Srpski fudbal na ivici provalije: Ima li nam spasa?!

Srpski fudbal stigao je do ivice katastrofe i jasno je da mu je potrebna potpuna rekonstrukcija. Ne zamena glavnih aktera, nego potpuna reforma sistema.

Stanje u srpskom fudbalu postalo je neodrživo na manje-više svakom nivou. Reprezentacija i dalje tumara, bez igre i rezultata. Klubovi su doživeli novo otrežnjenje u letnjem periodu, kojim je potvrđeno njihovo mesto, znatno ispod srednje evropske klase. Domaće prvenstvo počelo je serijom skandala. Rat saopštenjima velikih pokriva dramatične priče u malim klubovima – jednog više nema, drugi je jedva sastavio 11 igrača za nastup u prvom kolu.

Igrači nam napuštaju zemlju još kao tinejdžeri za mali deo stvarne vrednosti, a svaki fudbalski grabljivac obleće oko njih i njihovih porodica ubeđujući ih da im misli dobro. Fudbalski radnici uplašeno čekaju kraj meseca, nadajući se da će dobiti platu.

Na sve to se javnost deli, umesto da bude jedinstvena u osudi svih skandala koji nas okružuju, i pretpostavlja klupsku i regionalnu pripadnost opštem interesu. Danas je gore nego juče, juče je bilo gore nego pre dve nedelje, a tada je bilo gore nego pre 6 meseci, kada su nam se reprezentativci pognutih glava vratili iz Zagreba.

Pre skoro pola godine maksimirska tragikomedija bila je idealan trenutak da se deluje, ali ga nismo iskoristili. Dozvolili smo sebi da uđemo u novu klupsku sezonu i da izgubimo još nekoliko prilika za ozbiljan rad sa reprezentacijom, koja bi već u sledećim kvalifikacijama mogla da donese rezultat koji je izostao u ovom i prošlom ciklusu. Svako dalje odlaganje više će koštati naš fudbal.

Odlazak Tomislava Karadžića i Siniše Mihajlovića, kao paradigmi sunovrata srpskog fudbala, podrazumeva se. Ali, odlazak tih ljudi ne sme da bude cilj. Jedna od najvećih mana srpskog društva je to što se sve shvata lično. Možda je Miha dobro birao, rezultati i atmosfera su katastrofalni. Možda je Tole sproveo toliko dobrih stvari, fudbal nam je niže nego ikad. Možemo da smenimo sedam predsednika i osam selektora, dokle god u našem fudbalu vlada sadašnji nakaradni sistem vrednosti, situacija se neće popraviti.

Isto važi i za klupska rukovodstva i same klubove. Kada pričamo o onima koji su u državnom, mešovitom ili nedovoljno precizno određenom vlasništvu, mora nas zanimati kako njihovi zvaničnici rade svoj posao i na šta troše novac, jer ga dajemo mi, poreski obveznici. Slična pitanja nećemo postavljati vlasnicima privatnih klubova, ali neophodno je jasno razgraničiti ko sme da ima profesionalni fudbalski klub i koje obaveze slede uz to vlasništvo.

Zato je jedino rešenje postavljanje kompletnog sistema na valjani način. Kada se sistem postavi kako treba, personalna rešenja biće manje važna. 

Izvor: B92
Foto: Sipa/Beta