Spomen soba Sonji Savić: Stara violina, rukopisi i scenarija
U rodnoj kući Sonje Savić u Donjoj Gorevnici kod Čačka otvorena je rekonstruisana spomen-soba posvećena ovoj svestranoj umetnici i zvezdi jugoslovenske kinematografije.
U postavci se nalaze samostalni alternativni filmski i video radovi, ali i fotografije iz ličnog albuma i mnogobrojna filmska priznanja, među kojima dominiraju pulska Zlatna arena i nagrada festivala u Veneciji za ulogu u filmu „Život je lep“ iz 1985. godine.
Na jednom stolu razastrti su rukopisi Sonjinih nedovršenih scenarija. Na drugom kraju sobe stoji klavir, na koji je položena violina. Ta violina za Mikainu Savić ima posebnu emotivnu vrednost.
„Moja Sonja je završila nižu muzičku školu u klasi Tripa Simonutija. Divno je svirala, imala je izuzetan sluh. Bila je veoma talentovana za muziku i verovatno bi nastavila da svira da nije otkrila magiju glume.“
Jedva suzdržavajući suze, Sonjina majka priznaje da joj je teško da živi u kući punoj uspomena na pokojnu ćerku. Otkriva da njene kolege retko svraćaju.
„Bili su samo Brstina i Cvele. Često mi je pred kraj života govorila da su na filmu zavladali klanovi i nepotizam. Žalila se da ne može da dobije ulogu“, priseća se Sonjina majka, koja vodi računa o porodičnom imanju u Donjoj Gorevnici.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović najavio je da će do sledećeg septembra u kući Sonje Savić biti formirana videoteka od njenih šezdesetak igranih filmova. On je veliku glumicu nazvao jednom od najoriginalnijih ličnosti kinematografije bivše Jugoslavije.
Sonja Savić preminula je u Beogradu 2008. godine.
