Šta nas sve čeka u sledećoj deceniji: Uskoro prelazimo na brejn-net i digitalno prenošenje misli!
Od aplikacija za pametne telefone do bespilotnih automobila i humanoidnih robota, prošle decenije zabeleženi su brojni prodori na polju nauke i tehnologije. A kakva otkrića možemo očekivati u narednih deset godina?
Ovo su analize i pretpostavke vodećih futurologa sveta.
Doktor Mičio Kaku, profesor teorijske fizike na Univerzitetu u Njujorku i autor knjige The Future of the Mind:
„U narednih 10 godina nastupiće postepeni prelaz sa interneta na takozvani brejn-net koji ima sposobnost trenutnog prenošenja misli, osećanja i memorije od korisnika do korisnika širom planete. Naučnici danas mogu da povežu mozak s kompjuterom i dekodiraju naše misli i memoriju. Ova mogućnost mogla bi da unese revoluciju ne samo u svet komunikacija, već i u svet zabave: filmovi bi u budućnosti mogli da prenose i emocije, a ne samo vizualne prikaze na ekranu. Istoričari i pisci mogli bi da beleže događaje ne samo digitalno nego i emocionalno. Moguće je i da bi tenzija između ljudi na taj način nestala, jer bi ljudi imali sposobnost da konačno iskuse bol drugih ljudi.“
Doktor Rej Kurcvajl, pronalazač, vodeći naučnik u oblasti računarstva i direktor inženjeringa u kompaniji „Gugl“:
„Do 2025. godine, 3D štampači štampaće odeću po veoma niskoj ceni. Uprkos tome što će postojati javno dostupni dizajn, ljudi će trošiti novac na skidanje fajlova sa dizajnom odeće najpopularnijih modnih kreatora, baš kao što danas kupuju elektronske knjige, muziku i filmove uprkos dostupnom besplatnom sadržaju na internetu. 3D štampači takođe će štampati organe, zbog čega će postojati neiscrpne zalihe organa, koje tela pacijenata neće odbaciti. Zahvaljujući primeni modifikovanih matičnih ćelija moći ćemo i da „popravimo“ oštećene organe, na primer srčani mišić nakon infarkta.
Provodićemo dosta vremena u virtuelnoj i „uvećanoj“ realnosti koja će nam omogućiti da posetimo prijatelje i rođake na veoma udaljenim delovima planete. Moći ćemo i da reprogramiramo ljudske biološke procese i na taj način iskorenimo mnoge bolesti, kao i usporimo starenje.“
Doktor En Lisa Kjaer, osnivač agencije za predviđanje trendova „Kjaer Global“ u Londonu:
„Iako svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2020. godine hronične zdravstvene bolesti biti uzrok smrti 75 odsto svetskog stanovnštva, evolucija tzv. mobilne medicine (mobilna dijagnostika i personalno praćenje pacijenata) revolucionarizovaće lečenje pojedinih zdravstvenih stanja poput dijabetesa i hipertenzije. Zahvaljujući razvoju novih tehnologija lekari će mnogo ranije moći da uoče nastanak pojedinih bolesti, a sam kvalitet života biće bolji.“
Doktor Džejms Kanton, direktor instituta Global Futures u San Francisku i autor knjige Future Smart – Managing the Game-Changing Trends that will Transform Your World:
„Nosivi mobilni uređaji preplaviće svet. Do 2025. godine internet će biti dostupan svima, a ljudi i roboti će se sjediniti i digitalno i fizički. Veštačka inteligencija postaće jednako pametna kao ljudi, ako ne i pametnija. Biće ugrađena u automobile, kuće, bolnice… Robo-hirurzi će operisati pacijente na udaljenim krajevima sveta, porađati trudnice, lečiti pacijente putem mobilnih telefona.
Medicinski uređaji za beleženje različitih promena u organizmu omogućiće ranu dijagnostiku, a predviđanje našeg budućeg zdravstvenog stanja sekvenciranjem DNK postaće uobičajena pojava.
Sledeća generacija Bitkoina zameniće tradicionalni novac u metalu i prouzrokovati nastanak novog legitimnog ekonomskog sistema.“
Džejson Silva, voditelj emisije Brain Games na kanalu „Nacionalna geografija“:
„Biološki softver, personalizovana medicina i veštačka inteligencija u potpunosti će preoblikovati današnji zdravstveni sistem, a automatizacija znatno olakšati i obogatiti naš svakodnevni život. Bespilotni automobili postaće deo naše svakodnevnice, a sav transport biće automatski, čist i jeftin.“
Doktor Ejmi Zalman, direktor organizacije World Future Society:
„Zahvaljujući različitim tehnikama, istraživači danas imaju mogućnost da za veoma kratko vreme `zavire` u naša tela i mozgove kako bi razumeli naše ponašanje i stavove. Pre par godina, istraživači sa Harvarda ustanovili su da ljudi sa liderskim veštinama zapravo trpe manje stresa – a ne više od drugih ljudi, kao što se ranije mislilo. Istraživanje Ben-Gurion univerziteta pokazalo je da sudije pred ručak donose strože presude – upravo onda kada su najgladniji. Potencijalnu primenu ovih otkrića smatram fascinantnom. Bolje razumevanje toga kako ljudi funkcionišu – kako sarađujemo, učimo i verujemo jedni drugima, moglo bi da doprinese stvaranju bolje uprave i društvenog uređenja, odnosno bolje budućnosti.“
