SCANDAL! intervju Mira Škorić: Sahranjivali su me mnogo puta, ali ništa od toga

Mira Škorić privodi kraju pripreme za solistički koncert u Beogradu, kojim će obeležiti značajan jubilej – 30 godina uspešne karijere. Umorna je od gomile obaveza, ali i uzbuđena i srećna i jedva čeka da zapeva pred publikom u Sava centru.

– Razvučena sam na sve strane, ne znam gde ću pre i šta ću pre. Da sve bude gore,  izašao mi je i čmičak. Iskomplikovalo se, pa sam imala malu operaciju pre nekoliko dana jer su doktori morali hirurški da ga odstrane. A obaveza milion! Sastanci sa raznim ljudima – rediteljem, dekoraterom, da ne nabrajam gomilu ljudi koji učestvuju u svemu. Sve sam obavljala sa koncem u kapku. Ljudi moji, kakva tenzija! Ma neću da mračim i da pričam o teškim stvarima pred ovako lep događaj. Lepo je sve to obeležiti, organizovati, ali treba mnogo rada, truda, vremena, strpljenja, živaca, svega.

Koliko se danas uopšte isplati praviti koncert?

• Vidi, da ti kažem, realno, ne isplati se, to svi znaju. Ali, 30 godina karijere je  nešto što vredi obeležiti. Želim da pokažem da se ne mora snimiti instant pesma i ne znam kakav singl da bi se pravio koncert. Primera ima koliko hoćeš – Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Dragana Mirković… Sve su to vrsne pevačice koje nemaju instant hitove već kvalitetne, stare pesme koje traju godinama. Publika ih sve obožava, a na stare pesme koje su nadživele vreme u kojem su nastale, publika pada u nesvest. Pevaću stare pesme, ali radim neke malo drugačije aranžmane. Moje stare pesme zvuče kao da su juče snimljene. Glavni problem mi je da sve stignem, da sve organizujem, da svakoga ispoštujem. Biće 22 svirača na sceni, šta dalje da pričam!

Imaćeš goste?

• Hoću, ali to je strogo čuvana tajna. Očekujte neočekivano! Biće mnogo iznenađenja. Od mene je sve moguće. Veruj mi, jedva čekam koncert. Samo da predahnem. Garderoba, stajling, dogovori, pregovori…

Pomaže li ti ćerka Milica u svoj toj frci pred koncert?

• Ma šta će devojka… Nema ona šta meni da pomaže, na fakultetu ima milion obaveza, ona je u svom filmu, nije to njena priča.

Bar da ti kaže da treba da se smiriš, da budeš opuštena, da se ne nerviraš…

• To da! Ali zato Danilo, moj sestrić, poginu za mene. Vozi me, pomaže mi da završim mnoge stvari. Danilo je biser, studira bezbednost, na budžetu je, kao anđeo je lep. Deca su mi presavršena. Ako me je Bog pogledao negde, pogledao me samo kroz tu decu. Ma ne treba mi ništa više u životu.

Hoćeš li kolege zvati na koncert?

• Naravno. Volela bih da na koncertu vidim celu moju gardu iz Granda. Njihova podrška mi mnogo znači. Da vidim Lepu Brenu, Sašu Popovića,  Anu Bekutu, Đurišićku, Mariju Šerifović, Viki, celu tu ekipu. Nadam se da će tu biti i neko ko mi izuzetno mnogo znači – Željko Joksimović. On je jedno veliko srce.

Hoće li u publici biti doktora?Imaš mnogo prijatelja među njima, bivši muž ti je doktor, ćerka ti studira medicinu?

• Naravno, biće ih koliko hoćeš! Neka ih Bog čuva, zlu ne trebalo. Crni humor…

Nekoliko puta je bila aktuelna priča da napuštaš estradu, da ideš u penziju, da si okačila mikrofon o klin…

• Eto, vidiš kako sam u penziji! Ne znam gde mi je glava od obaveza. Znam, voleli bi mnogi da odem u penziju, posebno pevačice, koje su to pod navodnicima. Svašta sam ja o sebi čula. Sahranjivali su me mnogo puta, umirala sam na onkologiji, šta mi se sve nije dešavalo, daleko bilo! E, pa da znate – ništa od toga. U punoj formi sam. Na veliku žalost onih koji mi žele najgore, ja sam odlično. A onima koji plasiraju laži o meni i hrane se tuđim mukama, želim sve najbolje i najlepše. Želim im mnogo zdravlja i sreće. Sve te priče kreću zbog toga što nisam deo estradnog mulja i šljama. Ja nikoga ne diram, nikome ne zabadam nož u leđa. Ja samo mogu da pucam direktno u glavu. Žargonski rečeno, naravno, radujem se svačijem uspehu i sreći. Ne, neću pred koncert da mislim i pričam o ružnim stvarima, o lošim ljudima.

Mnogi te se plaše, važiš za opasnu ženu!

• Ma hajde molim te, kakve su to priče. To je samo fama. Ali, bolje da me prate takve priče, da imam takav imidž, nego nešto drugo.

Šta kažeš za  trenutnu situaciju na estradi?

• Realno, nikad gore nije bilo. Ali, nije moje da polemišem i kritikujem. Svako radi onako kako misli da treba. Ja sam pevačica starog kova, imam svoje principe, poštujem svakoga, poštujem sve muzičke pravce. Ono što ne valja, krako traje, prave vrednosti ostaju. Svima neka je sa srećom!

Pričala si da bi počistila estradu, a 30 godina karijere ti daje za pravo da budeš kritična…

• Nije malo 30 godina bitisanja… Sam opstanak je dovoljan razlog za poštovanje. A to za čišćenje estrade je više bilo žargonski. Generalno, da sam u savetu, udruženju estradnih umetnika…. Mislim, ja jesam tamo, imam status istaknutog umetnika, ali to je nebitno. Naravno da bih uvela neki red. Ovo što se radi na našoj estradi nema nigde na svetu. Sistem je da svako ko poželi može da peva.

Mnogi postaju pevači čim izađu iz rijalitija…

• Ne, ne, ne, ne mislim uopšte na rijalitije, nemam ništa protiv rijalitija, ali ne stižem da ih pratim. Mislim na one koji na bilo koji način skrenu pažnju na sebe, pa počnu da pevaju. Misle da je to najlakše. Mogu oni da pevaju za svoju dušu, ali… Džaba im, sve to narod brzo prepozna.

Gde vidiš svoje mesto na estradi?

• Ne vidim ja nikakva mesta, nigde se ne ukrcavamo. Dovoljno je samo reći – 30 godina. Sa toliko godina života, to je već zreo čovek, a sa toliko godina karijere… Moje kolege i ja dobro znamo šta je to, koliko je to teško. Ja se dobro nosim sa svim time, imam vedar duh, bez obzira na sve okolnosti u ovom poslu. Nekad čovek padne, klone, ali sve to prođe… Važno je opstati, trajati tolike gdine. Ne tražim ja ničije poštovanje zbog toga.

Jednom si rekla da starost nećeš dočekati sa mikrofonom u ruci?

• Nema šanse!

Zašto, ako te glas bude služio?

• Ne želim, zato što mislim da sve ima svoje vreme. U poznim godinama, pevaću sebi za dušu, pevaću prijateljima, ali da se pojavljujem javno, nemam tu želju. Nije mi to u planu… Mada, nisam osoba koja planira… Život je pun iznenađenja.

Kako može Lepa Lukić?

• Jedna je Lepa Lukić. Niko nije kao Lepa.

Stvarno ćeš u starački dom ako tvoja ćerka ode u inostranstvo da radi kao lekar?

• Ha- ha-ha…. To je sigurno!

Da li ti je dosadilo da putuješ, da ne spavaš zbog nastupa?

• Putovanja, nespavanje, neuredan život su neki od najtežih segmenata ovog posla. Samo kolege znaju koliko je to naporno i teško. Naravno, ima mnogo težih poslova, nikome nije lako, ničiji posao ne potcenjujem…

Kad ćeš snimiti duetsku pesmu sa Draganom Mirković?

• Uh, to bi bilo super! Ako Bog da, jednog dana… Pričale smo bar sto puta, eto i nedavno, na temu ovih starih pesama… Dragana je živi dokaz, ona je jedina pokorila sve moguće, trgove, klubove, koncertne sale, što u zemlji, što u inostranstvu, bezbroj rekorda je oborila… Ona je živi primer, pre svega, fenomenalnog pevača, žena sa zavidnom karijerom… Njoj niko na senku ne može da stane.

U mladosti ste maštale o ovome što ste postigle?

• Ma kakvi! Nismo ni sanjale dokle ćemo stići. Na početku karijere, bila sam Dragani gost… Sećam se turneje po staroj Jugi, po dva koncerta dnevno smo imali. Nije bilo vremena za razmišljanje. Nastupalo se, radilo se. Sve je bilo korak po korak, samo napred, nezamislivo je bilo – sve po svaku cenu. Sad uspeh dolazi olako, sam po sebi.

Sećaš li se kada je 95. godine Ceca bila gost na tvom koncertu u beogradskom Pioniru?

• Naravno, taj koncert nikada neću zaboraviti. Pre toga sam ja njoj bila gost na koncertu. Neću zaboraviti taj koncert jer sam bila u četvrtom mesecu trudnoće. Kada sam tada u drugom stanju, sjajno iznela taj koncert, ovaj sada ću izneti još bolje!

Da li se nešto promenilo u Cecinom i tvom odnosu? Rekla si da se nikada nećete pomiriti?

• Svi se mi menjamo godinama, svi idemo svojim putevima, opterećeni smo  svojim obavezama, svi mi imamo premalo vremena i za sebe, a kamoli za druge. Ne viđamo se.

Volela bi da Cecu vidiš na tvom koncertu?

• Iskreno da kažem, ko želi, može da dođe.

Sećaš li se vremena kad si bila plavuša?

• Joj, kako da se ne sećam, ćuti!. Sada kad pogledam svoje slike iz tog vremena, sačuvaj Bože, sve mi je to mnogo smešno. Sramota me je sebe. Ja vrlo rado prihvatam promene, ali ta promena je bila baš bezveze. Ali opet, sa mnom se nikad ne zna!

Zašto kriješ svog čoveka kao zmija noge?

• Ma kakvi, nikoga ne krijem. Ne postoji nikakav čovek u mom životu, ni na mapi. Generalno, muškarci beže od jakih žena. Šta će ikome ovakva žena? Kod mene važe samo red, rad i disciplina. Sve mogu sama, definitivno. Nisam ja jedina na svetu takva. Ima još mnogo mojih koleginica, sposobnih i jakih žena, koje se bore same.

Kako se boriš sa stresovima?

• Nikako ne bih smela da budem pod stresom. Imam svoje načine… Jedan od njih je da sve usmeravam na smeh i pozitivna osećanja.

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

https://svet-scandal.rs/vesti/spektakl-u-centru-sava-mira-skoric-pomerila-muzicke-granice/