Iza osmeha krije tugu: Evo šta se dogodilo sa ocem Sandre Afrike

Sandra Afrika je jednom pričala o odnosu sa svojim ocem i tada je otkrila da ju je šišao na ćelavo. Sada prvi put za SCANDAL! otkriva sve o njenom životu i razvodu roditelja i trauma koje nosi iz tog perioda.

Sandra Afrika otvorila dušu o roditeljima

Kako si podnela razvod roditelja?

– Pa moram da ti kažem lepo. Lepo tako što evo i dan danas kada pričam sa mamom kad sednemo i razgovoramo. On je bio jako strog.

Je l živ?

– Ja koliko znam jeste, sad možda i nije ne znam, nemam kontakt nikakav sa njim. Kada pričam sa mamom, ona je donela tu odluku da ode on od kuće i pošto je živeo kod nas u kući u Kaluđerici tj. u kući moje mame, ona ga je spakovala samo jedan dan i to je bio kraj.

Instagram

Je l se sećaš toga?

– Da sećam se, bila sam uz nju tada. Bila sam tada četvrti ili peti razred osnovne škole. Bilo mi je teško da je gledam tada u tom trenutku i tim situacijama. Ona je donela odluku da on ode, ali ga je jako volela i bilo joj je teško. Tako da brat i sestra su bili jako mali oni su ’91 i ’92 ja sam ’98. U situacijama gde ona vadi slike njihove sa svadbe, kida ih, cepa ih, svaku moguću sliku zajedničku koju je imala ona je pocepala, sve je to prošlo u đubre. Od nerviranja joj je opadala kosa i tako razne neke stvari.

Jel bilo nasilja u vašoj porodici?

– On nije bio alkoholičar. Jedina mana koju ja sada iz ovog ugla imam jeste da nije voleo baš da radi. Bilo mu je lepše tako da bleji, da baka šalje sve što šalje i da to bude tako. Nije bio baš za porodicu da ide da radi i da gleda to troje dece koje je napravio, tako da nekako je i to sve palo na mamu.

Kako ste se otac i ti slagali kada recimo mama bude na poslu, a ti ostaneš sa njim?

– Pa nikako zato što je on uvek upravo koristio to kada mama nije tu da nas nešto, ne znam… Ja keca dobijem u školi on me ošiša na ćelavo. Stvarno mislim da to nije način vaspitavanja dece, mislim da ne možeš da uzmeš žensko dete zato što je dobilo keca u školi da ga ošišaš na ćelavo.

Ivan Vučićević

Šta radiš u tom trenutku?

– Pa šta ću sedim.

Šta kažeš u školi kada te pitaju?

– Ništa šta da radim. To nije jednom, to je bilo tri puta možda, četiri ne znam ni ja. Taman poraste kosa do nekle nešto… Gledam slike iz osnovne škole večito mi kratka kosa kao dečak da sam. U tom nekom smislu je bio prestrog, ne osuđujem ga. Nije se snašao u tom roditeljstvu, mislim da se uplašio tog momenta žensko dete šta ću sada, ajde sada da budem prestrog, jer nije se on drogirao, nije pio, nije on došao pijan pa ne zna šta radi pa baljezga tu po stanu pa šiša na ćelavo tu koga stigne. Mamu nikada u životu nije udario, ne mogu da pričam nešto što nije istina. Uvek je mama bila ta koja nešto radi po kući, on je voleo tu muziku, tehno muziku u drugom je fazonu i uvek je imao neke velike zvučnike i pojačala i on to pusti sluša i uvek je zvao šaci i kaže dođi šaci ljubavi sedi bre ovde kod mene, a ona čekaj bre Saša uvek je radila nešto po kući i večito kuva ručkove bila je u tom fazonu. Nikada stvarno na nju nije dizao ruku, ali na nas to je strašno. Tukao nas je čak jednom, imala sam tri godine, ukrala sam jaja kod komšinice. Prešla sam žicu i ona je imala neke kokoške i ukrala sam, možda ja to nisam ni ukrala sa tri godine. Ne znam videla sam jaje i ja sam ga samo donela kući i šta sad ništa strašno. Možeš da objasniš, a možda i ne možeš da objasniš detetu od tri godine, stvarno ne znam da li je okej ili nije, a mislim da ne treba da uzmeš kabal od televizora tri puta da ga presaviješ i da time udaraš dete.

Je l si zapamtila batine?

– Kako nisam, imala sam tri godine. Samo znam momenat kada je mamina prijateljica došla u tom momentu i rekla Saša šta radiš ubićeš dete u fazonu jel si normalan. Gde je on u tom zanosu i nju onako udario gde je ženi na butini ostao od kabla ožiljak. Onda možeš da zamisliš kakva sam ja bila. Za mene je to preterano i mislim da nije normalno takvo vaspitavanje dece. Uvek sam imala šiške volela sam da nosim šiške kao mala i znaš kako kad spavaš pa ti se šipke pokvare naprave ti se čuperci i ja svako jutro umijem se, operem zube, idem u školu i ja uvek pokvasim šiške da budem uredna, da mi ne budu šiške ovako kako ću da idem u školu takva ko kreten. A on kao šta se ja sređujem za školu. A ja mala, mislim čisto sam samo da mi kosa bude uredna ne mogu tako čupava. Sve mu je smetalo. Sad sam starija pa pokušavam da ga shvatim ili da doprem do tog mozga. Moje jedino opravdanje koje kažem je mislim da se on samo našao u toj ulozi i da se uplašio da ima žensku decu, jer mog brata nije toliko maltretirao dok mene i sestru jeste. Jeste i njega a ne toliko. Jedan napravi grešku od nas troje, bukvalno neka roletna naprimer neko zeznuo on je brat on je mali i svi troje smo bili ošišani na ćelavo dok je mama bila na pijaci. Žena došla kući pala u nesvest ispred vrata, ostaviš decu normalu, kad se vratiš oni svi troje na ćelavo ošišani.

Ivan Vučićević

A kad je odlazio kako je to delovalo?

– Ništa spakovala ga je. Jako smo bolje funkcionisali bili smo srećni.

Je l to poslednji put da si ga videla?

– Ne, videla sam ga posle toga.

Je l dolazio da vas obiđe?

– Naravno da nije. Osamnaesti rođendan nikome nije čestitao niti meni.

Je l on zna ko si ti sada?

– Zna.

Da li si se čula…

– Videla sam ga pre par godina, Devojka tvog druga kada sam radila kada sam snimila tu pesmu to ima jedno desetak godina. Po tome pamtim, pošto slabo to sve pamtim ali tako pamtim. Otprilike znam da je bilo tada jer znam da sam radila pun gas i to sve.

Gde si ga srela?

– Nisam ga srela nigde nego je mama srela kuma koji je nas krstio. To je bio neki dobar drugar njegov u to vreme posle su se i oni nešto razišli. Srela ga je i rekla da je Saša moj otac jako bolestan i onda je mama naravno u tom momentu pošto sam ja najstarija, najzrelija kako god došla je do broja telefona da ga ja zovem i da odem da ga posetim. I ja šta ću kao najstarija otišla sam i on je tada živeo u stanu sa mamom i tatom. Sa mojom bakom i dekom, oni su ga gledali. Primao je neku hemoterapiju, uopšte nije ni trebalo to da prima jer nije imao nikakav rak ni ništa nego su lekari nešto pobrkali, to je njegova neka priča. Stvarno ne znam ni kako je to moguće ali dobro ok. Gde je on pao u krevet i stvarno jako bio loše.

Ivan Vučićević

Šta ti je rekao?

– Kada sam ga prvo videla stvarno sam se isplakala kao niko i stvarno mi je bilo teško jer ga dugo godina nisam videla pre toga i onda pogotovo ono stanje u kojem sam ga videla bilo mi katastrofa. Noge su mu bile kao moje ruke sada i ležao je tako, ne može čovek do wc da ode. Mislila sam da je gotov i da će umreti. Posle se izvukao koliko znam, ali od tada se nismo čuli.

Je l si imala nekad želju da ga pozoveš?

– Ne, ma ne.

Ti nemaš osećaj da ti on otac?

– Pa imam osećaj zanam da mi je on otac. Imam osećaj u tom smislu, ali neku želju da mi nedostaje ili nešto to nemam. Slagala bi kada bi rekla da imam skroz sam mrtva hladna.

Ivan Vučićević

Je l bi ti bilo žao kada bi ti rekli da je umro?

– Pa verovatno da da. Ne znam sad šta bi bilo kada bi bilo, ali verovatno da da. Ne znam, a onda da saznam posle nekog određenog vremena da, ali opet ne znam ni ko bi mi rekao.

Možda baba, kum…

– Baka je umrla možda ima već sada tri godine niko živ nije javio. Majke mi tako sam saznala, ja sam se našalila na tu svoju neku stvar, tako mi nekako lakše, ali ni ta baka mene nikad u životu nije pozvala. Dok moja baka iz Nemačke fizički nije tu a ja sam stalno sa njom i na vezi. Pre neki dan me zvala na Viber čujemo se, kada sam tamo i pevam uvek ostavim jedan dan odem na ručak ispričamo se.

Ti sad njima pomažeš?

– Jeste super je i stvarno imamo jako lep odnos.

Sandrinu ispovest o porodicu, ali i o odnosu sa kolegama pogledajte u video snimku.