SCANDAL! INTERVIEW: Saša Matić o CECI, KARLEUŠI, ODNOSU SA BRATOM…

Nakon turneje u Americi Saša Matić je prezadovoljan, pa punih baterija priprema koncerte u Beogradu i Novom Sadu.
– Sjajni su mi utisci, ovo je peti ili šesti put da idem u Ameriku. Svuda je bilo puno, za doček sam pevao u Čikagu i potpuno sam zadovoljan.

Da li planiraš možda da ideš i u Australiju?
– Ne znam, možda za neke dve ili tri godine, ali sam i tamo odavno pustio korene. Kad god odem, biće pun pogodak.

Kako teku pripreme za koncerte? Jedan je u Beogradu, jedan u Novom Sadu. Navikli smo od tebe uvek zakucavanje…
– Mislim da će tako biti i ovog puta. Dugo nisam pevao u Novom Sadu, u maloj sali Spensa sam pevao 2004. godine, pa se zato i radujem koncertu u Spensu jer je to moj prvi veliki koncert u Novom Sadu i verujem da će to biti pun pogodak. I za mene, i za goste biće spektakl.

A Beograd?
– Beograd standardno, Arena 8. marta. Napravićemo reprizu onog koncerta od pre dve godine. Planiramo spektakl u novom ruhu, malo gledamo sve da modernizujemo!

Kažeš Beograd standardno, ali to je bilo sve samo ne standardno. Taj koncert je potpuno odudarao od svega što inače imamo priliku da vidimo.
– Hvala ti na tim rečima. To je bilo jedno od mojih najvećih ostvarenja, odnosno želja koja mi se ostvarila da sviram pred toliko Beograđana, a sada mislim da će biti i repriza, i više od reprezi.

Još malo ćeš postati Sale Matić – pola Sale, pola 8. mart kao što su zezali Željka Samardžića.
– Ne bih to tako gledao jer mislim da ćemo posle koncerta 8. marta ići na neke veće projekte. Možda budu i dve, tri Arene.

Ako, ako. To se od tebe i očekuje. Da li kod svojih ćerki prepoznaješ talenat za pevanje?
– Šta znam, nikad ne pričam preterano o privatnom životu i porodicu. Treba same da pronalaze svoj put, da rade šta im se radi i da uče škole. Najbolje je da budu sutra svoj na svome i pravi ljudi, a čime će se baviti je njihova stvar i odluka. Rano je o tome govoriti. Ako za par godina, bar jedna od njih, pokaže pevačke sposobnosti, ali da to bude top, rado ću im aminovati i pomoći im u svakom smislu.

Ja znam da si ti veoma strog…
– A ako se budu zajebavale što se toga tiče, u fazonu ajde tata peva, pa možemo i mi, onda im neću dati zeleno svetlo!

To se od tebe i očekuje! Da li potajno želiš da imaš i sina?
– Ma ne! Neću o tome uopšte da pričam! Ja sam svoju misiju završio što se tiče dece! Ja imam dva sina i dve ćerke!

Da možeš gumicom da izbrišeš neki deo svog života, koji bi to deo bio?
– Strašno patim kad izgubim neke meni drage ljude, pa kad bih mogao da izbrišem gumicom taj period kad sam gubio drage ljude, tipa da su otišlio zauvek, to bi bio taj period. Voleo bih da su oni tu sa mnom i sada!

Mnogo se polemiše po medijima o tvom odnosu sa bratom Dejanom. Šta ti imaš da kažeš na tu temu?
– Čoveče, znaš šta, ja sam čovek koji vrlo malo priča o privatnim odnosima! Jedino bih voleo da i oni žive u Beogradu i da smo svi tu nekako na okupu. Ali, oni su izabrali da žive u Beču, a ako je to njihova sreća, to je zaista i moja sreća! Mada, ni Beč nije daleko, ne daj Bože da su u Kanadi, Americi ili Australiji, pa da smo još dalje!

Koji trenutak iz vašeg detinjstva pamtiš? Ko je kome pravio smicalice?
– To sam često pričao, ali kad bih mogao da se vratim u detinjstvo… Vrlo rado bih se vratio u period našeg odrastanja, kad smo bili nestašni i uvek zajedno. Na primer, voleo bih da se vratim bar na par minuta u detinjstvo.

U kojoj svojoj pesmi se najviše pronalaziš? Koja je onako baš lična i autobiografska?
– Postoje dve varijante, u principu, s jedne strane Anđeo čuvar, a sa druge Ne čekaj me, došli su mi drugovi.

Obe su baš hitovi, dakle verovatno si ih emotivno preneo.
– Druga je malo veselija i s jedne strane opisuje mene, a sa druge je to definitivno Anđeo čuvar.

Kakvi su ti utisci posle dueta sa Cecom?
– Ma odlični! To je pesma koja je obeležila kraj 2017. godine i obeležiće i 2018. i sve sledeće! Mislim da je to jedan od najboljih dueta!

Da li si čuo šta je Karleuša komentarisala?
– Ne bih ja o tome!

Pesma je prvo bila namenjena Jani i Jašaru Ahmedovskom. Da li su se oni naljutili kad ste je vi uzeli?
– Ma ko se ljutio da se ljutio, nije se niko ljutio! Nisam se ni čuo s njima, ali imam s njima odličan odnos! Oni su imali pravo prvenstva, a to što nisu prepoznali pesmu… Dešavalo se i meni da sam imao pesama u opticaju, pa ih nisam prepoznao!

Nedavno smo u jednoj emisiji gledali tvoje stare komšije. Svi te hvale, mnogima nedostaješ, uglavnom, svi imaju lepe reči o tebi. Koliko ti to znači u životu?
– Pogotovo pozitivni komentari od ljudi sa kojima sam odrastao, to mi najviše znači! Bilo mi je simpatično kad su rekli jel su imali zmiju u džepu.

Za tebe je bar poznato da nemaš zmiju u džepu. Ti sve pare potrošiš.
–  Nije baš da sve potrošim, imam meru u svemu. I što se tiče novca, i što se tiče druženja… Ja se vodim kineskom poslovicom da čovek u svemu treba da ima meru. Ali da sam galantan, jesam. I kad su u pitanju prijatelji, i familija, i društvo, kako god… Volim što nemam epitet da nosim zmiju u džepu, ali nisam ni rasipnik! Niti se kockam, niti bacam okolo novac…

Da li su ti nekad ponudili da snimiš neku pesmu, a ti si je odbio, pa ti je posle bilo žao?
– Bilo je više pesama! Ne znam kako mi se to desilo. Nudili su mi recimo Ne diraj mi noći od Ace Pejovića, pa onda čini mi se Dozvola za ljubav. Ili Žal od Šabana Šaulića. Bane Vasić je to meni nudio, ali sam bio u Americi, pa sam ga slabo čuo… A onaj deo bar još jednom dok ne umrem, i ja se mislim kako bre ja da umrem, mlad sam. (smeh)