Samoubice su svuda oko nas: Nepodnošljiva stvarnost ih tera u smrt!
U Novom Sadu za manje od 24 sata dogodila su se četiri tragična samoubistva starijih ljudi. Ruku na sebe su podigla tri muškarca i jedna žena, kojima je zdravlje bilo ugroženo.
Sumorni podatak da se u ravnoj Vojvodini, u proseku dogode dva samoubistva dnevno, ustalasala je brojka od četvrtka, kada je za manje od 24 sata četvoro ljudi podiglo ruku na sebe. Tako su izlaz iz teškog života našla tri muškarca i jedna žena u okolini Novog Sada. Tu crnu pojavu, karakterističnu za severnu pokrajinu, u kojoj se dogodi polovina od ukupno 1.500 samoubistava zabeleženih tokom godine u Srbiji, objašnjavaju brojni psiholozi, sociolozi, lekari.
Crna serija započela je u sredu oko 12.30 u Rakovcu, a završila se u četvrtak ujutru oko sedam u Veterniku kod Novog Sada. Zajedničko im je što su u sva četiri slučaja starije osobe, od kojih je troje mučila bolest.
U Rakovcu kod Beočina, na obroncima Fruške gore, život je sebi prekratio muškarac star 78 godina. Namakao je omču oko vrata i obesio se u dvorištu.
Sat vremena kasnije, u Gajdobri nadomak Bačke Palanke osamdesettrogodišnji starac je pucao u sebe. Čovek je, navodno bio bolestan. Po istom scenariju kao i čovek iz Rakovca, nekoliko sati kasnije, sebi je život oduzela i žena stara 74 godine, u Sirigu. I ona se obesila u dvorištu. Bila je bolesna.
Posle nekoliko sati zatišja, u četvrtak ujutru, hicem iz karabina, u Veterniku se sam ubio šesedesetdvogodišnji muškarac. Neposredno pre saopšteno mu je da mora da se podvrgne lekarskoj intervenciji.
Sa oko 600 samoubistava Vojvodina je decenijama na vodećem mestu po broju suicida. Dok na teritoriji naše zemlje na 100.000 stanovnika, život sebi oduzme njih do 20, u Panonskoj niziji ta sumorna brojka se kreće od 23 do čak 28, što je duplo više od evropskog (13 suicida), pa i svetskog, gde je stopa 16.
Šta starije ljude nagoni na suicid?
Isidora Petković, psiholog u Gerontološkom centru u Novom Sadu, kaže da je to izražen osećaj bespomoćnosti, i sve je više starih ljudi koji su ostavljeni, a kada i obole postaju još bespomoćniji.
– Osećaju se ostavljeno, a ako nemaju nekog ko će da brine o njima, pa ako su uz to još izgubili i životnog partnera, kada se to sve sabere, posledice mogu da budu suicid – kaže naša sagovornica. – Stariji su depresivni zato što su bolesni, sve im je lošija socijalna situacija, a u manjim sredinama nemaju ni adekvatnu medicinsku pomoć.
Sociolozi, međutim, upozoravaju i na činjenicu, da pored usamljenosti i odbačenosti, starije osobe imaju i egzistencijalnih problema, što ih čini bezvoljnim, depresivnim, a na kraju i očajnim. Rastrzanost između straha zbog bolesti i želje da ne opterećuju decu i okolinu, često učvrste odluku da sebi prekrate život.
Psiholog Boris Popov ističe da u činu samoubistva ulogu ima više faktora, i da se zaključak ne može donositi na osnovu pojedinačnog slučaja. Ljudi podižu ruku na sebe i kada izgube veru i nadu da će se u budućnosti nešto promeniti:
– Moguće je da je odluka o suicidu trenutna, impulsivna, ali su vrlo retke. I loša finansijska situacija doprinosi suicidu.
Za samo dva sata, 20. jula 2012. godine u Novom Sadu i Čurugu, dogodila su se tri samoubistva. Dvojica muškaraca iz Novog Sada i jedan iz Čuruga su sebi prekratili život. Sva trojica, starosti 83, 80 i 67 godina, suicid su počinila stavljanjem omče oko vrata.
Izvor: Novosti
Foto: Sipa
