SCANDAL! interview Miša Mijatović: KAKO JE ROĐA UMRO ZBOG DROGE, kako su se spasli Miroslav i Vesna Zmijanac!

Kad bi Miša Mijatović progovorio o svemu što je video i čuo tokom višedecenijske muzičke karijere, svašta bi bilo! Ali on je izgradio imidž jednog od najvećih diplomata na estradi i teško da išta može da ga isprovocira. Ne ljuti se kad  mnogi kažu da je bio mirođija u gotovo svakoj čorbi. Kompozitor, harmonikaš, dugogodišnji muzički urednik u PGP-u, napisao je i snimio 1.200 pesama koje su pevale najveće muzičke zvezde. Svirao je na hiljadama koncerata širom sveta.
– Nisam se umorio, ali mi je od nekih stvari na estradi muka. Haos je neviđeni! Pomešale se babe i žabe, ne zna se ko šta peva, kome je gde mesto, ko je ko i šta je šta. Dobri pevači, koji su obeleželi jedno vreme i ostavili trag, ne mogu više da se snađu. Ni kompozitori ne mogu da izdrže trku sa samozvanim kompozitorima koji hoće slavu preko noći. Dobri pevači nikako da shvate da ne treba da jure kojekakve pesmičice-trakalice, gluposti. Svi lutaju, udraju glavama u zidove. Publika vapi za dobrim pesmama. Pošto ih nema, otkrivaju stare pesme iz osamdesetih godina. Estrada se pretvorila u opštu ludnicu!

Stalno si na terenu. Ko je najpopularniji, ko se najviše traži?
– Miroslav, Haris, Šaban, Bekuta, Zorica, Snežana… Oni se razbijaju od posla. Ali, žive od slave starih pesama koje su klinci izvukli iz naftalina. Malo je njihovih novijih pesama koje su postali hitovi. Miroslav Ilić proživljava svoju drugu muzičku mladost! Pravi čovek haos na terenu!

Svi kažu da nema dobrih pesama. Nudiš li ti pevačima dobre pesme?
– Naravno, nudim im. Pesme oslonjene na našu tradiciju, dobre, kvalitetne, ali u modernim aranžmanima. Nalazim kompromis između starog i novog. Na poslednjem albumu Zorice Brunclik imam dve pesme, Marinku Rokviću sam uradio tri pesme u njegovom fazonu, konačno završavam povratnički album Slavka Banjca.

Čujem da mnogi pevači traže da im uradiš pesme kakve pevaju Lukas i Pejović!
– Lukas i Pejović su odlični, fantastično rade, njima sjajno stoje pesme tog tipa. To im leži. Mnogi hoće pošto-poto da budu u trendu, pa traže pesme kao što su njihove. Ne shvataju da ih publika neće takve, da bi bili samo kopija Lukasa i Pejovića. Treba da pevaju ono u čemu su najjači. Eksperimentisanjem i kopiranjem, ne da ne osvajaju novu publiku, već gube i onu publiku koja ih je volela.

Kažeš li pevačima otvoreno da tako ispadaju smešni?
– Vrlo često, mada mnogima ne vredi govoriti jer su ubeđeni da su oni najpametniji na svetu. Nekima to mogu da kažem i drugarski, ali džaba.

Šta je istina o basnoslovnim honorarima pevača?
– Pa sad, pitanje je šta su basnoslovni honorari. Za čoveka koji živi od plate, i hiljadu evra je basnoslovno…

Dobro, ko najviše zarađuje?
– Zna se da su Ceca, Brena, Čola, pa i Dragana Mirković van svake kategorije.

Koliko mogu da uzmu Miroslav, Bekuta, Snežana i pevači te kategorije? Pet hiljada evra za veče?
– Između dve i pet hiljada evra za veče. Zavisi koliko često nastupaju na istom mestu. Ako recimo čovek ima pet lokala, pa se dogovore da kod njega rade jednom ili dva puta nedeljno, cena je niža. Da, i Đani odlično prolazi, ima dobu cenu, ima  još pevača koji su odlično plaćeni i koji dobro rade. Nedavno sam bio sa Vesnom Zmijanac u Bugarskoj, svirao sam na njenom koncertu na kom je bilo petnaestak hiljada ljudi. Kažem ti, stara garda najbolje prolazi na terenu. Što se tiče ovih mlađih, niko od njih nije još izgradio takav integritet. Ubodu neki od njih hit, ali i taj hit traje samo onoliko koliko ide reklama. Sve je to kratkog veka.

A Prijovićka i Darko Lazić? Čula sam da te je Darko Lazić razočarao?
– Bio sam u žiriju Zvezda Granda kada su učestvovali njih dvoje. Od početka sam znao da su oni vanserijski i da će napraviti nešto. Bili su mi favoriti. U Darka se nisam razočarao kao u čoveka, ne poznajem ga toliko, znam ga samo iz takmičenja. On je pretalentovan, ali ne treba da juri da liči na Šabana ili Šerifa Konjevića, treba da izgradi svoj stil, da radi na sebi, da se izgradi kao ličnost. Radi on lepo, ali još nema svoju muzičku ličnu kartu.

Kaješ li se što si mnoge doveo iz sela i pomogao im da postanu zvezde?
– Žalim. Ne zato što su nezahvalni, zato što su zaboravili, ne radi se o tome. Ali ono što su kasnije radili, pokazalo je da je za njih bilo bolje da nikad nisu otišli iz svojih sela. Nisu znali da se nose sa popularnošću. Mnogi su iskompleksirani, sujetni, stide se svog porekla. Krenu u poroke, misle da su bogom dani, bukvalno polude. Bolje da su ostli anonimni. Mnogim pevačima sam pričao, kad postanu uspešni i popularni, da to treba da shvate kao srećnu oklnost, da se svako veče prekrste i zahvale bogu na tome što im je dao. Džaba – njih slava zvekne u glavu, pa ne znaju gde su!

Da li si i svog druga Rođu Raičevića, koji se predozirao i umro, upozoravao na poroke?
– Uh, mnogo teška i tužna priča. Rođa Raičević, Slavko Banjac i ja smo bili cimeri. Stanovali smo i svirali zajedno dok smo studirali na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Ja sam bio šef orkestra, a oni su svirali klavijature. Prvo sam Slavka naterao da peva, snimio sam mu dve ploče. A onda smo i Rođu nagovorili da prestane da svira i da počne da peva. Celog života ću žaliti zbog toga…

Gledao si kako tone u porok?
– Bio je dobar i čestit čovek. Sve što sam radio, radio sam iz najboljih namera. Jeste, bio sam svedok, ali ništa mi nije ukazivalo na tragičan kraj. Družili smo se do poslednjeg dana. Upao je u loše društvo, u poroke, ali nisam shvatao koliko je to duboko. Njegova smrt je jedan od najmučnijih trenutaka u mom životu…

Dobro si znao i Miroslava Ilića i Vesnu Zmijanac kada su tonuli u alkohol…
– Jeste, bio sam svedok svega. Ali, Miroslav i Vesna su imali više sreće nego pameti. Oboje su uspeli da se trgnu. Vesna je pravila dugu pauzu, čitala je, radila na sebi. I Miroslav je smogao snage da preseče sa takvim životom. Prošle su od tada više od dve decenije. On je jaka ličnost, uvek je bio sam protiv svih i opstao je. On i Vesna su uspeli da izdrže teret slave iako su bili poklekli… Trebalo je mnogo snage i pameti. Mnogi je nisu imali. Recimo, pokojni Nino, nije uspeo da se izbori…

Da li ti je Miroslav nekad zamerio što si u odličnim odnosima sa Sašom Popovićem, jer njih dvojica decenijama ne komuniciraju?
– Ne, ne, nikada mi ni reč nije rekao. Nikada se nije mešao, kao što se ni ja nisam mešao u njegov život. To što imaju njih dvojica jedan sa drugim, njihova je stvar, u to se nikad nisam petljao, niti me se ticalo. Ja sam sa svima dobar i meni posao zavisi od svih njih. Nikad nisam bio isključiv, nikada se ni sa kim nisam svađao. U karijeri sam mnoge stvari progutao. Gutao sam knedle i ćutao, sećajući se reči moje pokojne babe da čovek nikoga ne može promeniti i da niko nije idealan.

Sa kim ti je najlakše da radiš?
– Sa velikim zvezdama, jer su oni najnormalniji ljudi. Popularni klinci najčešće dignu noseve do neba, ne može sa njima da se priča.

Još dobijaš tantijeme za pesmu koju si prodao Anđelini Džoli?
– Dobijam, nego šta! I to uopšte nije zanemarljiva suma – oko 4.000 evra godišnje! Pre nekoliko godina, ekipa njenog filma U zemlji krvi i meda iskoristila je za film moju pesmu Tebi za ljubav, koju je davno snimio Radiša Urošević. Tada smo potpisali ugovor.

Radiša Urošević je pretio da će tužiti Anđelinu!
– Radiša je jedan od najboljih srpskih pevača, izuzetan čovek. Nema on ništa sa tim, autor se pita za pesmu, a ne pevač. Kad je bilo aktuelno to sa Anđelinom, zezali smo se da ćemo konačno osvojiti Holivud!

Na kojoj tezgi je bilo najviše para?
– Kad je Nikola Peković, košarkaš NBA lige udavao sestru, bio sam na toj svadbi sa Miroslavom i Bekutom. Bakšiš je bio dvadesetak hiljada evra. Onda, kad su udavali ćerke Sveta Marović, Brana Mićunović…

Svirao si i na svadbi Novaka Đokovića…
– To smatram jednim od svojih najvećih uspeha. Ne može svako imati tu čast, zadovoljstvo, privilegiju, uvažavanje. Tu bi i najveći umetnici platili da mogu da budu…