Scandal

15 Avgusta, 2020 20:20

SCANDAL! intervju Zorica Marković: „Šaban je bio NAPAĆENA DUŠA! Naglašavao je da je USAMLJEN“

Samo za SCANDAL! Zorica Marković sumirala je utiske nakon Zadruge 3! Međutim, osim zadrugara, Zorka je bez dlake na jeziku ispričala i sočne pikanterije o svojim kolegama pevačima.
– To što imam da ispričam ne bi ti stalo u narednih sto brojeva!
Pa jel to moguće?
– Vrlo je moguće, kod mene je sve moguće. Ako skratim, ostaću nedorečena, a ako krenem, odosmo unedogled…
A kako si zadovoljna sobom?
– Sobom i predsobljem, kao i kupatilom, te dnevnim boravkom… Jako sam zadovoljna! A što se tiče mog boravka u Beloj kući, ove sezone sam baš zadovoljna… Ipak sam ja u prve dve sezone nagrabusila ne znajući gde ulazim. Sada znam sebe odlično da programiram, i odlično znam koliko treba da se dam. Ove godine sam se dozirala, ali sam bila i duhovita, međutim, moram da naglasim da najbolji utisak na mene uvek ostavlja produkcija i Pink TV i alal im vera! Još jednom im hvala na svemu! Inače, u svakom slučaju uživam u toj psihološkoj igri, jer sam mnogo naučila, a mislila sam da sve znam… To je naša mini stvarnost i Pink ne dobija one svetske nagrade za džabe… Ali ti ljudi koji su se tamo sa mnom takmičili… Svi oni kažu ovo će, pa će ono, obećavaju svašta kod produkcije, a na kraju ispadne kao da sam se sa Mont Everesta spustila na deponiju u Vinči, čast izuzecima.
Hoćeš li ući i u Zadrugu 4?
– Nisam još uvek dobila poziv, ali će me verovatno zvati, ja imam ugovor. Pokušaću nešto da promenim, ali ne mogu ništa da kažem dok ne budemo imali sastanak.
Kako će se slagati Stanija i Kristijan, ti ih oboje poznaješ, a oni su potpisali ugovor?
– Realno, za rijaliti priču vrlo su interesantni, tu nema govora! I posebno su top za format, ali i zajedno, međutim, ne bih volela da se ponavljaju. Drago mi je što ulaze. Što se mene tiče, može da uđe i Sveti Petar.

ZORICA MARKOVIĆ: „DRAGO MI JE ŠTO CECA NIJE ZABORAVILA NAŠ PRVI SUSRET“

Mnogi se plaše Kristijana, jel ga se i ti plašiš?
– Što bih ga se plašila?! Lep čovek… Simpatičan, duhovit, ja se samo Boga plašim, a sa Kristijanom se poštujem. Nema razloga da ne bude i sad tako.
Sa Stanijom nisi najbolje funkcionisala? Imale ste i fizički okršaj?
– Nas dve smo bile zajedno u Zadruzi 2, ali je ona izašla zbog zdravstvenih problema. Tada smo bile korektne, samo par puta smo za stolom imale čarke, ali to nije ništa strašno.
Mnogim kolegama si pomagala, ali se niko ne seti da te pomene. Ceca je jedna od retkih koja mi je rekla da si joj uvek nudila pomoć… Ali neki manje poznati ne sete se da si im davala vetar u leđa, jel ti sada žao što si im se našla?
– Najiskrenije, Ceca je kraljica, njoj nikad pomoć nije ni trebala, ali ona pamti neke stvari. Svi mi imamo neke početke, pa tako i ona… Tada se ona meni dopala. Kad je snimila prvu pesmu, ja sam pevala na nekoj svadbi, ona je došla sa svojim roditeljima… Bila je baš prelepo dete, rumeno i zdravo. To je jedan od retkih njenih nastupa i to je bila slučajnost da je ja čujem, ali ona to pamti i meni je drago što je ona uspela, ali i što nije zaboravila naš prvi susret. Ja sam uvek bila u fazonu da pomažem mladima, i sama sam bila mlada tada, međutim, nikad nisam bila sujetna. Ali znate kako to ide, moja parola je – izdali su me mnogi, ja njih nisam, lagali su me mnogi, ja njih nisam… Varali su me mnogi, ja njih nisam. Ovo se ne odnosi na Cecu, ali ti neki drugi su mene na kraju opet tražili, ali ja njih nisam. A oni koji me se sete. To je prelepo, malo ih je, ali nema veze. To su pravi ljudi. To je poštovanje i prijateljstvo.
Đaniju si mnogo pomogla. Njemu si napunila džepove parama. Jel te pozvao možda u goste u vikendicu koju ima na Savi?
Đani je moja baraba i ludak. Ja ne znam ko njemu može bilo šta da zameri. Nisam ja njemu nešto posebno pomogla jer je čovek zaista veliki pevač i zna šta radi u životu. Jeste trajao taj period dok nije ubo hit malo duže i mi smo tada radili zajedno, ali nisam ja njemu napunila džepove parama, on je jedan od retkih koji je meni napunio džepove. On nije jeftin, uvek je bio ispoštovan… Ja sam uvek imala prioritet i na tome mu hvala jer on nije voleo Beograd i nije hteo da se troši, pa su meni davali prioritet. On je mogao da napuni recimo tri Perpera ili tri Lepeze, nebitno, ali kapacitet je bio toliki da sam ja bila nula, međutim, ne zbog loše posete nego 300 ili 400 ljudi nije nešto. Mi smo se svađali na parkingu oko honorara, ja mu guram, on neće da uzme… Na kraju je jedva uzeo, i to sam ja na neki simpatičan način uspela da mu dam da bi on rekao da sledećeg četvrtka neće ništa da uzme. To je nešto što se ne zaboravlja, nije stvar u novcu, nego u ljudskosti i odnosu. To je retkost, a to mogu da kažem i za Zoricu Brunclik, za Đanija i još za par ljudi, da nekog ne zaboravim da se ne naljute. To se pamti, i to još iz vremena kad smo bili anonimusi.
Dobro, ali ne pamte to svi?
– Zato samo retki i opstaju, traju, i dabogda Đani imao još deset stanova u Beogradu na vodi.

ZORICA MARKOVIĆ: „LAKO JE BEKUTI, ONA IMA MINISTRA“

Jesi li u kontaktu sa Anom Bekutom?
– Pa ono, mi se, bogami, poprilično poznajemo. Dugi niz godina, ali uvek je bila neka distanca s njene strane. Ništa loše nisam osetila ni ja s njene strane, niti ona s moje, ali s obzirom na tolika poznanstva… OK, bila je u braku, pa posle s Milutinom, verovatno je menjala koncept života… Možda ja nisam njen nivo, jer oni su uvek mene nešto gledali… Ja pevam svadbe, šatore… Pa ne dolaze tamo majmuni, nego ljudi koji takođe dolaze u Sava centar. Pa meni je to isto! Nije me sramota da uzmem mikrofon bilo gde… Nisam bolovala od toga da mi budu puna Arena ili Sava centar. Ja sam imala u Domu sindikata po četiri ili pet dana zaredom koncerte kada oni nisu. A kad sam otišla u rijaliti, kao da sam otišla ne znam gde… Uvek su tako one kao neki nivo, a ja kao luda Zorka. Nema veze, neka oni imaju svoje mišljenje, imaju pravo… Ali tu neku distancu je ona uvek postavljala iako je poštujem kao pevača i volim njene pesme. Jednom smo se našle i popile kafu, popričale o običnim stvarima… Kad god sam je zvala da peva, nisu nam se termini poklopili i to je to. Ali ona ima ministra, pa joj je lako!
A da li ti poznaješ Mrku?
– Ma, Mrka je genijalac! Kako ga ne znam, on je ljudina! Može da bude i ministar ili da vozi GSP, ako si čovek prema meni, ja to poštujem! Kad god smo se sreli, kao najrođeniji rod, raširi ruke, pozdravi se… Čak sam pre osam godina bila na Aninom koncertu u Sava centru, kupila sam kartu, htela sam da je čujem, da i to ispoštujem…
Kupila si kartu? Nije te pozvala?
– Pa ne znam da li sam bila na tom spisku, zvao me je menadžer, ali sam ja već bila kupila. Bane menadžer mi je poslao pozivnice, pa sam ja to dala kumovima. Ne znam da li je ona birala kolege ili Bane, ali smo nakon koncerta išli na večeru i sve kolege su se tada okupile. Međutim, oseća se ta distanca, ali OK. Njeno pravo.
Da nije to neko foliranje? Znate se tolike godine, koleginice ste…
– Meni to ne prija. Ja sam uvek za njih, ne samo za nju, za mnoge… Pričam o mojoj generaciji… Ova deca među koje ubrajam Kaću Živković, Grujić, Prijovićku, Mladenovićku… To su deca koja znaju moj mladalački duh, znaju da sam opičena i luda… A sve te što su se malo udaljile, eto tako. Pa dobro, šta sad da radim… Da ne ispadne da sam ljubomorna. Meni je drago kad imaju solističke koncerte, ali ja sam nekako srećnija. Ja sam sebi tako obezbedila život da ne moram da pevam, meni je rijaliti hobi. Dakle, davno sam se sama povukla iz muzike iako je muzika moj život. Povukla sam se da gajim mlađeg sina koji je deset godina mlađi od starijeg… Nisam htela da ga vaspitavaju kućne pomoćnice, želela sam da ga ja dočekam i ispratim, da bude pod budnim okom majke. Posle sam se opredelila za svadbe, odem i odradim to, ujutru ustanem i ispratim dete u školu. To je za mene najveće bogatstvo, a ne gluposti koje pričaju… Sad je moj sin ljudina, završio fakultet, postao je svoj čovek… Džaba mi svake godine pet Arena da ja u životu nemam ovo, a to su moja dva sina koji su ljudine. Oni sad brinu o meni. Ne znam šta bih radila sa tim prestižima… Kao ja sam napunila svake godine Arenu ili ne znam šta…
To su bili tvoji prioriteti…
– Mogla sam i ja da rezervišem Arenu, imam ja para, a i pozajmila bih ako treba…

ZORICA MARKOVIĆ: „BRUNCLIKOVOJ SVAKA ČAST, ŽENA RADI SVOJ POSAO KAKO TREBA!“

Ne brinem ja za tebe…
– Mogla sam i da se izoperišem, pa da se napućim… Pa da podignem sise, pa da malo stavim u guzu… Ne znam šta se sve stavlja, pa da se bockam oko očiju, čela, pa da skinem šlauf oko stomaka… Auuuu! Pa bila bih ja pička i po! Pa da ganjam brendove, ali ja nemam želudac za to. Ko ima, poštujem, ali svako ima pravo da bira u životu!
Ti si bila megariba u mladosti…
– Ja znam šta sam bila i znam svoje kvalitete, znam i sada svoje kvalitete… Nije sve što leti da se jede… OK, ganjala sam karijeru, ali nisam bila sponzoruša… U se i u svoje kljuse! To je moja odluka, a ne da u ovim godinama punim sale, boga oca, ne znam ni ja više… A da pratim trend tuc, tuc, muc… Ja sam tuc, tuc davno prošla, mene to ne zanima! Mene druge stvari ispunjavaju… I sve njih ja volim da posmatram sa strane. Svaka čast Veri Matović, Zorici Brunclik… Ženama koje dostojanstveno rade svoj posao i drže se svog stila… Uspešne porodice bez da su išta ispustili ili propustili u odgajanju… Šta će meni pet vila na Dedinju ako imam probisvete od dece i da ih, daleko bilo, jurim po ulici. Staviš na vagu šta ti je preče u životu na vreme, a ja sam to na vreme uradila i presrećna sam.
Kako si uspela da odoliš trendu silikona i zatezanja? Sad si dopustila prirodi da učini svoje…
– To je opet do zdrave psihologije i mentaliteta i uopšte mozga. Kada čovek stari, ide unapred… I tada stavlja akcenat na neke druge kvalitete, a to je – uključiš mozak i voziš život onako kako smatraš da treba. Ne trebaju ti ni silikoni, ni napućena usta, ni dupeta! Znači da nemam kompleks! Ja sam to što jesam, uzmi ili ostavi! Uopšte me nije briga, niti mi je žao! Najbolje živim u ovim godinama jer sam ostvarena žena. A svako ko ukuca plastična hirurgija na Siciliji, u pitanju je gospodin koji je moj prijatelj, a radio je Sofiju Loren i mnoge druge. On me moli da dođem da me sredi. Imaju oni neku moju sliku sa 69 kg gde ja izgledam… Ne bi ti bilo dobro, a ni meni! I eto da me časte i da im budem eksperiment, ali neću! Rekla sam Hvala lepo! Kad ja osetim potrebu i vidim da mi nešto smeta, OK, a da se ja pretvaram u plastike neke da bih se nekom dopala i da bih pratila trend, pa brate čekaj! Gde je mozak?! Da se pravim u nešto što nisam da bih se dopala narodu ili nekom frajeru! Pa ja sam imala frajera… Curi im svima voda na usta kad ga vide jer ne mogu da veruju da sam ja 10 godina s tim čovekom koji izgleda da se smrzneš sa sve ovako mojim izgledom. On je procenio moje druge kvalitete… Brate uhvati me za guzu, sve je prirodno, a ne ona plastika… Pa ono će da pukne jebem ti sunce! Da iscuri! Ili da se ljubimo, pa da iscuri… Ma ja ni nadogradnju kose neću, to sam dva puta uradila… I kad prođem rukom kroz kosu i naiđem na one čvorove, ja sve mislim da su kraste! I zamisli ti sad vodim ja ljubav s partnerom i on to oseti, pitao bi Naopako! Kakvi su ovo čvorovi po glavii?! Ili oni opet nisu normalni, nešto tu nije u redu!
To su ribe za jednokratnu upotrebu?
– Ma neka kupe lutku! Ali ne kažem ja ništa protiv žena koje to rade… Jebiga, imaš neki nedostatak, pa ti smeta, nisi srećan… Jebiga, napumpaj ga, dodaj ga! Sad bar možeš da dodaš šta oćeš! Ne kažem da nema žena koje su pametne i to rade, nisu sve plitak potok i kisela voda, ali moj stav je ovakav.

ZORICA MARKOVIĆ: „ŠABAN JE BIO SJAJAN ČOVEK, ALI NAMUČENA DUŠA!“

Koliko si bila bliska sa pokojnim Šabanom? Bila si u Zadruzi 2 kad je poginuo?
– Ja ne znam kako sam to tamo preživela. Šta sam mogla… Da sam čula to tamo na vreme, možda bi me produkcija pustila da odem na sahranu, međutim, ja ne znam kako sam to preživela. Meni je malo bilo sumnjivo jer su tog kobnog dana puštali samo Šabanove pesme. Evo sad dok pričam ja se ježim… I kad sam saznala od Ljube, ja ne mogu da opišem kako sam se osećala. Nas dvoje smo se družili, ne mnogo, ali se preko 30 godina poznajemo i uvek je bilo poštovanje. I zamisli, pošalje mi pesmu Petković… Dobijem baš onako dobar narodnjak, to je trebalo da snimim pre ulaska u Zadrugu 2. I pre tog ulaska, čujem se sa Zoricom Brunclik i kažem joj da hoću Kemiš to da mi uradi i odem ja kod njih, slušamo mi pesmu, međutim, kažem ja: Miroljube, ovo nije pesma za mene, ovo je za Zoricu pesma! I Džeju sam dala Zar ja da ti brišem suze, Marina pisala tekst, ali sam bila realna i rekla sam: Ja nemam taj triler, ovo je za Džeja! Nisam sklonila i ćutala…
A mogla si?
– Mogla sam! I Kemiš mi kaže da sam u pravu! Ali kaže da je najbolje da urade Šaban i Zorica duet. To je bilo možda mesec ili dva pre, nažalost, te tragedije. Sve mi se to pomešalo… Ništa to nije slučajno… Da ja baš odem i odnesem i da se sve tako desi kao da je to bilo od mene i Zorice poslednji poklon. Mnogo su to teške stvari, ja ni danas ne mogu da poverujem da nema čoveka. Njega i Sinana s kojim sam bila mnogo prisnija…
Po čemu pamtiš Šabana, a po čemu Sinana?
– Od Šabana sam zapamtila, kao i od Tome Zdravkovića… Toma mi je bio napisao jednu pesmu, ali nisam stigla da je uzmem, ta pesma je verovatno ostala kod njegove supruge ili već ne znam gde… Niko je nije snimio… On je imao psovku: Zore, jebem ti vruć krompir! Takav čovek se više neće roditi! Mi sedimo i sve mi je interesantno, gledam u njega ko u Boga! Ja klinka, tek počela, on me gleda ko dete, a on časti celu kafanu, ma i čistačice! Ostanemo do jutra, pratila sam ga na spavanje… Bilo mi je zanimljivo, a njemu pare ništa nisu značile u životu. Časti celu kafanu, hotel… Sutra nema dinara! Ali opet zaradi, pa časti i tako na svakoj turneji… Šaban pak… On nije mnogo pričao… Kad se raspriča, to su bili retki trenuci i to se pričalo o dobrim starim vremenima, počecima našim. Nikada se nije postavljao u smislu da je najbolji na svetu u svom poslu, i nikad se više neće takav ni roditi, ali je znao da kaže: Jebem ti ovaj život! Koji smo mi mučenici?! Ali pazi ima i pare, ima sve… I decu, i porodicu… Nekako je, bar sam ja imala utisak, naglašavao da je usamljen… Zato su te pesme izlazile iz njega tako kako su izlazile. Uvek je bila neka seta u njegovim očima, neka mirnoća, smirenost, blagostanje, a namučena duša… Naradio se on mnogo, nije to lako…
Kukao je u poslednje vreme da puno radi?
– I ja sam imala takav utisak kad sam ponekad sedela s njim. Umeo je da kaže: Jebiga, svi se rodimo sami, sami ćemo i umreti! Ko da je nešto predosetio! Bili smo zajedno na turneji u Americi, išli smo zajedno i u šoping… Nije mu bilo bitno da li majica košta 500 dolara ili pet… Uhvatimo se oboje za neku krpicu i to je to… Sjajan čovek, a neprikosnoven pevač! Namučena duša!
A Sinan?
– Sinan je moj brat! To ne može da se opiše rečima i to niko neće doživeti. Ono što sam imala s njim, prelazi… Nismo se mi viđali često, on je mnogo radio… I sećam se da je trebalo da peva neku Novu godinu u Lepezi, ali je to odložio, pa me zvao da radi za reprizu, međutim, ja mu objasnim da nemam da platim jer nisam imala taj kapacitet. Ali on meni kaže: Ma plati ti muzičare, pusti mene! Niko takvu emociju neće imati kao Sinan! Ja sam mnogo ljudi upoznala kroz život, ali tako nekog sa tolikom emocijom i iskrenošću… Prost, skroman…

ZORICA MARKOVIĆ: „SVAKA MOJA SUZA SA SINANOM ZLATA VREDI!“

Kako je to moguće, ipak je on bio neizmerno velika zvezda?
– Tolika je bio zvezdurina, a kad sedneš s njim, svaki sekund je bio zlata vredan! Najlepše je bilo kad sednemo, pa zapevamo u četiri, pa ostanemo do deset ujutru. Ja ne pijem, samo vodu uzmem, ali nema veze… On je vredan poštovanja… I ta repriza Nove godine, napolju je bio Sibir… Minus 15 napolju, a on sedi na barskoj stolici, pored njega malo viskija i on krene Zar nemirno srce moje više nigde mira nema, hajdemo dalje moja tugo, samo jednu rečenicu izgovori i ja napolje izađem i oću da padnem u nesvest jer to ne može da se opiše, to samo mora da se doživi. Napolju na snegu, na stepeništu svi gosti vise, pevaju, s njim, a klavijaturista mokar do gole kože, pa se presvuče u kancelariji, pa priča, pa večera… Hvala i Sabini i njegovoj porodici, uvek su me lepo dočekali. Imao je mnogo poverenja u mene. Kad je snimio album sa Srkijem, svaku pesmu mi je puštao… A kad je, nažalost, završio u bolnici, ovo prvi put izjavljujem… Ja sam nekako uspela da dođem do njega jer su bile zabranjene posete. To niko ne zna, čak ni Sabina. To je bio naš poslednji susret. Tada smo se zabili u kupatilo bolničke sobe… Ništa nismo pričali punih sat vremena, sad mi suze kreću i kosa mi se na glavi diže… Samo smo ćutali i plakali i popušili kutiju cigara.
Ali kao da ste ispričali ceo život?
– Upravo to! Te naše suze su bile po pločicama. On seo u ćošak, ja onako, boli mene uvo! Sreća da niko nije naišao, ali eto to se namesti! Ja nisam bila svesna da nam je to poslednji susret!
To je baš teško?
– Jako bolno! E to su ljudi koji… Mislim da se to više neće roditi, i ja sam srećna što sam imala čast da te ljude poznajem i da budem u njihovom životu, a sa Sinanom kao ni sa kim i nikada! To je bogatstvo za zauvek!
Da li si u kontaktu sa Snežanom Đurišić?
– Ne znam! Joj! Ha-ha! Jao Sneška je, ne znam šta da ti kažem… Meni je ona beskrajno simpatična s onom njenom preozbiljnom facom, s onim držanjem… Ko drvena Marija, ona u suštini nije loš čovek, ali ni sama nije svesna tog stava koji nikako ne može da promeni i to daje pogrešnu sliku o njoj. Ona se na mene naljutila jer sam jednom rekla… Ali da naglasim da je poštujem i da smatram da je žena borac i da radi i dok je imala muža, i posle kad je preminuo… Kapa dole, žena koja peva odlično… Ali to je kao da ja tebe pitam ko bolje peva: Madona ili Dženifer Lopez? Ja ću reći Dženifer jer ima energiju koju ova nema… Ili: Voliš li više koh ili vanilice… Sve je to pitanje ukusa. E sad kad mene neko to pita, ja se isključim i kažem da bolje peva Ana Bekuta! Ona ima energiju i taj nerv… I ja sam se izletela, upotrebila sam termin frigidna u smislu hladna… I tu sam se izletela i rekla tako, ali pevanje njeno nema govora, žena je talenat, međutim, umesto da sam rekla da je Snežanino pevanje hladnije, ja sam rekla frigidno. Jao ona mene zove! Zarozala se! Ja vičem: Daj Snežo, idi u bestraga!
Pa to jeste bezveze! Nisi bila zlonamerna.
– Ma jeste, ali izjavila mi je saučešće kada mi je brat umro. Hvala joj, tako da ipak ostaje to nešto iz starih vremena. Sve i da se nešto desi kao što večito pominju i Vesnu Zmijanac i neke naše konflikte… Nama ne stoji da se mi prepucavamo i svađamo, ali ta stara vremena i naši počeci, par godina gore dole, sve eliminišu ono što se kaže ili izleti. Sve se to zaboravi za ljubav starih vremena! Mada mislim da joj taj ginekolog nije trebao, ali ajde!
Jel ti znaš Vanju?
– Znam ga površno, ali ako je istina da nisu zajedno, žao mi je!
Ma kakvi, ljubav cveta…
– Onda neka im je sa srećom, neka dožive duboku starost zajedno. Ako su zajedno, onda joj treba!
Jel joj treba za popravku ili za život?
– Imati ličnog ginekologa, pa brate, to je bogatstvo! Ha-ha! Zna ti svaki pičkin živac i problem iz vagine.
Nema ko bolje to da joj reši?
– Pa ne može! On svaki dan kontroliše vagine, a verovatno i spaja sve.. I emocije i seks, tako da je najbolje imati ginekologa! Ha-ha-ha!
Ginekologa i estetskog hirurga?
– A pa dobro, imale su i hirurge, ne znam sad koja…
Indira…
– Eto, ti si me podsetio… Ali ginekolog u kući, to je prava stvar…
Mislila sam da ga znaš od ranije?
– Ne, samo sam čula da je ženskaroš. Pisalo se i pričalo, ali ne mogu to da tvrdim! Bili smo u nekim emisijama zajedno i to je to. Mislim se šta ću ja u tim u emisijama, ali volim ja sve da znam ko mlad majmun. Ipak treba i o tome da se zna.

ZORICA MARKOVIĆ: „SUZANA JOVANOVIĆ JE PRVO MENI REKLA DA SE ZALJUBILA U POPOVIĆA!“

Jel ti Darko Lazić vratio pare?
– To je sprdnja… Ja sam držala Ognjište, a oni su deca koja su sa mnom bili po svim mojim kafanama… Domić, on, Perućica, Nemanja Nikolić, Prijovićka… Oni su se tada još takmičili, a pevali su kod mene i tu smo se družili. To je nas spojilo, voleli su da dođu, super smo sarađivali. E sad te noći su se mnogo zapili, njih tridesetak, ja sam krenula kući, nisam mogla da zaginem… Ostao je menadžer, oni su ostali, pevali i uživali, i sutradan mi kaže menadžer da je ostalo malo duga, možda nekih 45.000 dinara. Stvarno su popili boga oca, ali kaže da je rekao Darko da će platiti. I sad ja kad sam sve to završila, istekao mi ugovor i kažem mu, podsetim ga na taj ceh. A on meni: Jao! Zvaću te! Ali ja njega razumem i obožavam, on je veliko srce. Srećna sam i što ima hit, i što je stao na noge i smršao. On je moje dete još od početka Grandovih zvezda… I ja ga zezam: Sad će onaj dug biti troduplo! Kao kamata ide! Ali ajde, videćemo kad se sretnemo! A rekla sam mu da možemo da otvorimo i zajedno kafanu i da se istalimo! Ma jebeš pare i sve!
Kakva si sa Sašom Popovićem?
– Uuu! Uvek dobra! Pazi, ja zaista nemam reči… Tolike godine, a bogami preko 35, to je još od Slatkog greha kad su radili u jednom objektu u Banji Koviljači… To je bilo nekad kultno mesto, ja sam došla posle njih da radim i ostala jako dugo. Oni su posle otišli na Taš, kad je Brena snimila Čačak. Čak smo jedne godine u Tivtu letovali… Mislim da sam jedna od retkih pevačica s kojom on nije spavao! Tu postoji neko poštovanje od te 1986. godine i tako je do dana današnjeg. Kad sam izdala prvi album za Grand, on je rekao: Dok sam ja tu, tebi su vrata otvorena i uvek ćeš biti tu! Pritom, nismo išli jedni drugima na slave. Ne volim ja to, znaš ono svi se slikamo idemo na slave, nosimo bukete cveća, da nas love paparaci i ostali. Ali Sale me nikada nije zapostavio, nikada me nije odbio, šta god da sam tražila, dobila sam, nikada mi nije dinar jedan naplatio, u svakoj emisiji me je ispoštovao… To je jako bitno za moju karijeru i mislim da bi tako bilo i danas. I hvala mu!
Sale je dosta pomogao Suzani oko problema koje je imala sa prvim mužem, bar sam tako saznao. I kažu da je ona divna žena?
– Ja ne znam njenu prošlost, ali znam da sam imala bend u to vreme, dođemo u Požarevac, ceo bend u pocepanim farmericama, duga kosa, ko da smo hevi metalci!
To niko nigde tada nije radio?
– Nije niko! Kunem ti se svi su bili čupavi, Limeni je svirao bas, gitarista isto iz Novog Sada, bubnjar imao kosu do dupeta, kaubojke, iscepane farmerke… To je bio eksperiment za ono vreme i ja sam tada spojila Futu i Zlaju, oni su mi uradili album, radili smo svadbe. Pokojni Boki Milošević mi je bio tu… Mi dođemo, gazda gleda i pita se kakve nam je ovo Zorica ludake dovela?!
Ali zato prži muzika!
– Prži, brate! Kad krene, oni nam sve oproste i sve im pare uzmemo! Tada je moj bivši muž bio menadžer, a Suzana je zaista pevala fantastično i super je izgledala i na jednoj svadbi pokojni Mića Lazanja je bio vozač. Vozio je Jašara, vozio nju… Bile smo baš dobre, radile smo zajedno, bio je to crnački rad. I vidim ja ona malo, malo trči na telefon. Nisu tad bili mobilni, nego pejdžeri. I tada se ona meni poveri, već se bila doselila u Beograd… Vidim picnula se, sredila lice, kosu, sve lepo… Mislim da sam ja među prvima znala da su Sale i ona počeli da se zabavljaju i zaista je bila zaljubljena. Pametno je uradila, žena se povukla, posvetila se porodici. Koji će joj moj klinac pevanje kad ima mozak koji se zove Saša Popović, šta je boli uvo! Pametna žena, ima decu, slažu se, lepo im je! Čestitam im što su opstali, u tom ludilu moraš da imaš ogromnu ljubav i poverenje.
Dok si bila u Zadruzi 2, Lukas je ispričao da mu je Brena uništila brak i da ona ide kod hodže i svima radi zapise. Znaš li ti nešto o tome?
– Oko toga konkretno ne! To od tog ludaka, ali kad kažem ludaka, znači da ga mnogo volim! On je moj ludak! Lepo da si ga pomenuo, Aca je jedan od retkih s kojim mi je ostala unazad 20 godina ista relacija. A za tu situaciju ne znam, tamo budem zatvorena i nemam štampu, pa ništa ne znam. A što se generalno tiče tih nekih abrakadabra, ja sam se toga toliko naslušala da mogu roman da napišem. To je toliko uzleo maha… Crne, bele magije, babe, tetke, Dobrile, ove, one, mogu ovo, mogu ono! Pa jebem ti since, ja sam slušajući sve to ostala u šoku. To je nerealno šta se priča i dešava, ali vidim da je posebno na estradi uzelo maha. Samo se o tome priča gde god sedneš umesto da pričaju da su pročitali knjigu… Ali da je to tako, da se s tim stvarima spaja i razdvaja, da li je hodža ili neka baba Dobrila. Pa daj spoji mene sa Batistutom! On mi je omiljeni lik i tip muškarca!
Moraš da pozoveš pravu osobu!
– Koju pravu jebalo te sunce?! Ha-ha-ha! Kako to može, ajde! Kako?!
Ma to je hit!
– Aman, imamo neku sudbinu, put, zapisano ti nešto… Ja u to verujem i idem u crkvu. To nosim iz kuće i to je to. Verujem u svoju decu i neke ljude oko sebe. I kako sad to neka viša sila s nekim noktima i slepim miševima da to nešto uradi, ja to ne shvatam! Da to može, pa svi bi pohrlili na Stalonea ili tako nekog… Odem ja sad kod hodže i tražiš da me sad sastavi s nekim… Ma ajde! Pazi verujem da ljudi imaju od Boga dar, malo više vide nego ostali, i to su retki ljudi. Oni vide malo nešto u budućnosti. Imala sam takav susret i to me razvalilo, ali ne radi ništa abrakadabra. Pitala sam koliko ću da živim, ona kaže da spremam testament i da se opraštam! Ali to sam se ja zezala, ne može to ona da zna, samo Bog to zna. Ne muti ona ništa i one andrmoljke, ali mi je sve pogađala.
Kako ti se čine mlađe pevačice? Rada Manojlović, Mladenovićka?
– One su prošle dobro! I vokalno i vizuelno. Ja ne ulazim u njihove privatne živote, samo gledam scenu. Cela ta generacija od Lazića, preko Slavice Ćukteraš, Domića, Dinče, do Tanje Savić, Rade… Ta postava, e oni su uspeli i baš su kvalitetni. Isto mislim i za Mladenovićku, pa onda Nadica Ademov, volim kako ona peva…
Kako ti se čini Andreana Čekić? Ona baš dobro peva.
– Ona je pevačina, tu nema govora. Bila sam na nekom krštenju i ja sam došla kao prijatelj te kuće i baš sam prvi put ispratila kako ona to radi. Dobra je, ima dobar repertoar, i vidim da se promenila, ali meni je sadašnja njena faca ne ide uz nju. Promenila je lični opis operacijama. Njena faca ranije nije bila scenska i pevačka… Za pevanje kapa dole, ali mi nekako više liči na neku kasirku. Ne mislim ništa loše, ni za nju, ni za kasirke, ali utapa se u milion ljudi, lica, face, harizme, svega onoga što treba kod nje nedostaje. Promenila se ona na bolje tim operacijama i ja to poštujem. Negde se one tu malo pogube, a imaju i hitove i pevačke sposobnosti. To je moje mišljenje, da se niko ne naljuti. Ona peva opasno, a neće proći, a nema specifičnu boju glasa. Dara mi je, na primer bila mnogo simpatičnija s onim repićima nego sad, ali dobro! A Čekićka je prošla, ali Ceca… Nju kamera hoće! Recimo kad pogleda u kameru, mislim da se i kamerman sruši. Ali eto to je to za koleginicu Čekić. Ona je trebalo još bolje da prođe s obzirom na vokalne sposobnosti…

ZORICA MARKOVIĆ: „ZA DARU JE PONIŽENJE DA PEVA U MOJOJ KAFANI!!“

Da li te je Dara ispoštovala kao kolegu?
– Nisam ja nju zvala, znam da ne bi htela da dođe, kao ni mnoge tog ranga. Nije mi to Dara direktno rekla, ali sam ja dobar psiholog i znala sam koga mogu da zovem, a koga ne. Znaš, za njih je poniženje da pevaju u kafani!
Ali sve je od kafane nastalo, i diskoteka, i klub…
– Brate, ne dao ti Bog da uđeš u diskoteku preko dana. Noću kad puste ona svetla i boje izgleda ko vasionski brod, a preko dana sakloni Bože i majko Božija! Neka njih, ne moraju! Neka imaju hitove, ali je kroz Lepezu za pet godina prošlo preko 9.000 ljudi! Ja sam prosek vadila, ne mogu u glavu da prebrojim. Koliko je to Arena… Ja sam prvo imala samo orkestar iz Smedereva, ali mi je svake noći bilo puno. Prva je Vesna Zmijanac od velikih zvezda pevala kod mene, a pre toga, dok se ona odlučila, prošlo je skoro godinu i po dana ili dve, a nijedna noć nije prošla da ja nisam pevala, ljudi su masovno dolazili! I sve je bilo opušteno, veselo, fleksibilno. Šta sad, kao ne može u šortsu da se uđe… Ma dođi go! Baš me briga! Ma važi, da ideš u odelu u Lepezu! Imala sam 10 godina te karijere, pa 30 godina pevanja, pa sad rijaliti karijera, i tu sam devet godina. Neka mi stane na crtu ko god hoće!

ZORICA MARKOVIĆ: „VESNA ME NIJE ZA*EBALA!“

Jesi li oprostila Vesni Zmijanac što ti je zabila nož u leđa?
– Pa ne znam šta je to nož leđa u p**u ma**rinu!
Ti si je vratila iz mrtvih…
– Iskreno, da ti kažem… Neću da se sve izokrene, ali između mene i Vesne nema nikakve zle krvi. To koliko mi trajemo i družimo se, i koliko smo teškog i ružnog prošle zajedno, to ne može niko. Onda nas je život odvukao na različite strane. Ja sam se zbog sina povukla, ona od Jorgovana kreće na drugu stranu i došle smo do Lepeze. Ne može da se kaže da je bila mrtva, njene pesme su se vrtele, ali je pomalo stagnirala u smislu aktuelnosti, ali sama je izabrala Bukulju. Imala je pravo da se povuče, ali za ljubav našeg prijateljstva ona je to zaslužila, a i zaista je pevačina. Bila nam je dobra saradnja. Nikad nisam ostala dužna, niti je ona mene zajebala. Nema zabadanja noža u leđa, to ne postoji. Naravno, išla je dalje da radi, ali ne može ostati ceo život u Lepezi. I jedini problem je bio oko kursa. Nešto se u dinarima isplaćivalo, nije danas 12, nego 11… Nikad njoj ja nisam dala novac, nego radnica, pa pogreši za hiljadu ili dve dinara. To je nama bilo smešno, pa ne znam ona bila s mojim mužem, a ja ne znam s kim… Ajde, neka pišu novine, ali taj termin zabiti nož u leđa ima baš težinu… Nema nikakvih noževa, imamo zajedničkog prijatelja, zvala me je na boraniju jer ona zna da ja najviše volim njenu boraniju, a ona voli sataraš. Uzmemo somun, pa umačemo. Ona se naljuti kad neko nešto kaže ili čuje, pa zaćuti. Ali niko nije savršen, niti ja, ni ona… Samo zaćutimo, ali sad ćemo ko u stara dobra vremena da jedemo somun, sataraš i malo sira i udri do zore, a ja ću njenu boraniju.
Da li se družiš s Kebom?
– Jao, Kebo! Kakav je to lik! Kunem ti se, pa to je haos! Ali sam ga opasno zavolela! Uvek je bio simpatičan i onako smotan s tim njegovim ogledalcem, gestikulacijom, mimikom. Čovek je uspešan, ali ja mislim da smo na primer on i ja svaki dan radili, nas dvoje nikad ne bismo mogli da se družimo. Ne da se ne podnosimo, ne! Mi bismo jednostavno uvek bili kao dva stranca. Ha-ha-ha! Što tako, ne znam. Uvek se lepo pozdravimo, ali mislim da je on jedini kolega s kojim nisam progovorila pola reči u životu. Valjda nam se ne poklapa energija i psihologija. Super je bio u Tvoje lice zvuči poznato, baš je bio uspešan. Pa kad smo bili u Zadrugoviziji, on tuta-muta, tu je, a nije tu…
Zato on trpi Severinu?
– Ma jok, šta njega briga! On je u svom filmu… Ali to je dobro!

AUTOR: IVAN VUKOVIĆ / SCANDAL

FOTO: IVAN VUČIĆEVIĆ/SCANDAL