Španci pozivaju Sefarde proterane 1492. – da se vrate!
„Suze izgnanika“
Masovni progon španskih Jevreja 1492. godine bio je jedan od najtragičnijih događaja u odveć tragičnoj istoriji čovečanstva. Zemlja poznata pod nazivom Sefard je bila njihovo glavno utočište. Mnogi koji su odbijali da pređu u hrišćanstvo su opelješeni, ubijeni ili silovani dok su bežali ka severu Afrike i Italiji. Neki su prebegli u Portugaliju, ali i oni su ili nasilno preobraćeni u hrišćanstvo ili ponovo proterani. Preobraćenici koji su ostali postali su glavna meta španske inkvizicije.
Manje sefardske grupe ostale su u Osmanskom carstvu, gde su izgnanici bili dobrodošli. Ipak, većina njihovih potomaka su u Izraelu, Francuskoj, Latinskoj Americi ili SAD. Legende govore o ključevima kuća u Toledu i Segoviji, koje potomci Sefarda već vekovima čuvaju. Retki koji su preživeli u Španiji mogu se prepoznati po prezimenu Toledano ili upotrebi ladino jezika (judeo-španski), koji je svojevrsna varijacija španskog i koristi ga oko 100.000 ljudi u zemlji. U istanbulu se izdaje mesečnik na ladino jeziku – El Amaneser (Zora). Narodne pesme i festivali su ono što sefardsku kulturu održava živom.
Pet vekova posle proterivanja, španska vlada potomcima Sefarda nudi da postanu punopravni državljani ove zemlje, i to bez da napuštaju svoje sadašnje domove, ili se odriču trenutnog državljanstva. Teško je pretpostaviti koliko njih će se odazvati ovom pozivu. Leon Amiras, advokat i jedan od lidera mnogočlane zajednice sefardskih Jevreja u Izrealu, kaže da je primio na stotine upita.
Benzion Netanjahu, istoričar i otac Benjamina Netanjahua, izrealskog premijera, procenio je da je u Španiji 1492. živelo oko 223.000 Jevreja. Njihovi geni proširili su se po celom svetu, a biolog Džošua Vajc tvrdi da skoro svaki od današnjih 14 miliona Jevreja ima najmanje jednog španskog pretka. Ukoliko bi samo oni koji žive na zapadnom delu Menhetna prihvatili ponudu španske vlade, trenutna populacija od 45.000 Jevreja u Španiji bila bi udvostručena. Alberto Ruiz Galardon, ministar pravde, insistira da je ponuda otvorena za sve koji preko prezimena, jezika ili rodbinskih veza mogu da dokažu svoje poreklo, nezavisno od toga da li su jevrejske veroispovesti ili nisu. Nikolas Maduro, predsednik Venecuele, kome su baba i deda bili Sefardi, bez problema može da aplicira za špansko državljanstvo.
Španski zvaničnici ovu odluku vide kao “ispravljanje istorijske nepravde”. Međutim, potomcima tzv. Moriskosa (Muslimani proterani 1609. godine) takva opcija nije ponuđena. Vlasti tu odluku objašnjavaju tako što su sefardske zajednice u velikoj meri usvojile špansku kulturu. Takođe, glavna ideja im je da privuku bogate investicije i talente. Gospodin Amiras smatra da će stariji Sefardi ovu ponudu prihvatiti iz sentimentalnih razloga, dok se mladima može svideti ideja dobijanja evropskog pasoša, kao i mogućnost rada i putovanja u Evropskoj uniji. Ipak, šanse za masovni egzodus u domovinu su male. Sa stopom nezaposlenosti od 26% Španija danas ima mnogo više emigranata nego imigranata.
Autor: Life Content
