Sindrom modernog doba: Hronični umor i zvanično postaje bolest

Sindrom hroničnog umora, bolest modernog doba, mogao bi uskoro da dobije novo ime i kriterijume za dijagnostiku oboljenja.

To znači da će svi oni kod kojih se dijagnostikuje da pate od ovog sindroma moći da se leče specifičnom terapijom i da imaju opravdanje zbog odsustva sa posla.

Stručnjaci u nezavisnoj grupi koju je oformila vlada SAD složili su se na zajedhičkom panelu, i zvanično su prihvatili sindrom hroničnog umora kao legitimnu bolest koju karakteriše pet osnovnih simptoma, i kojom bi, ubuduće, lekari trebalo ozbiljno da se bave.

Odbor Medicinskog instituta (IOM), predlaže da se sindrom hroničnog umora preimenuje u „bolest sistemske netolerancije na stres“, da bi se bolje objasnile i shvatile posledice stanja na ljudski organizam.

Preokret u odnosu na ovaj sindrom, koji do sada mnogi lekari nisu shvatali ozbiljno, mogao bi i da stavi i zvaničnu potvrdu na tegobe onih koji se dugo bore sa ovim stanjem. Oni već dokazuju medicinskoj struci da sa njihovim zdravljem zaista nešto nije u redu.

Prvi podaci o postojanju sindroma hroničnog umora datiraju od pre pola veka. U početku je bolest nazivana mijalgičnim encefalomijelitisom („upala mozga ili nerava koja izaziva bolove u mišićima“), ali se tada nije povezivala sa hroničnim umorom i nije se identifikovala kao posebna bolest sve do polovine sedamdesetih godina dvadesetog veka.

„Verujem da smo konačno pokrenuli proces da pacijentima koji boluju od sindroma hroničnog umora omogućimo konačnu i legitimnu dijagnozu, na osnovu koje bi mogli da dobiju i bolju i efikasniju terapiju„, rekla je Suzan Vernon, naučni direktor iz Udruženja koje se bavi rešenjem problema ovih pacijenata. „Najteže forme bolesti mogu ozbiljno da ugroze život obolelog, i zbog toga ne bi smo smeli da takve pacijente ne tretiramo ozbiljno.“

Sindrom hroničnog umora veoma je teško dijagnostikovati. Ne postoji nikakav krvni test za utvrđivanje bolesti. Sa druge strane, mnoga druga oboljenja uzrokuju slične simptome. Dijagnoza se zato, upravo, uspostavlja uglavnom putem eliminacije drugih bolesti.

Do sada, lekari su se oslanjali na definiciju slučaja sindroma hroničnog umora iz 1994. godine, namenjenog da pomogne istraživačima u ispitivanju stanja koje u to vreme nije bilo dokazano kao bolest.

Novi izveštaj Medicinskog instituta kojim se konkretizuju dijagnostički kriterijumi omogućava da se ovom bolešću ubuduće medicinska struka ozbiljno pozabavi.

Prema novim preporukama, osobe koje pate od sindroma hroničnog umora moraju da imaju tri osnovne tegobe:

– Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koje traju najmanje šest meseci, praćene teškim umorom.
– Pogoršanje simptoma posle bilo koje vrste vežbanja, uključujući psihičku i mentalnu terapiju, ili pogoršanje posle emotivnog stresa.

– Spavanje koje ne odagnava osećaj umora.

Da bi dijagnostikovali sindrom hroničnog umora, lekari takođe moraju da potvrde i dva dodatna simptoma: teškoće pri komunikaciji i pamćenju, i smanjenje tegoba u ležećem položaju.

Potrebno je da ovi simptomi traju najmanje šest meseci, i da barem polovinu tog vremena budu srednje ili veoma izraženi, zaključeno je na panelu Medicinskog instituta.

Uslov je da pacijent barem šest meseci ima četiri od osam ovih simptoma:

– Razdražljivost
– Ekstremni umor
– Umereno povišena temperatura
– Bol u grlu i limfnim žlezdama
– Udruženi bolovi u kolenima i laktovima
– Problemi sa koncentracijom i zbunjenost
– Glavobolje
– Osećaj umora ne prestaje nakon spavanja
– Bolovi i slabost u mišićima
– Zaboravnost

Koga pogađa ovaj sindrom:

Godine: Osobe od 40 do 50 godine. Ređe se javlja kod dece

Pol: Četiri puta češće pogađa žene nego muškarce

Životne navike: Osobe pod stresom. Gojazni i oni koji se ređe bave fizičkom aktivnošću

Socio-ekonomski status: Sindrom češće pogađa one sa tanjim novčanikom

Genetika: Bolest se češće javlja u porodici u kojoj već ima onih sa ovim sindromom

Kako se leči?

Trenutno nema specifične terapije, i ona je uglavnom simptomatska

Lekovi: Antidepresivi, anksiolitici, lekovi protiv bolova, pilule za spavanje

Terapija: Tehnike za opuštanje mišića, savetovanje kod psihologa, vežbanje

Navike: Smanjivanje stresa, izbegavanje kafe, alkohola, cigareta, usporavanje ritma

Alternativna medicina: Akupunktura, masaža, joga, meditacija