Priče spasilaca iz BiH: Nismo mogli ostaviti nijednu macu ili psa
Nezapamćene poplave pogodile su Bosnu i Hercegevinu, nakon čega su usledila klizišta, zbog čega je nesaglediv broj stanovništva ostao bez svojih domova.
Spasioci Službe za spasavnje na vodi i pod vodom Kantonalne civilne zaštite Zeničko-dobojskog kantona ispričali su za Fenu da prizore koje su videli u Opštini Maglaj za vreme poplava nikada neće zaboraviti, a to nisu, kako kažu, mogli videti ni u jednom filmu.
Akif Ljevaković, Kerim Mulabdić, Haris Šarić i Enes Imamović postali su spasioci ove službe iz ljubavi prema rekama, jer su to rafteri koji su osnovali i prvi rafting klub Žara u Zenici i koji su svojim čamcima isprobali sve reke i brzake u BiH, ali i šire. No, po povratku iz Maglaja prvo su dugo ćutali, a onda su govorili o zadovoljstvu koje su osećali svaki put kad bi spasili jednog čoveka.
Nisu, kažu, mogli ostaviti nijednu macu ili psa, a posebno su dirnuti ostali devojčicom iz Liješnice, koja je, ulazeći u njihov čamac, nosila macu sa dva mačeta i kroz suze govorila: „ja ih nisam mogla ostaviti“. To, kažu, nisu mogli ni oni, pa su ih sa ostalima evakuisali. Iako su ljudski životi uvek i u ovakvim situacijama najvažniji, ljudskost u njima nije im dozvoljavala da ostave bilo koga.
„Prolazili smo kroz ulice u čamcu. Voda je dosezala i do dva i po metra, a zbog stvari, zgrada i drveća stvarali su takvi brzaci u kojima je gotovo nemoguće bilo veslati. Imamo čamac bez motora i veslati u takvim uslovima ponekad se zaista činilo nemoguće“, ispričali su.
Bezbroj je priča, kažu, a svaka od njih ima svoju težinu.
Ovo je priča samo Eko raft kluba Žara, a ovakvih priča mogu ispričati i ostali koji su učestvovali u ovoj humanoj aktivnosti. Među njima su i SRK Bosna Zenica, Rafting klub Krivaja, Gorska služba spašavanja Krivaja, Eko viking Visoko kao i nekoliko rafting ekipa s područja Neretve iz Konjica, prenosi Radio Sarajevo.
Izvor i foto: zivotinje.rs
