Skandal intervju Suzana Jovanović: Nadam se da će Darko posle svega okrenuti novi list u svom životu

Za Suzanu Jovanović svi kažu da je najmoćnija žena iz senke! Nekada perspektivna pevačica na glasu, svoju karijeru davno je stavila u drugi plan i uživa u porodičnom životu sa suprugom Sašom Popovićem, sinom Danijelom i ćerkom Aleksandrom. Kaže da joj je porodica najvažnija i da čini sve da ljude oko sebe usreći, razveseli, oraspoloži. Ovih dana, uživa u kićenju jelke i ukrašavanju doma pred novogodišnje praznike.

– Radujem se, kao dete sam, ne mogu da pobegnem od svoje prirode. Sale mi kaže da je rano za kićenje jelke, ali meni nije rano! Ja još verujem u Deda Mraza! Verujem u veru, u ljudsku dobrotu, verujem u čuda. Moja deca mi se nekad smeju zbog toga, ali ja samo odmahnem rukom. Srećna sam što je to dete još u meni i molim Boga da ostane zauvek. Volim decembar, volim praznike. Imam utisak da su ljudi opušteniji, kad vlada to praznično raspoloženje. Manje se svađaju, a više smeju. Možda grešim, ali više nailazim na pozitivce nego na negativce.

Ne kaže se džabe – kako zračiš, tako i privlačiš!

– Pozitivna sam osoba, prema ljudima sam korektna. Nedavno sam bila u jednoj prodavnici, prilazi mi prodavačica i kaže – jesi li ti Sašina? Nije stigla ni da doda ono – žena. Kažem da jesam, a ona meni – Kako si slatka i normalna, nisi kao ove druge. Sale i ti ste baš normalni ljudi. Kad to čujem, presrećna sam što nas ljudi doživljavaju kao nekog svog, jer mi smo ipak samo ljudi iz naroda. Nikog ne diramo, nikog ne ugrožavamo. Trudimo se da svojim primerom naučimo decu kojim putem treba da idu u životu.

Svi kažu da je najvažnije i najteže ostati normalan…

– Bilo čime da se bavi, ma koliko novca da zarađuje, veliki je uspeh da čovek ostane jednostavan, normalan, ako može, da svojim primerom, utiče na druge.

Ti bi mogla da budeš profesor u nekoj estradnoj školi, da učiš ljude kako da ostanu normalni!

– Da znaš da bi to bilo lepo. Ja sam neko ko voli, ako može i ako ima priliku, da na svaki način pošalje neku lepu poruku. Presrećna sam ako makar jedna osoba moju poruku prihvati. Ja ne umem drugačije. Kakva sam bila pre 20 i 30 godina, takva sam i danas. Vidim tu potrebu ljudi da budu drugačiji, nakon nekog uspeha, nekog zarađenog novca. Ja to ne razumem. Treba da budemo onakvi kakvima nas je Bog sazdao. Ko se na to oslanja celog života, on je najsrećniji čovek na svetu.

Kažeš da veruješ čuda. Tebi se čudo i desilo!

– Volim bajke, želim da moj život bude bajka uz moju decu, uz mog muža. Živim svoju bajku! Nekada sam sanjala samo o tome da moj sin Daca završi četvrti razred osnovne škole u Ralji. Da zatim nas dvoje dođemo u Beograd, ja sam već živela u Beogradu, kao podstanar. Maštala sam o tome da nas dvoje kupimo jednu garsonjericu i neki autić. Eto, moji snovi su dotle išli. I onda se pojavio Sale i moj život se načisto preokrenuo! To nisam mogla ni da sanjam.

Sad si supruga najmoćnijeg čoveka na estradi, možeš sve…

– Ma ljudi ne mogu da veruju koliko sam prirodna, stabilna i normalna osoba. Ja ne tražim mnogo u životu. Ti me bar znaš iz onog vremena pre nego što sam upoznala Sašu. Nikada se nisam laktala. Uvek sam išla logikom – ono što mi je suđeno, jedog dana će doći i pripasti meni. Sreću i zadovoljstvo nisam pronašla u toj moći koju spominješ, već u porodici, u porodičnom domu, sa decom, Saletom, prijateljima. Uvek čovek može da nađe sreću i zadovoljstvo.

Imaš li nekih muzičkih želja?

– Uvek imam želju da snimim neku novu pesmu jer mislim da su sve ove koje imam već stare. Čak i ove koje sam u poslednje vreme snimila. Ako se desi, lepo. Ako ne, opet lepo, idem dalje i pevam stare pesme! Pravila sam neku analizu onog što sam radila i zaključila da moje pesme redovno nalaze put do publike sa zakašnjenjem. Ne osvajaju na prvu loptu! Prođe tako i po nekoliko godina od kada sam neku pesmu snimila i onda samo čujem od zvezda Granda koje često pevaju na terenu – Jaoj, Suzo, pevam Oči, oči, pevam Rođeni u pravo vreme, pevam Ko me jedom prevario, pa sve po deset puta za veče! Obraduju me kad mi nešto tako kažu. Makar i posle 10 godina, nema veze, to je znak da će pesme koje sam snimila trajati dugo, dugo…

Da li bi snimila neku od ovih modernih pesama koje se više recituju nego što se pevaju?

– Kad bih ja izašla sa takvom pesmom, verujem da bi se ljudi pitali Šta se desilo sa Suzanom? Ili je poludela, ili je uzela neke supstance, ili je pijana! Ne ide to uz mene. Ne bih se igrala sa tim. Mislim da sam ja večiti narodnjak kome trebaju lepe, narodne pesme, bez obzira što narodnjaci trenutno nisu baš toliko u trendu. Ali, ja sam pevačica starog kova, iz stare škole. Volim nešto što je sigurno, idem sigurnim, utabanim stazama.

Stvarno misliš da je narodnjacima odzvonilo za sva vremena?

– Zavladao je novi trend. Trenutno su popularni Jala Brat, Buba Koreli, ne znam ko se još pojavio u tom fazonu. To su ljudi koji sada drže primat i taj neki moderan zvuk, sa tim repovanjem, ne znam baš kako da ga nazovem, vrlo je tražen. A imam utisak da svaki trend traje desetak godina, a onda se nešto promeni. Ja sam optimista, iskreno mislim da će narodnjaci da se vrate na velika vrata i da će ponovo doći njihovo, to jest naše vreme.

Znači, ne odstupaš od svog fazona?

– Ja imam urođene trilere. Kada bih morala da pevam ravno, čak i da recitujem, ja to ne bih umela! I kad krenem onako da pevušim, za svoju dušu, to zvuči narodnjački. Prosto me priroda mog glasa vuče ka tome, ne mogu protiv toga.

Koliko si uključena u takmčenje Zvezde Granda? Deluješ iz potaje?

– Sale i ja smo se slatko smejali kada smo negde pročitali da sam ja glavni konsultant Saši Popoviću. Dopalo mi se kad sam počitala da ništa bez mene ne može da prođe!

Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena…

– Sale i ja o svemu pričamo. Ja sam ta koja uvek prva sasluša njegove ideje, prva znam kako će nešto da izgleda, kakav će sadržaj da bude. Prva sam do njega, što bi se reklo! Ali, dobro znam da Sale to najbolje radi. Verujem u njegov sud, u ono što on radi. Uvek kažem svoje mišljenje, ali godine su pokazale da Sale zna najbolje. Podržavam ga maksimalno i nikad ne insistiram da nešto bude po mome. Uvek sam maksimalno iskrena, kad mi se nešto ne dopadne, ja mu to kažem.

Ima li sada u takmičenju nečega što ti se ne dopada?

– Ovo sada što je smislio, da kandidati imaju svoje mentore, koji ih pripremaju za lavovsku borbu u ovom takmičenju, to je nešto najbolje od kada postoje Zvezde Granda.

Da li bi ti prihvatila da budeš nečiji mentor? Uvek si kandidatima davala savete…

– Ne bih sebe isticala u prvi plan. Radila bih to totalno nenametljivo, baš iz senke. Na prvom mestu, krajnje dobronamerno, kao što i radim. Ako me neko nešto pita, vrlo rado hoću da popričam, da dam savet ovoj našoj deci koja su se takmičila ili se tek takmiče. Nikada nisam insistirala da bude baš onako kako ja kažem. Naše je da ih posavetujemo, a njihovo da li će to da prihvate ili ne.

Koliko svi oni uspevaju da iskoriste šanse koje im se daju? Rada Manojlović, Milica Pavlović, Darko Lazić i još neki su daleko dogurali…

– Nisu svi iskoristili šansu koja im se pružila. To je i do njih samih. Grand im maksimalno daje sve svoje resurse. Ali, ima još bitnih faktora. Recimo, kakve pesme biraju. Treba lepo da izgledaju, da se lepo ponašaju, pa još ako ubodu hit, super! Naravno, postoji i onaj važan faktor koji se zove sreća. Nekoga narod brzo prihvati, zavoli i gotovo preko noći postane zvezda. A neko mora više da se pomuči, da ide trnovitijim putem. Sve je to negde zapisano u zvezdama.

Pratiš li sve ovo što se dešava sa Darkom Lazićem?

– Kako da ne! Non-stop sam na vezi sa prijateljicom iz zemunske bolnice. Pratim onako kako radim i sve drugo – nenametljivo, iz senke, ništa javno, ništa za široke narodne mase. Hvala bogu, Darko je bolje, pregmeo je ono najgore. Kad izađe iz bolnice, nadam se, ako Bog da zdravlja, da će zaista izvući pouku. Da će čvrsto lupiti šakom o sto i reći – Od danas okrećem drugi list i počinjem novi život.

Saša i ti ste mu davali roditeljske savete, upozoravali ga na opasnosti…

– Znaš šta, nije jedini Darko koji je imao tu nesreću. Ima još dece koja pokleknu… Ne znam šta se dešava sa nekom decom kad im se desi uspeh, novac… Eto, Sale i ja se nikada nismo promenili. Ja sam bila ista i kada sam imala 20 dinara u džepu i sada kada imam više. Novac nikako ne sme da promeni čoveka. Zašto se to kod njih dešava, nikako da shvatim. Možda zato što žele da život prožive u jednom danu, da sve moguće probaju i osete. Još nisam našla pravi odgovor. Ali sam isto tako presrećna kao majka, kad pogledam svoju decu, Danijela i Aleksandru, koji uopšte nisu takvi. Nisu povukli tu lošu crtu. Jednostavno su skromni, žive svoje živote, ništa ih nije pomerilo, promenilo…Danijel odavno radi, Aleksandra studira…

Tvoje dece nema po klubvima, fensi mestima, u skandalima…

– Mislim da je sve do porodice. U svakom trenutku znam gde su moja deca, znam šta rade, znam kad su jeli, kad su došli kući. Možda sam malo dosadna, ali sam ipak samo mama koja brine da njena deca ne budu gladna, žedna, mokra… Ubeđena sam da ima manje problema kada su roditelji upućeni u živote svoje dece. Dobro, veliki su, ali majka uvek brine. Oni su svoji, imaju svoje identitete, svoj svet. Kao majka, svojoj deci skidam kapu jer su uspeli da se izbore sa svim novim trendovima i opasnostima, ostali su stabilni, jaki, skromni.

Koliko je Saša strog otac?

– Ma kakvi strog! On je jedna dobrica. Posebno je mekan na Aleksandru. Doduše, svi smo takvi. Nas dve nekad dođemo u sukob mišljenja, malčice se iznerviram, pa popustim, šta ću. Sale joj udovoljava, kad god imaju priliku, odu zajedno u šoping, to najviše vole. Tata najviše voli patike i džemperčiće, a ćera voli sve. Hvala Bogu, ne pati od toga da nosi brendirane stvari, nije mnogo zahtevna, ne troši mnogo novca. Kupuje praktične stvari, kad prestane da ih nosi, nekom poklonimo, nekog usrećimo.

Dovodi li Aleksandra društvo u kuću? Ima li momka?

– Ma ne! Aleksandra ima jednu dobru drugaricu, zove se Kaća, živi tu, blizu nas. Mnogo je dobro dete, kao moja Aleksandra. Njih dve se divno druže, idu u bioskope. Aleksandra još nema ni dečka, ni simpatiju. Kaže ona meni – Mama, sve u svoje vreme! Kad bude pravi trenutak, ništa joj pobeći neće. Govorim joj da treba da uživa u svakom trenutku života, jer se taj trenutak nikada neće ponoviti.

Da li ste Sale i ti zabrinutiji za bezbednost svoje dece od kada ste opljačkani?

– Posle te pljačke, jedno vreme nismo mogli da dođemo sebi. Zagrlila sam svoju decu i svog muža, oni su najvrednije što imam, oni su pored mene. Potrudili smo se da brzo zaboravimo taj ružni događaj. I dalje stojim iza toga da smo pošteni i vredni ljudi koji žive svoj život i rade svoj posao na častan i pošten način. Pojačali smo mere obezbeđenja, ali ni slučajno ne živimo u strahu. Ne možemo živeti pod staklenim zvonom.

Tvoj muž stvarno nikad neće u penziju?

– Izgleda da neće! Ja njega ne mogu da zamislim kao pravog, klasičnog penzionera, kako sedi u nekom kafiću, sa naočarima na pola nosa i čita novine. On je čovek vedrog duha, energičan je, vredan, radoholik. Njega bi nerad ubio. Čak sam mu rekla da nikad ne sme da ispadne iz fazona jer bi ostario preko noći. Njega rad, lepa energija i mladi ljudi koji ga okružuju, prosto regenerišu, čine ga večito mladim, i u duši i u srcu, glavi.

A šta tebe čini večito mladom? Ne menjaš se…

– Ljubav moje porodice, moje dece, mog muža! Kao porodica smo jedinstveni – svi za jednog, jedan za sve. To najviše čoveka podmlađuje. Svako od nas bi trebalo da u svojoj porodici pronađe izvor sreće, zadovoljstva, ljubavi pre svega.

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

https://svet-scandal.rs/vesti/od-javnosti-je-dugo-skirvala-da-ima-zdravstvenih-problema-suzana-jovanovic-pomoc-trazi-kod-ruskog-naucnika/