SCANDAL! intervju Đorđe David Nikolić: Pogodilo me je prokletstvo! Sahranio sam oca, majku i rođenu sestru

Dok mnogi još ne mogu da se načude šta će Đorđe David, okoreli roker, u žiriju Zvezda Granda, on kaže da se u pravom trenutku našao na pravom mestu. Tvrdi da je pravi vojnik, vojnik svoje porodice, vojnik prijatelja i pre svega, rok-en-rola. Kao veliki emotivac, i svoj zadatak u žiriju doživljava emotivno.

Doživeo sam par ozbiljnih emotivnih udara. Ljudi na koje sam računao, iz potpuno neobjašnjivih razloga, toliko su podbacili da to stvarno emotivno boli. Realno, svi mi smo sa njima ušli u emotivnu ptriču tipa da ih smatramo za svoje. Mentorstvo je napravilo emotivnu lobotomiju svakom od nas, ali napravilo je još jednu stvar. Sve nas je osvežilo kroz rad sa tim mladim ljudima jer nas je vratilo na početke. Na ono što smo zaboravili kroz ovaj surovi posao. Praktično, onoliko koliko ovo mentorstvo znači toj deci, toliko znači i nama, u zanatskom smislu. Dopunjujemo se!

Dorđe David – nekad i sad? Bio si mnogo perspektivan, avangardan, mnogi su komentarisali da si mogao biti svetska zvezda, da si negde drugde rođen!

Svega se dobro sećam! Mnoge stvari su iste i nekad i sad. Ali, prvo, Beograd ne voli svoju decu. Tako je bilo i ostalo. A ljudi koji idu ispred svog vremena, ovde, zaista vrlo teško dolaze do svog prostora, bivaju obeleženi za sva vremena time što će ih neko okarakterisati kao budale, kao nadobudne, kao narkomane, homoseksualce… Mudrost je da sve to stoički izdržiš i da čekaš svoj trenutak u životu. Na tome mogu da zahvalim svojoj pokojnoj majci, još nekim ljudima koji su mi u životu dali mnogo ljubavi. Znam, kada se poponem na scenu, publici se dajem 120%. Tako je bilo i biće sve dok mi srce kuca.

Sad ti više niko ne govori da si lud, da si budala…

Kad čovek sve to prođe, kad dođe u neke ozbiljne godine, onda ti više ne kažu ni da si lud, ni da si narkoman. Kažu: Kada si sve izdržao do sada, onda definitivno vrediš! Neka ide sve dođavola, daj takvog ovamo! Mnogi padnu na tom putu. To je teška gimnastika, užasno teška disciplina. Ne samo kada je Srbija u pitanju, već čitav Balkan. Svi negde forsiraju osrednjost, zbog toga da bi oni sami mogli da prođu. Sve ono što ih prevazilazi, pokušavaju da satru. Slađana Milošević je baš flagrantan primer. U Hrvatskoj je to Josipa Lisac. Ima ih koliko hoćeš. Poenta je samo u tome da mentalno budeš spojen sa samim sobom, fizički da ne dozvoliš da te zlo pojede i onda sve to dođe na svoje.

Šta ti je najveća snaga?

U svemu tome, moja najveća snaga je moja ćerkica Staša koja je sada pred svojim petim rođendanom i moja Ana, koja mi je podarila kćer. Za moju Anu volim da kažem da je to moja prva sedmica na lotou.

Zadovoljan si sobom i svojim životom?

Pa, nisam zadovoljan ni sobom, ni svojim životom. Za sada, tolerišem trenutnu situaciju jer smatram da mogu više i bolje. Moji najbliži, a to su Staša, Ana, moj bend na čelu sa Aleksandrom Mitrovićem kojeg uvek favorizujem jer ne znam kako bih preživeo poslednjih petnaest godina bez njega… Oni me svojom energijom i verovanjem u mene prosto gone na bolje. Naravno, ne hulim na boga, beskrajno sam zahvalan na svemu onome što sam u životu ostvario, a to nije malo… Ali, ima vremena za još i mislim da još mnogo toga mogu da dam, što poslednjih pola godine potvrđujem.

Tvoj glumački talenat je ostao u senci… A glumio si uz Breda Pita, već na drugoj godini studija…

Da, film Bože Nikolića. To je bio moj treći film, a prvi u kojem se pojavio Bred Pit. On je danas Bred Pit, a ja se i danas borim sa zmajevima. Jeste, u velikoj meri je moj glumački talenat ostao neiskorišćen. To je opet zbog onoga što ljudi ne opraštaju nekome da zna više stvari. Ako uzmemo za primer zgodnu ženu. Izgleda odlično, negovana je, maksimalno je posvećena poslu, dobro peva, dobro glumi… Momentalno će krenuti da je sapliću. Prvo iskompleksirane žene, a onda i iskompleksirani muškarci koji se bave ucenjivanjem…

Na koju zgodnu ženu misliš?

Na bilo koju.

Ko je tebe ucenjivao?

Mene nisu uvenjivali, ali su me stavili na marginu. Ljudi ne mogu da oproste kada nekome sve ide lagano, a njima treba mnogo više energije i još koječega, a da nisu ni blizu onome što taj neko može da postigne. Sve to što sam ja doživeo, pokazujem svakom zgodnom, talentovanom muškarcu u mom plemenu. Kao mentor, podržavam ga, teram ga da bude još bolji, bezrezervno mu dajem znanje, bezrezervno navijam za njega. Smatram da zanat ne treba kriti. Inače će se ugasiti i onda će nam autotjun zagospodariti. To pevačko znanje i umeće koje imamo, treba nesebično da dajemo mladim ljudima jer oni treba da produže kvalitet i da se bore protiv kvantiteta koji je zavladao u muzici.

Kada si postao deo žirija, rekao si da ulaziš u zverinjak. Lepo si se snašao?

To – zverinjak, niti je bilo posprdno, niti figurativno. Tvrdim i potpisujem da je bukvalno tako. Ja sam tu bukvalno upao kao da sam pao sa Marsa. Ušao sam među pet ozbiljnih životinja koje i te kako znaju kako, šta, koliko i dokle. Moram da kažem da su bili vrlo nesebični. Čak su bili i moji navijači u svemu tome i mnogo su mi pomogli svi da se ufuram u taj fazon, od Bosanca do Viki Miljković, Karleuše, Ane, Saše Popovića. Pomogli su mi da postanem jednak sa njima, u smislu energije, veštine baratanja zadatkom koji imamo. Beskrajno im hvala.

Koliko je to što radiš doprinos afirmaciji folka?

Ono što je meni najvažnije u ovoj priči je ideja da se čuju neke druge pesme. Imam utisak da Zvezde Granda više nikada neće biti iste. Ako se i bude svirala i pevala narodna muzika, onda će je svirati i pevati mladi ljudi koji to brutalno dobro rade, oni koji su zaista talentovani. Mislim da će u sledećoj sezoni biti ozbiljna navala ljudi koji će pevati pop i rok numere, što će biti problem, pod navodnicima, za Grand produkciju. Eto, ko bi rekao da će Grand biti perjanica, već od jeseni, kada je o popu i roku reč! Tako bar mislim da će biti! I kandidate sam birao po tom osećaju. Na početku su me mnogi pljuvali, sad su shvatili šta želim…

A to je?

Ako želiš da menjaš stvari, moraš da uđeš u centar, ma kako ko to shvatio! Dopadalo se to nekme ili ne, ovo je najgledaniji muzički program na Balkanu. Saša Popović je neverovatno mudar čovek. Ne bi napravio imperiju da nije takav. Tačno je znao zašto me je pozvao. Imao je projekciju, da ne kažem vidovitost na šta če to izaći.

A nekad si žestoko oplitao i Popovića i ono što radi!

Kada sam izašao iz tog perioda, negde oko svoje četrdeset treće godine… Do tada sam ga maltene vređao preko novina! Shvatio sam – kada bi u Srbiji postojao Saša Popović koji bi se bavio pop i rok muzikom, sve bi bilo drugačije. Apsurd je da je upravo taj Saša Popović dao prostor nekome ko je ortodoksni roker, da pokaže šta zna u datim okolnostima. Mislim da nisam obrukao ni rok ni rokere.

Ko je kriv što je folk progutao pop i folk u Srbiji?

Rat! Rat je krivac za gomilu stvari. On je poput osiromašenog uranijuma. Posledice traju decenijama. Ovde ljudi ne žive mozgom, ne žive inteligencijom, ljudi ovde žive srcem. Posledice rata su se odrazile na kulturu, pa tek onda na ekonomiju, moral… Narodu je dosta nasilja, siledžijstva, prostitucije i svega sličnog. Kad uđem u kafanu sa prijateljima, oni me mole da pevam narodjake.

Priča se da dobro pevaš narodnjake.

Kažu ljudi da to radim fenomenalno u kafanskim uslovima. Nisam neko ko je operisan od tog nacionalnog momenta. Narodna muzika je naše nacionalno, to je nešto što mora da se zna. Ja sam prvo naučio da igram kolo.

Može li od roka da se živi u Srbiji?

Može! Ako imaš ženu koja ima stalno zaposlenje i koja može s vremena na vreme da uzme neki kredit. Zavisi šta su čoveku apetiti. Ja sam davno shvatio jednu stvar – moj mercedes je moje grlo. Moj mercedes je moja emocija. Moje najveće blago je moja Staša koju sam dobio u pedesetoj godini. Ako nešto nemam, niko mi nije kriv. Dok su moji drugari zarađivali pare, ja sam novac trošio na provod, devojke, pevačice… Sad se oni zezaju u životu, a ja vrlo ozbiljno moram da razmišljam o tome kako da prehranim porodicu. Izgleda, nažalost, da sam ja od onih primeraka koji sazrevaju tek posle pedesete…

Da li ti je nekada palo na pamet da kao Lukas išetaš iz roka i da se komercijalizuješ?

Bio bih najsrećniji na svetu da sam to mogao da uradim. Mnogi mi kažu da sam budala što to nisam uradio! Bio bih milioner! Samo da me niko ne ukapira pogrešno. Bio sam rame uz rame sa Acom. Kada je on u grupi Viktorija svirao klavijature, ja sam pevao bek vokale. Aca je to uradio jer je to mogao. On je čovek koji svira instrument, to je ogromna privilegija. Ne samo njega, već svakog čoveka koji je instrumentalista. Ja sam čovek koji je na frontu, isturen, pevač. To su neke emocije sa kojima nisam mogao da se kockam. Ja to ne bih preživeo. Ne bih mogao da se pogledam u ogledalo kao takav. Odlučio sam se za slobodu, za slobodu tog tipa da sebi nisam baš toliko gadan.

Da li si u kontaktu sa Lukasom?

Nisam, zato što on ima ozbiljno mnogo posla, a ni ja nemam vremena da se ispavam. Ako me pitaš da li među nama ima nekog animoziteta, nema šanse. To je prijateljstvo koje traje 34 godine.

Kad smo već kod dugih prijateljstava, viđaš li se sa Mlađanom Dinkićem?

Naravno da sam u kontaktu sa mojim drugom iz školskih dana, iz obdaništa. Ne toliko često, ali s vremena na vreme se čujemo, vidimo, podržao me je u svemu ovome i to mi je mnogo drago.

Koju muziku puštaš svojoj ćerkici?

Ona već sad na telefonu ume vrlo dobro da odabere muziku. Bira pesme od O maj darling Klementajn, do Preko brda, preko snega, do Dolazim za pet minuta. Sluša čak i Arijanu Grande i tako to. Definitivno, Staša ima apsolutni sluh i mislim da če to biti ozbiljan problem i zadatak za moju Anu i mene.

Kako reaguje Staša kada te vidi na televiziji?

Njeno zadovoljstvo se vidi kroz varijantu sebičnog nekonstatovanja! Gleda to ko matora. Kada se završi to nešto gde sam ja na ekranu, ona referiše i kaže – Eno ga tata. Sa puno zadovoljstva i sa osmehom. Nadam se da neće postati uobraženi kreten kao što sam video decu nekih poznatih ljudi. Doduše, nema na koga, odgajamo je u drugom fazonu.

Da li si se konačno preselio kod Ane i Staše?

Nisam, iz objektivnih i pravnih razloga. Ta vrsta odvojenosti u tom smislu ne znači ništa, a ima svojih prednosti. Ne maltretiram ukućane jer mi je po celu noć uključen televizor. Volim da gledam filmove, košarku… Niti ja nekog maltretiram svojom glasnoćom, niti mene neko maltretira svojom tišinom jer na tišinu nisam navikao. Ana je neko ko je hiperinteligentan, vrlo dobro je znala sa kakvom budalom ulazi u priču i kako će to u životu ići. Ana je ozbiljan zmaj i sa tim nema nikakav problem.

Posle majčine smrti, saznao si neke stvari, to tvoja sestra nije mogla da izdrži. Šta se krije iza toga? Neka teška priča?

To je porodična priča kakvu ima svaka treća-četvrta porodica u Srbiji. Iza sestre su ostala dva sina. Sve je palo na moja pleća, ali mi to ne pada teško. Međutim, ne želim o tome. Ne zato što nešto krijem, već zato što nikada nisam karijeru gradio na tužnim pričama. Pogodilo me je prokletstvo, neka karma iz prošlog života… Sahranio sam oca, majku i rođenu sestru. Verujem da se loša karma prekinula onog trenutka kada sam dobio Stašu. Valjda je postojao neki dug iz prethodnog života koji sam morao da platim. Od kada se rodila Staša, sve je krenulo na bolje.

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

https://svet-scandal.rs/vesti/zena-dorda-davida-sa-cerkom-napustila-stan-odselila-se-kod-majke-a-mnogi-nisu-ni-slutili-sta-je-razlog/