Sa splava u Marbelju!
Ovih dana se svekolika srpska javnost, a verovatno i svetska – jer malo-malo pa ona objavi da su njene knjige preveli na neki od svetskih jezika – zabavila ničim drugim do ljubavnim slučajem i idiličnim zaljubljivanjem poznate novinarke, samostalne (majke mi) ugostiteljske i spisateljske radnice, a bogami i pasionirane vinopije…
I ovde ničeg ne bi bilo čudnog, čak bi bilo romantično da čovek i suzu pusti, i da i poveruje izjavi njene malo starije koleginice Džejn Fonde da joj je seks najbolji u sedamdesetoj… Znam, pitate se kako sada odjednom koleginica glumica i da li sam i ja popila koju više, ali avaj… jok, nisam… Nego je dotična dama glumica koju američki „Oskar“ svakako ne bi zaobišao u toj nominaciji, iako je ona, skupa sa sestrom blizankinjom, pre mnooogo godina lično šila haljine za dodelu „Oskara“… ali za scenario i režiju… Ne znam o čemu se tačno radilo u njihovom filmu, tačnije šta im se obema dešavalo u glavi, ali jedna je, eto, srećno stacionirana u Parizu nakon što je, ruku pod ruku na crvenom tepihu ispred Centra „Sava“, u svečanoj ‘aljini prošetala sa onim što je Čarlston namenio Ognjenki a onda se nakon premijere otisnuo u Ameriku, zemlju veliku…
Nijedna od „fatalnih bliznakinja“ nikada nije priznala javno nijednu svoju vezu… Doduše, ova posvećenija Čarlstonu i sociologiji, poljupcima u doba kuliranja i sličnim momentacijama zapalila je za grad svetlosti nakon što je jednog bliskog saradnika dragog nam predsednika podsetila na gimnazijske dane, i to na stepeništu, i ne školskom… Ali ovo nije priča o njoj…
Elem, seka blizankinja je pre petnaestak godina na brodu (pre bi se reklo spavu!) koji je bio iznajmljen za rečnu plovidbu, posle modne revije vrle nam kreatorke upoznala u to vreme srećno oženjenog arhitektu, oca troje sitne dečice… Svi su mislili da je bioskop zaista njen fah jer se mili dečko zvao isto kao i poznato mesto za projekcije kultnih filmova na Banovom brdu… misje Roda…
Ljubav je buknula iste noći i tip je vrlo brzo stekao status razvedenog tate sa čoporom dece, bio je i pred bankrotom, a onda ga je naša književnica/novinarka/kulinarka iskulirala žestoko, da čoveku ne bi bila na teretu nakon što ga je oplevila do zadnje pare… Bilo je to kao na filmu… Ovih dana, vidim, ide okolo, jede neke čokoladice i opet laže kako je najnoviju žrtvu srela na filmu… u svojoj glavi čekala je baš njega da joj se dogodi…
Sve televizijske kuće su oduševljeno prihvatile priču o hepiendu, majke mi -bajke… i kako je zaboravila na par detalja u žurbi, hajde da je podsetimo… Njeno nebo, kako ga ona zove, zapravo je još uvek olovno… okovano i oženjeno sestričinom onog bankara što ga zovu Šiptarem iako to nije politički korektno… Ima sina koji ide u osnovnu skolu i ženu lekarku koja radi u policiji na DNK analizama… Ali gos’n Nebo nije okovan u drugom smislu… Naime, ima četiri stana u najstrožem centru grada, tamo gde je naša junakinja oduvek volela da gleda filmove, te prelepu vilu u Marbelji, za koju je madam odmah izjavila da joj se inspiracija rađa isključivo u njoj… Ma i ja bih, kada malo bolje razmislim…
Ona sirota srpska Keri Bredšo hoće, znam pouzdano, da crkne što je ova maznula frajera sedam godina mlađeg od sebe, što joj piše pisma i što hoće da je oženi… Jer Ona dok trepne, razvede svakog koga zaželi… Mislim, lično mi više smeta što je mali pun kao brod i što tolika lova i nije morala da završi kod nje, koja često ne razlikuje tirkiz od korala a kamoli štras od brilijanata… ali o tome nekom drugom prilikom.
Gossip girl
