Problemi karličnog poda – ženska boljka o kojoj se ne priča dovoljno

Disfunkcija ili poremećaj karličnog poda je do skoro bila nezasluženo marginalizovana problematika kada se govori o ženskom zdravlju. Bez obzira na to što ovaj problem zajedno sa simptomima ne ugrožava životno pacijenta, vremenom dovodi do značajnog narušavanja kvaliteta života, sto je praćeno ne samo fizičkim, već i psihičkim problemima usled gubitka samopouzdanja kao posledice različitog stepena oštećenja struktura karličnog poda.

Urolog dr Vladimir Radojević objašnjava da su tegobe izazvane poremećajem karličnog poda veoma česte, ali im se nije pridavalo dovoljno pažnje. Izuzetak je nevoljni gubitak urina pri naporu, odnosno stres inkontinencija, koja je jedan od mnogobrojnih simtptoma disfunkcije karličnog poda.

„Ne postoji tačna statistika koliko žena na ovim prostorima se ubraja u grupu sa ovom problematikom, ali se smatra da svaka treća ima ili će imati neku vrstu disfuncije karličnog poda. Najčešće oboljevaju žene od pete do sedme decenije,  ali nije retko i kod mlađih“, napominje dr Radojević.

Na disfunkciju karličnog poda može ukazati jedan ili više udruženih simptoma i poremećaja, kao što su nevoljni gubitak urina pri naporu (kašalj, smeh, hodanje, kijanje, dizanje tereta) u manjim ili većim količinama, što uslovljava nošenje uložaka, pa čak i pelena. U te simptome se ubrajaju i urgentni gubitak urina, kada pacijent ne može da stigne do toaleta usled neizdrživog nagona, učestalo dnevno i noćno mokrenje, osećaj nedovoljnog izmokravanja, odnosno zaostajanja mokraće u bešici, pipanje loptice na ulazu vagine, tup bol u maloj karlici i osećaj ispadanja organa, gubitak urina pri seksualnom odnosu.

Suština poremećaja, prema rečima dr Radojevića, se sastoji u oštećenju struktura karličnog poda koje drže organe male karlice pričvršćene za njegove zidove i mišiće. U zavisnosti od težine oštećenja zavisi i stepen disfunkcije.

Oštećenja mogu nastati spontano usled urođene slabosti vezivno-tkivnih struktura, zbog konstantnog dejstva povećanog intraabdominalnog pritiska na strukture male karlice (trudnoća, hronični kašalj, gojaznost), slabosti vezivnog i mišićnog tkiva uzrokovano oboljenjima i lekovima, direktnog oštećenja struktura male karlice spoljašnjim faktorima kao što su teži porođaji, operacije u maloj karlici, zračenje.

Dr Radojević upozorava i da trudnoća i porođaj sami po sebi dovode do određenog poremećaja statike karličnog poda, a udruženi sa još nekom od navedenih faktora rizika gotovo izvesno izazivaju neku od navedene simptomatologije u određenom starosnom dobu.

„Ovi poremećaji mogu hirurški da se leče, ali daleko veći broj pacijentkinja može da se leči konzervativnim i minimalno invazivnim pristupom. Kada bi svest, mogućnosti i dostupnost usluga bili rasprostranjeniji i povoljniji, značajno bi se smanjio i broj pacijentkinja kod kojih je potrebno sprovesti hirurški tretman“, smatra ovaj urolog.

Pravovremen i adekvatan pristup u prevenciji i lečenju disfunkcije karličnog poda kod žena ima višestruke pozitivne efekte. To je način da se spreče, eliminišu i smanje tegobe koje značajno narušavaju kvalitet života, ali i da se poboljša seksualni života kod oba partnera.