Rasim Ljajić otkrio kako je Ceca izgledala u zatvoru

Nasmejana, kao da se nalazi u svom domu ili na nekom mnogo lepšem mestu – tako je izgledala Svetlana Ražnatović kada ju je u zatvoru, gde je bila posle hapšenja u akciji “Sablja”, posetio Rasim Ljajić.

Aktuelni ministar trgovine, koji je u to vreme bio ministar zadužen za ljudska prava, tokom obilaska Centralnog zatvora razgovarao je sa pritvorenicima uhapšenim posle ubistva Zorana Đinđića, a iza rešetaka razgovarao je i sa Zoranom Vukojevićem Vukom, šefom obezbeđenja Dušana Spasojevića. Šta su mu rekli, na šta su se žalili i zašto je Rade Bulatović bio jedini pritvorenik u čiju ćeliju nije želeo da uđe, Ljajić je ispričao u intervjuu za Srpski telegraf.

Otkud to da baš vi obilazite uhapšene tokom “Sablje”?

“Različite međunarodne organizacije počele su da pišu izveštaje i objavljuju tekstove da se vrši tortura nad uhapšenim u toj akciji. Čak se sumnjalo da je Ceca pretučena, ošišana… Bilo je tu još nekih imena privedenih za koje su navodili da su bili izloženi teškom maltretiranju i zlostavljanju. Neki od tih izveštaja su došli do mene i kao tadašnji ministar za ljudska prava zatražio sam da idem u Centralni zatvor.”

Kao je izgledao taj obilazak?

“Tražio sam da mi, bez ikakvih nameštaljki, otvore vrata ćelija u kojima su bili smešteni uhapšeni. Bukvalno sam rekao: “Otvorite ta vrata” ne znajući ko je iza njih. Razgovarao sam sa uhapšenima, pitao da li ih neko tuče, maltretira… Verujte, niko ništa takvo nije rekao.”

Potom su vam pokazali i ženski paviljon?

“Da, došli smo do ženskog paviljona. Tu sam se zaista neprijatno osećao. Slab sam na takve stvari, žensko u zatvoru. Već ta činjenica me je činila slabim u tom trenutku. Utom stražari otvaraju vrata, kad iza njih stoji Ceca.”

Kako je izgledala?

“Kao neka devojčica, u sivoj trenerci. Smeje se, ja ne mogu da verujem. Očekujem da vidim uplakanu ženu, a ono žena se smeje. To je, iskren da budem, bio šok za mene.”

Razgovarali ste, šta vam je rekla?

“Pitao sam je da li je neko neko dira, maltretira. Odgovorila je sa osmehom: “Ne, ne, svi su korektni, niko ništa”.”

Kako je izgledala njena ćelija?

“Pogledom sam prešao po sobi. U njoj su bila dva kreveta. U trenutku kada sam ja bio u poseti, bila je sama u sobi. Da li je imala cimerku, ne znam, u tom trenutku je bila sama. Pitam: “Treba li vam šta”, a ona odmah odgovara: “Pinceta”.”

I krenula je potraga za pincetom?

“Sa mnom je u poseti bila moja tadašnja šefica kabineta Tanja Barošević. Pitam: “Tanja imaš li pincetu?” Ona počne da traži po torbi, ali bezuspešno. Kažem: “Pa Tanja, kako nemaš pincetu?” Šta ću, okrenem se Ceci i kažem: “Ništa, doneću ja kad dođem drugi put”.”

A ona će vama na to?

“A ona meni: “Valjda ću ja da izađem dok ti dođeš drugi put”. I stvarno se to desilo, izašla je pre nego što sam otišao ponovo. Eto, ovo je sva istina.”