SCANDAL! INTERVIEW Mira Škorić: ISKRENO O Ceci, Bekuti, Zorici, Vesni….

Mira Škorić je srećna i ponosna što učestvuje u muzičkom serijalu Tvoje lice zvuči poznato. Uživa u muzičko-glumačkim izazovima, sa posebnim zadovoljstvom i uživanjem je skidala Cecu Ražnatović, a sa još većim zadovoljstvom Zoricu Brunclik. Nakon tih imitacija, javno je izjavila da nije teško biti Ceca, ali kaže da je mnogo teško biti Zorica Bruncllik!

– Zorica Brunclik je najozbiljniji vokal, pevačina. Peva sjajno, punom snagom. Ona mi je najveći izazov! Zablistaću kao prava Zorica Brunclik, pevajući vrlo zahtevnu numeru! Ona ima specifičan vokal, peva stvarno mnogo dobro. Žena je pevačka veličina, ma veličina je u svakom smislu. Malo glume, malo karikiranja, i eto mene kao Brunclikove!

Šta misliš, hoće li te pozvati da prokomentariše svoju dvojnicu, to jest tebe?

– Naravno da hoće. Sto posto!  Jedva čekam njen poziv. Ona je žena bez dlake na jeziku, nema šanse da mi nađe manu. Imitirala sam ja nju i ranije, ali ovu imitaciju sad dovela sam do perfekcije. Mnogo sam ponosna što sam uspela. Jer, lako je biti Ceca, a mnogo je teško biti Zorica Brunclik.

Ceca te nije zvala da kaže koju na to što si nju imitirala?

– Ne, nije, nismo se čule…

Žao ti je što više niste u kontaktu? Zamerila si joj što ti nije izjavila saučešće kada ti je mama umrla…

– Nema tu više šta da se komentariše. Pucaju i brakovi od po 40 godina,  naravno da pucaju i prijateljstva. Svako ide svojim putem. Neću više o tome. Samo mogu da kažem – o Ceci sve najlepše! Ona je vrhunska pevačica.

Doživela si mnogo razočarenja i izdaja na estradi?

– Ma ne, ništa posebno… Nisam ranjiva osoba. Ja sam stabilna i jaka žena koju mnogo toga ne dotiče. Ništa ni od koga ne očekujem, ništa ne tražim, pa se onda i ne razočaram. Sa druge strane, osetljiva sam, emotivna, dotiču me tuđe muke i patnje.
Nekada su te se kolege plašile. Važila si za opasnu ženu koja može da napadne metlom, oštrim jezikom, raznim oružjima…

Plaše li se i dalje?

– Oni koji imaju razloga, naravno da se plaše i da me izbegavaju u širokom luku. Imam poganu narav, umem da budem agresivna. Nisam takva iz čista mira. Bezobrazluk i nevaspitanje umeju da me izbace uz takta, da podstaknu tu moju poganu narav i agresiju. Nije mi do toga da se iz čista mira svađam sa budalama. Imam ja svoje načine da iz sebe izbacim negativnu energiju.

Pucanje iz pištolja?

– Imam hipodrom, konje, redovno gađanje u streljani… Sve su to sjajni načini!

Da li ti je u poslednje vreme neko stao na žulj, pa si ga sredila?

– Pripremam se da reagujem na neke situacije i ljude. Tek ću da eksplodiram. Postoje neki ljudi koji mi rade stvari koje nisam zaslužila. Biće tu okršaja. Znaš kako – svakome po zasluzi. Kod mene više ničije izvini ne prolazi.

Neka estradna frka?

– Ne, ne, ovako… Ma neću da pričam o tome, to me nervira i izaziva mi nervozu, pusti to!

I dalje se često šališ na svoj račun?

– Naravno! Kad hoću nekom nešto da kažem, mislim, da ga opletem ili tako nešto, ja prvo krenem na svoj račun. Kad sebe nakitim, ne mogu da me operu Sava i Dunav zajedno! To mi onda daje za pravo da oplićem i druge. Znaš kako, oduvek je kod mene važilo pravilo – što na um, to na drum. Mnogo volim što sam takva.

Da li ti se estrada smučila, pa se zato više ne pojavljuješ?

– Muziku volim najviše na svetu i nema šanse da mi se ikada smuči. Ne bih mogla bez muzike da živim. Ima na estradi i divnih ljudi koje obožavam – Bekutu, Snežanu Đurišić, Zoricu Brunclik… Ali, ima i svakakvih ljudi, svega i svačega. Kojekakvih instant zvezdica koje bljesnu, pa nestanu, ljudi koji veze sa pevanjem nemaju…

Dosadilo ti je da srećeš takve?

– Ma baš me briga za njih! Dosadilo mi je da putujem, da ne spavam. Krvav je ovo posao, umori se čovek, glava je u torbi. Mnogo puta sam rekla da ne mogu više, pa opet krenem. Ne znam dokle ću, ali znam da starost neću dočekati sa mikrofonom u ruci.

Šta fali Lepi Lukić što u osmoj deceniji drži mikrofon u ruci?

– Taman posla da joj nešto fali! Ona je žena toliko jaka i vitalna da joj godine niko i ne primećuje. Ona je velika umetnica, kraljica za sva vremena. Najduhovitija žena na estradi. Samo mi je žao što taj njen humor, ta njena duhovitost, ne mogu da dođu do izražaja u Parovima.

Gledaš li rijalitije?

– Ne, ne, ne pratim, iako sam i ja bila učesnik rijalitija. Bila sam skandalozna, ali snašla sam se. Rijaliti Parovi i televiziju Hepi mnogo cenim zato što su poseban, domaći brend. Ima preterivanja, ali toga ima svuda. Preterivanja i vulgarnosti ima i na ulici, na sve strane se ljudi svađaju, to danas ispada normalno…

Možeš li svoju ćerku da zamisliš u situaciji u kojoj su, recimo, Sloba i Luna?

– Moja Milica, ona je intelektualka. Ona pojma nema ko su svi ti ljudi. Zna svega 2-3 moje pesme, sluša stranu muziku. Sluša samo Bajagu i JK Revolution. Kad apsolvira, želi da angažujem Bajagu da peva na proslavi. Ona je moj anđeo, moje sunce, moj život, moj najveći uspeh, moje sve. Kad je pogledam, bude mi smešno na kakve sve gluposti sam trošila živce. Ona je student četvrte godine medicine, verujem da će prevazići čak i oca, ambiciozna je. Biće mi mnogo žao ako jednog dana bude napustila Srbiju i ako bude lečila ljude u nekoj drugoj zemlji. Ja ću onda u starački dom!

Kakav starački dom, imaš ti još mnogo posla. Šta je sa koncertom u Beogradu?

– Znam, pričala sam da mi je želja da napravim koncert u Beogradu, pa da odem u penziju. Spremiću novu pesmu, a onda ću koncertom dokazati koliko ima ljudi koji decenijama vole ono što radim. Imam bezbroj hitova, mogu još dugo, dugo da živim od muzike, a da ništa ne snimam. Već razmatram koncert sa Sašom Popovićem i Banetom Obradovićem, nešto ćemo napraviti. Imamo razne ideje.

Hoće li to biti uskoro?

– Neću ništa da planiram. Znaš ono – samo ti planiraj, a Bog ti se smeje…  Biće kad osetim da je vreme za to. Mnogo toga u životu sam planirala, pa je otišlo niz vodu. Iz svih padova i teških životnih situacija, naučila sam da ne vredi planirati. Znam samo da će to biti koncert muzike, ničeg drugog.

Često si u životu i u poslu bila žrtva nepravde?

– Ne smatram sebe oštećenom osobom. Nisam gubitnica. Nikad se nisam gurala, laktala. Najčešće u životu ne pobeđuju oni koji to najviše zaslužuju. Najređe je po zasluzi i pravdi. Ja sam uvek mnogo radila, davala sve od sebe, trudila se, sama ulagala u sve, sama se borila. Nikad nisam imala neku dobru zaleđinu. Sponzori, zaštitnici… Nikom nisam morala da povlađujem, da se lažno smeškam, ništa nisam radila po svaku cenu. Meni je nagrada kad uđem u prodavnicu, bez trunke šminke, pa se ljudi oduševe! Meni je nagrada što dolazi mojih pet minuta! Što trajem tri decenije i što sam dokaz da se može uspeti i trajati bez mašinerije i sponzora!

Kako ti izgleda situacija na estradi?

– Situacija na estradi je, blago rečeno, jeziva! Kad bi mi neko dao vlast bar na jedan dan, haos bih napravila, sve bih počistila. Javašluk je neviđen. Ko sve peva, da ti se život smuči. Teši me bar to što ne može svako da dobije licencu.

Kako je bilo kad si ti počela?

– Joj, ja sam počela pre nove ere! Pre trideset godina! Tad nije bilo Saše Popovića koji pravi zvezde i misli o svemu, od pesme, garderobe, frizera, do gromoglasne reklame i pojavljivanja na televiziji. To i ovo vreme ne mogu da se mere ni po čemu. Godine 86. sam zapevala na Raspevanoj jeseni. Znala sam da pripadam svetu muzike. Tražila sam svoj put, nešto između popa i folka. Nikad nisam gazila preko leševa i uvek sam mogla sebe da pogledam u ogledalu. Sve sam postigla bez ljubavnih afera, kojekakvih cirkusa i moćnih sponzora. Dostojanstveno sam nosila svoju karijeru, bez ikakvih skandala.

Zaboravila si kad si se potukla sa Vesnom Rivas ispred Raletovog studija?

– Davno smo Vesna i ja prevazišle tu priču. Bila je to obična čarka. Ona je super lik, ume da se bori, veliki je borac, nije zla žena. Ne peva aktivno, ali je našla neki svoj put…

Ko te je nagovorio da učestvuješ u muzičkom serijalu Tvoje lice zvuči poznato?

– Moja Milica. Ona mi je glavna motivacija. Insistrala je, govorila da sam rođena za taj šou. U stvari, kao da je sam Bog rekao da je sad pravi trenutak da budem deo te priče. Zvali su me i ranije, ali sad je, kažem, pravo vreme. Mnogo mi prija sve to. Priatelj sam produkcijske kuće Emoušn, najbolje u regionu. Energija je fantastična, sjajno se provodim, kao i ostali. Jeste naporno i iscrpljujuće, ali pošto je to priča humanitarnog karaktera, lako se zaboravi na muke i umor.

Čula sam da si opasno pala. Povredila si se?

– Za divno čudo, nisam se povredla. Dok sam na generalnoj probi repovala, tako sam se prosula da su mi noge bile dva metra iznad zemlje. To je bilo vrištanje od smeha. Insistirala sam da taj pad obavezno nekako uđe u program, da se narod slatko ismeje…