Pročitajte ono što niste znali o „Borilačkom klubu“

Ako ste pravi fan ‘Borilačkog kluba’ i poštujete njegovo prvo pravilo ‘Ne pričaj o borilačkom klubu’, onda bar možete da pročitate nešto zanimljivo o njemu. Verovatno već znate da u skoro svakoj sceni postoji šoljica ‘starbaks’ kafe i da pisac Čak Palanijak više voli film ‘Borilački klub’ nego svoj roman, po kom je film snimljen. Ali ovde vam predstavljamo neke interesantne i manje poznate činjenice o čuvenom filmu.

Na početku filma posle uobičajenog upozorenja koje se tiče prava filma pojavljuje se još jedno upozorenje koje potpisuje Tajler samo na blic:

Ideja filma je bila da narator sve više liči na Goluma (lika iz filma Gospodar prstenova), kako se film odvija i kako ga obuzima moć Tajlera Dardena.

U intervjuu za ‘The Yale Herald’ 1999. godine, Edvard Norton je objasnio različite transformacije Tajlera i njegovog karaktera Naratora: ‘Odlučili smo da ću ja tokom filma veoma smršati da ću izgledati gotovo kao narkoman, a da će Bred Pit ići u suprotnom smeru, jer moj lik u ogledalu sebe vidi kao Tajlera. Bred je bio sve širi, veći i lepši, dok sam se ja pretvarao u Goluma’.

I muškarci i žene su masovno molili autora romana Čaka Palanijaka da im pokaže gde mogu da pronađu prave borilačke klubove.

Pisac je za ‘Premiere Magazine’ rekao da su ga ljudi na potpisivanjima knjiga molili da im kaže lokacije klubova. Palanijak je pritom primetio: ‘Stvarno biste bili iznenađeni brojem žena koje je to zanimalo’.

Iako je čuo glasine da takvi klubovi zaista postoje u Nju Džersiju i Londonu, autor je sve zainteresovane morao da razočara izjavom da su takva mesta samo plod njegove mašte.

Helena Bonam Karter i Bred Pit su tri dana snimali zvuke orgazma za njihovu neviđenu scenu seksa.

Bred Pitovi trbušnjaci su bili toliko čvrsti za vreme snimanja da je Edvard Norton polomio palac kada ga je udario u stomak.

Norton i Pit su se šalili o raznim borbama koje su morali da snime i otkrili da ponekad potezi nisu mogli zaista biti lažni. Norton je otkrio: ‘Zapravo sam slomio palac na Bredovom stomaku, a obojica smo dobili kolena u grudi i napukla rebra kao rezultat’.

Tokom snimanja, dva glavna glumca su naučila kako da prave sapun od žene po imenu Auntie Godmother (Tetka Kuma).

‘Auntie Godmother’s’ je kalifornijska kompanija sapuna koja je osnovana 1995. godine. Osnivač Šeril En Taunsend naučila je Edvarda i Breda da prave sapune, veštinu koja im je trebala za njihove uloge.

Tajler Darden i Marla su zapravo zasnovani na stvarnim likovima.

Palanijak je u priči opisao šest njegovih prijatelja. Tajler je stolar, neoromantičar, koji misli da bi nam bez interneta i kompjutera svima bilo bolje.

Prijateljica koja je poslužila kao inspiracija za Marlu je davno pre nego što je Palanijak postao priznati autor, imala želju da upozna Breda Pita.

Godinama kasnije, glumac je dobio ulogu u ‘Borilačkom klubu’ i Čak je svih svojih šest prijatelja doveo na set: ‘Imao sam priliku da kažem ‘Tajlere, ovo je Tajler. Marla, ovo je Marla. Svi su bili fascinirani jedni drugima’.

Dah Leonarda Dikaprija iz ‘Titanika’ je upotrebljen za scenu u ledenoj pećini.

‘Blue Sky Studios’ koji je radio specijalne efekte za film često sarađuje sa kompanijom koja je radila na filmu ‘Titanik’, pa su imali na raspolaganju već urađen dah, koji su ukomponovali u snimak.

Edvard Norton i reditelj Dejvid Finčer gledaju na ‘Borilački klub’ kao na obrnutu verziju filma ‘Diplomac’.

U jednom intervjuu koji je dao 1999. godine, Finčer je objasnio kako je njegov film povezan sa traganjem za gospođom Robinson:

‘Diplomac je dobra paralela. Govori o tom momentu kada imate pred sobom svet pun mogućnosti, sva ta očekivanja, a vi ne znate ko bi trebalo da budete zapravo. I izaberete tu jednu stazu, gospođu Robinson, koja se ispostavi sumornom, ali je to bio tvoj izbor. A onda, tako što ste prvo izabrali pogrešan put, u stvari dođete do svog pravog puta. Borilački klub je suprotna priča u kojoj: momak nema svet ispred sebe, nema nikakvih mogućnosti, ne može da pronađe način da promeni svoj život’.

Edvard Norton je saglasan: ‘To je priča o ulasku mladih u svet odraslih, onom osećaju da ste izvan sistema vrednosti u kom bi trebalo da budete i upornom pokušavanju da budete srećni’.

Bred Pit i Edvard Norton su zaista pokušali da poštuju prvo pravilo ‘Borilačkog kluba’: ‘Ne pričaj o borilačkom klubu’.

‘Odbijali su priču. Rekli su: Da, tu smo da pričamo o Borilačkom klubu, ali zapravo nisu hteli da pričaju o tome’, rekla je novinarka Džoana Šneler. ‘Na kraju su mi samo rekli: Okej, hajde nam Vi recite o čemu je zapravo film, a mi ćemo potvrditi ili osporiti’, dodala je Džoana.

I na kraju, u poslednjoj sceni filma kada Marla i Tajler stoje držeći se za ruke, na trenutak se pojavljuju muške genitalije.

Izvor: happynovisad.com