Sremska Mitrovica, grad slavne istorije, kulturnog „pedigrea“ i turističkih oaza!

Sremska Mitrovica – grad slavne istorije, kulturnog „pedigrea“ i turističkih oaza. Ispod ulica čuva ostatke antičkog Sirmijuma. Bara Zasavica postala neizostavna na turističkim kartama.

Uprkos neslavnim danima po kulturu, pozorišna scena ovde i dalje živi. Pozorište „Dobrica Milutinović“, osnovano posle Drugog svetskog rata, sarađuje sa mnogim domaćim i inostranim institucijama kulture. U okviru ustanove „Sirmiumart“ deluju folklorni ansambl, tamburaški orkestar, recitatorski studio…

Ovo je grad koji ispunjava sve uslove potrebne za status administrativnog centra. U njemu se nalaze relevantne institucije, pa i neke bez kojih bi Mitrovica i dalje bila najvažniji sremski grad. Ovde je smešten Kazneno popravni zavod, projektovan za smeštaj 1.150 osuđenih lica, iako broj „stanara“ uvek premašuje kapacitet.

Ako želite da zaplovite u prošlost zlatnog grada rimske imperije, odškrinete vrata slavne istorije, opustite se u prizorima netaknute prirode, razgalite uz zvuke tambure i uživate u sremskim špecijama i nadaleko čuvenoj gostoprimljivosti, sigurna preporuka glasi – Sremska Mitrovica. Nekada ponosan i moćan, veličanstven i mističan rimski grad Sirmijum, smešten je u severozapadnom delu Srbije i jugozapadnom delu Vojvodine, na levoj obali Save, u okrilju Nacionalnog parka „Fruška gora“, pišu Novosti.

Ne samo da je najveći grad u Sremu, nego može da se pohvali i „titulom“ administrativnog centra okruga i statusom jednog od najstarijih gradova u našoj zemlji. Sa prigradskim naseljima Laćarkom i Mačvanskom Mitrovicom grad ima 60.000 stanovnika, dok na teritoriji opštine živi nešto više od 100.000 ljudi. Blizina prestonice (75 km), aerodroma „Nikola Tesla“ (60 km), međunarodne železničke pruge, sportskog aerodroma u Velikim Radincima – idu u prilog Mitrovici i Mitrovčanima. Uz zavidne privredne potencijale, pre svega, poljoprivredne, ovo je grad bogate istorije, dobrog kulturnog „pedigrea“ i mnogih turističkih oaza.

Ispod svojih ulica Sremska Mitrovica čuva ostatke moćnog antičkog grada Sirmijuma, koji je jedno vreme bio prestonica Rimskog carstva. Tu, u „slavnoj i mnogoljudnoj majci gradova“ – kako ga je nazvao poznati rimski pisac iz 4. veka Amijan Marcelin, rođeni su mnogi rimski carevi. Bio je to grad sa carskom palatom, hipodromom, kovnicom zlatnika, amfiteatrom, pozorištem, javnim kupatilima, hramovima, palatama i raskošnim vilama. Kada se povedu rasprave o značaju Mitrovice, njeni sugrađani kao siguran adut izvlače upravo priču o Sirmijumu. A tu je i „opipljiv dokaz“ antičkog života – Carska palata sa rimskim cirkusom. Arheološkim istraživanjima otkrivene su i mnoge druge monumentalne javne građevine, poput – „Licinijevih termi“, žitnice, trgovačke i zanatske četvrti.

Carska palata, deo starog gradskog jezgra na Žitnom trgu, Bazilika Svetog Dimitrija, biblioteka „Gligorije Vozarević“, Muzej Srema, Istorijski arhiv „Srem“, Galerija „Lazar Vozarević“ – redovno su na meti turista. I domaćih i stranih. Upravo je centar grada, koji oslikava izgled tipične vojvođanske varoši, početna „stanica“ za „izlet“ u prohujala vremena. Sama arhitektura će vam ispričati priče o istoriji ovog grada, kojeg su Ugari u 12. veku izgradili na temeljima srušenog Sirmijuma. Oni su ga nazvali Grad Svetog Dimitrija, a Srbi D(i)mitrovica. Kada je 1881. godine dobio status slobodnog grada, postao je samo – Mitrovica, da bi od 1944. stekao ime koje i danas nosi.

Ako želite da peške, za tili čas, stignete iz Sremske u Mačvansku Mitrovicu, poslužite se pešačkim mostom koji spaja Srem i Mačvu. Stanovnici Mačvanske Mitrovice to čine svakodnevno – neko zbog posla, neko zbog škole, neko iz zdravstvenih, rekreativnih ili drugih razloga.

Vođeni pričom o sremskom kraju kao „gurmanskom, gostoprimljivom i širokogrudom, koji se razume u vino i rakiju, u pesmu i šalu, u ljude i vreme“, turisti rado svraćaju u salaše. Na teritoriji ove opštine nema ih previše, ali ipak dovoljno da se pronađe kutak za uživanje u sremskim đakonijama. Uz, naravno, tamburaše.

Možda bi i ostala uskraćena za prirodne lepote, da istovremeno nije okružena sremskom ravnicom, potom mačvanskom, a onda i fruškogorskim pobrđem. Mitrovčani su mnogo ponosni na Frušku goru, na sve manastire (Kuveždin, Šišatovac, Bešenovo…) koji su nicali baš ovde, na izletišta Ležimir, Letenku…

Koliko god hvalili svoj grad, a kudili prvi susedni – Mitrovicu, Rumljani su oduvek zavideli komšijama na reci. Istina je da ovde postoji značajan potencijal rečnog turizma, jer je Sava u svom toku kod Mitrovice pogodna za ovakvu vrstu rekreacije. Ne samo da grad ima modernu obaloutvrdu i mogućnost da brodovi pristižu, nego je i plaža sjajno uređena. Od proleća do kasne jeseni, ovo je ubedljivo najatraktivnija destinacija u gradu. Mitrovčani znaju da kažu da se tada na Savi okuplja sve što vredi, a to će vam priznati i posetioci iz okolnih mesta, koji zarad odmora, rekreacije i zabave pristižu u kolonama. Leti je, naravno, najveća vreva, pa kada prošetate pored reke, u bilo koje doba dana (i noći) zateći ćete prepune kafiće, a prodavci kuvanog kukuruza, domaćih palačinki i mekika će vas mamiti da izvadite (vrlo simboličan) novac iz novčanika. Sportski ribolov sve više dobija na ceni – i na Savi i u akumulacionim jezerima na Fruškoj gori, koja bi, doduše, trebalo da se urede.

U poslednjih nekoliko godina, Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ (u mačvanskom delu opštine, 15 km od grada) je polako izlazio iz „mulja“, izdvojivši se danas kao pravi dragulj. Za to je zaslužna hiljadama godina netaknuta priroda rezervata, živopisna smena šuma, vlažnih livada, širokih obala i sama voda, bogata izuzetno retkim vrstama biljnog i životinjskog sveta.

Znate li da ovde „caruju“ podolosko goveče, svinja magnulica i da je jedna od najvećih farmi magaraca smeštena baš u Zasavici?! A ukoliko želite da se družite sa dabrovima, na pravom ste mestu. Ako ste, pak, ljubitelj foto-safarija, provozajte se čamcem kroz samu Zasavicu i pripremite se da uživate u nepredvidivim slikama prirode. Za one koji bi uz čulo vida da zadovolje i čulo ukusa, u ponudi je eko-hleb i riba na talandari, a ovde se organizuje i čuvena „Kotlićijada“, kojoj se gurmani uvek obraduju.

Za one koji bi radije da idu u lov na štuke, neka u svoj „tefter“ ubeleže drugu polovinu novembra, mesec kada se organizuje „Štukijada“. Zasavica je, kao jedinstven prirodni fenomen, postala neizostavna kota na svim turističkim kartama Srbije, koju jednostavno morate da posetite i tako se izmestite iz bučne (i mučne) svakodnevice.

Sremci vole sebi da „daju oduška“, a nadaleko su poznati i kao veseljaci, gurmani i dobri domaćini. Mitrovčani se, prirodno, uklapaju u taj „šablon“, pa se na teritoriji opštine organizuju mnoge interesantne manifestacije.

U samom gradu se u prvoj nedelji aprila održava „Džez i bluz fest“, a u maju „Noć muzeja“. Čalma je naposećenija krajem maja, zbog „Ponijade“ – manifestacije namenjene prvenstveno najmlađima, koji mogu da uživaju u jahanju ponija, vožnji dečjim vozićem i jedinstvenom sremskom domaćinskom ambijentu. U maju je Sremska Mitrovica i centar okupljanja ljubitelja dvotočkaša, a u junu novih muzičkih nada, koje svake godine imaju šansu da se dokažu na „Festivalu gudača“.

U junu je „vrelo“ i u Grgurevcima, poznatim po manifestaciji „Kolo Srema“. Jul je mesec kada Sremci ponosno stavljaju svoj bostan u „izlog“, i to u selu Šašinci, gde se održava „Bostanijada“. Tog dana se proglašavaju pobednici u kategoriji – najteža dinja i lubenica, a nagrada ide i onom ko najbrže pojede lubenicu. Prva nedelja avgusta u gradu na Savi protiče u znaku „Srem folk festa“ – međunarodnog festivala folklora koji neguje i promoviše kulturu i tradiciju svih naroda sveta. A u istom mesecu, na otvorenoj sceni jednog od najlepših lokaliteta iz antičkog perioda, Sirmijuma, održava se „Festival besedništva“. Septembar je vreme za međunarodni poljoprivredni sajam „Srem“, dok se u Zasavici održava gastronomski „Festival pečenja Srbije“.

Autor: Tatjana Loš
Izvor: B92
Foto: Wikimedia Commons