SCANDAL! intervju ŠABAN ŠAULIĆ: Karleuša ne sme da me pogleda u oči!

Šaban Šaulić odlučio je da prestane sa žiriranjem u svim muzičkim takmičenjima. Ekskluzivno za SCANDAL! otkriva koji su to razlozi zbog kojih se više neće pojavljivati kao sudija mladim talentima!

„Istina je da napuštam Pinkove zvezde! Ono što mnogi ne znaju jeste da biti član žirija nije nimalo jednostavan posao. Zahteva veliku posvećenost, koncentraciju… A ako želiš da ga radiš kako treba, uzima mnogo energije i vremena. Mislim da sam posle nekoliko godina kao član u dva žirija mnogim mladim pevačima pomogao da nađu svoj put savetima i podrškom i da je sada vreme da se posvetim svojoj publici kojoj sam ostao dužan neke stvari.“

Koje su to stvari, zar im nisi dao sve što si mogao?

„Nisam još. Osećam da sam ostao dužan jednu veliku turneju po dvoranama u Srbiji, širom regiona, ali i celog sveta. Da se na pravi način odužim svima koji me vole i vole moju muziku. Biće to na izvestan način moja oproštajna turneja, nakon koje ću rapidno smanjiti broj nastupa. Tokom karijere bio sam na nekoliko turneja i ova će sigurno trajati uz prekide godinu dana i biće moja poslednja velika turneja. Tokom leta počinjemo sa pripremama, i od jeseni će početi serija koncerata.“

Zar to nije moglo da se radi paralelno sa žiriranjem?

„Ne, a da jedno od ta dva ne trpi. Ja sam publici obećao nove pesme još pre godinu dana, ali zbog velikih obaveza ni to nisam stigao da uradim, i sada ću, kada me više ne bude bilo u žiriju, i tome moći da se posvetim na pravi način. Uostalom, vidim da neke kolege i ljudi iz sveta muzike imaju zamerke, misle da bi mogli bolje, preporučuju se za mesto u žiriju, pa evo da im prepustim da se istaknu, da dokažu i pokažu šta znaju.“

Po čemu češ pamtiti ovu sezonu Pinkovih zvezda?

„Pre svega po fantastičnoj saradnji sa ljudima iz Pink televizije. Pre ovoga nisam poznavao Željka i Milicu Mitrović i zaista o njima mogu da kažem samo reči hvale. U pitanju su sjajni ljudi i vrhunski profesionalci. Zatim, po druženju sa kolegama iz žirija, ali i po nekim odličnim takmičarima, recimo Ismail Delija je veliki talenat. Za njega i neke druge mislim da će, ako budu pametni, imati sjajne karijere. Drago mi je ako sam makar malo tome doprineo.“

Jesi li se pokajao što si otišao iz Zvezda Granda?

„Nemam zašto da se kajem. Proveo sam nekoliko sezona tamo i u jednom trenutku došlo je do želje da promenim nešto, da i nekim drugim mladim ljudima u drugom takmičarskom formatu pomognem da otpočnu karijere. To sam i učinio.“

Nakon tvog odlaska ostali članovi su pričali da im uopšte ne nedostaješ?

„Meni u lice to niko nije rekao. Ne znam da li su mi iza leđa to pričali, ali i ako jesu, to govori o njima, a ne o meni. Uostalom, ja i nisam bio tamo zbog njih, nego zbog produkcije i takmičara.“

Nedavno si sreo JK u Cirihu i čujem da joj se nisi javio, zbog čega?

„Stvarno? Nisam je video. Ali, očigledno je da je ona mene videla, pa ako je imala želju, što se ona meni nije javila?“

Kako to znaš?

„Tako što ti to sigurno nije ispričao radnik obezbeđenja sa gejta G16…“

Je l’ bi joj se javio da je danas sretneš?

„Svakoga mogu da pogledam u oči i da mu se javim. Pitanje je da li bi ona smela meni da se javi pošto sam čuo da me je u više navrata negativno pominjala, a toj devojci nikada nisam uputio ni ružnu misao, a kamoli reč.“

Jesu li se popravili tvoji odnosi sa Sašom Popovićem?

„Naši odnosi nikada ni nisu bili loši. Saša Popović je moj i prijatelj moje porodice i obratno. To se dosad nikada nije dovelo u pitanje i siguran sam da neće ni ubuduće.“

U kakvom si sada odnosu sa Zoricom Brunclik?

„Sa kumom? Ja moju kumu volim i poštujem isto kao i svih ovih godina. Ne znam odakle ideja da smo u lošim odnosima, verovatno zbog gomile izmišljotina koje se plasiraju kroz štampu? Da je tako kako sa priča i piše, naše prijateljstvo ne bi opstalo ni četiri dana, a ono evo traje skoro četiri decenije.“

Pa dolazilo je do svađa u emisijama…

„To nisu svađe, to su razmene mišljenja. To što smo porodični prijatelji ne znači da treba o svemu isto da mislimo.“

Posebne simpatije gajiš prema Dari Bubamari, zoveš je Bubica…

„Oduvek sam imao posebne simpatije prema njoj, još kad se kao mali zvrk pojavila na sceni i zapevala Košavu sa Dunava. Dara je osoba bez dlake na jeziku, ali i čistog srca, i to možda nekima smeta, ali ja je zbog toga baš i volim. Sa njom znaš uvek na čemu si.“

Da li ti smeta što te kolege prozivaju da tvojim parama raspolaže Goca?

„Gordana je više od 40 godina moja supruga, partner, najveća podrška, ljubav i oslonac i da nije bilo nje, sigurno ne bih bio to što jesam. Uvek smo se oko svega dogovarali, pa i oko finansija. I ne vidim u čemu je problem tih što pričaju, ne raspolaže ona njihovim nego našim parama…“

Kakav je vaš brak?

„Umem često da kažem da je naš brak kao brod koji putuje kroz mirne vode, ali i nemirna mora, kroz bure i oluje, ali i kroz mnogo sunčanih perioda. Na kraju, najbitnije je da uvek završimo u sigurnoj luci. A to nikada ne bismo mogli bez ljubavi, razumevanja i tolerancije.“

Vi ste se razvodili, pa opet venčavali, isprčaj nam kao se to desilo?

„Ne bih se vraćao na tu priču, već sam je nebrojeno puta ispričao. Najbitnije je da smo mi time što smo se drugi put venčali i zajedno smo sve ove godine, pokazali da je ljubav koja nas spaja mnogo jača od svega što nas razdvaja.“

Kako se snalaziš u ulozi dede, stižeš li da se posvetiš unucima?

„Dok su moja deca odrastala, često sam bio na putu, tako da je teret njihovog podizanja i vaspitanja mahom podnela Goca. Sada se sa unucima trudim da ne bude tako. Luka je naš ponos, izrastao je u sajnog, vaspitanog i talentovanog mladića. Već je ušao u Velikoj Britaniji u 50 najperspektivnijih mladih fudbalera i šta drugo da kažem nego da smo svi ponosni na njega. Kad god stignem, odem i da pogledam utakmice na kojima igra.“

On je, osim što je sjajn fudbaler, jako popularan kod devojaka, jesu li već počele da ga opsedaju?

„To je pitanje za moju ćerku Sanelu, ali pretpostavljam da je tako. Pa zašto ne bi bilo? Mlad, lep, talentovan, uspešan, iz dobre porodice…“

A unuke?

„One su neizmeran izvor radosti. Una i Ema mi uvek ulepšaju dan, nadam se da ću kada budem smanjio nastupe i počeo sa turnejom, moći još više vremena da im posvetim.“

U jednom periodu karijere nosio si periku, da li ti je to sada smešno ili bi opet uradio isto?

„Nosio sam tupe koji je specijalno za mene rađen, to me je toliko nerviralo da sam ga skidao čim dođem u kuću. Deca su se kao mala igrala sa njim. Ali, takvo je bilo vreme, ljudi koji briju glavu nisu bili na dobrom glasu, jedino su Teri Savalas u Jul Briner bili ćelavi i popularni. Onda su se vremena promenila i počeli su da briju glavu i ovi što im kosa raste iz obrva, što sam ja jedva dočekao da se rešim bede. Nikada više ne bih to stavio na glavu.“

Takozvana urbana publika je po tvom imenu smislila pežorativno značenje, pa nekome, kada hoće da ga uvrede, kažu Šabane, je l’ ti smeta to?

„To je počelo tako što su moje ime izjednačili sa svima onima koji pevaju narodnjake, pa su onda i sve one koji vole narodnu muziku nazvali Šabane, valjda da ih tako uvrede. Ma ne smeta mi uopšte, uostalom, ako je to tako, onda u Srbiji ima na milione Šabana, a ja sam prvi među njima.“ (smeh)

U toku karijere imao si i napade. Jesi li se ikada plašio da ćeš biti ubijen?

„U Austriji, kada sam bio izboden, zaista mi je život visio o koncu i to jeste situacija u kojoj sam pomislio da mi je možda došao kraj. Bilo je tu još kriznih situacija koje smo doživeli, kao što je oružani napad tokom jedne svadbe. Tada su ušli ljudi i zapucali po sali, napad nije bio usmeren na nas, ali niko nije znao da li će ga pogoditi zalutali metak. Bilo je tu mnogo pevača, ali i to se, hvala Bogu, završilo bez žrtava.“

Kako si sada sa zdravljem?

„Odlično, hvala na pitanju. Prošle godine sam imao operaciju koja je prošla dobro i sada sam taj problem otklonio.“

Prošle nedelje izašao je tvoj duet sa anonimnom pevačicom, kolege pričaju da si uzeo honorar kao što to rade svetske zvezde kada snimaju sa anonimusima.

„Oduvek sam bio tu kada je trebalo podržati mlade kolege. Tokom karijere snimio sam nekoliko dueta sa pevačima koji su tek počinjali i drago mi je što je tako. Evo, recimo, ne znam koliko se sećate, ali ja sam svojevremeno snimio pesmu Ti si lek za moju dušu sa Goricom Ilić, koja ni tada, a ni kasnije nije postala velika zvezda, ali se pesma i dan-danas sluša i ušla je u antologije narodne muzike. Dakle, pesma je bitna, a ne to da li je neko ko snima sa mnom popularan. U ovom slučaju sam čuo melodiju, dopala mi se i snimio sam je. A ti koji pričaju i ako pričaju, verovatno time reflektuju sebe jer bi oni da su na mom mestu samo gledali novac da uzmu. Ipak, to nije moja, već njihova briga, pa neka pričaju i dalje.“

ZABRANJENO PREUZIMANJE CELE ILI DELA VESTI I FOTOGRAFIJA!