske umetnosti i kreiraju značajnu predstavu koja ne podilazi publici, već traga za istinom i donosi katarzu.

Izvor i foto: Tanjug