Stanko Crnobrnja: Srpski mediji se raspadaju!

Podugačka je najava za ono što Stanko Crnobrnja jeste, a glasi ovako: TV i filmski reditelj, producent, scenarista, teoretičar, predavač i publicista. Potpisuje više od 1.500 TV emisija i serija i tri igrana filma. Utemeljivač je i idejni tvorac nacionalnih RTV Atlas i TV In, prve digitalne, komercijalne TV mreže na Balkanu, i kreativni direktor nacionalne mreže Novi 3K i TV Avala. Profesor je na Fakultetu za medije i komunikacije “Singidunum“. Nedavno je objavio knjigu “Estetika televizije i novih medija“. On je i doktor za teoriju medija i TV estetike Na pitanje zašto trenutno nije ni na jednoj TV, s obzirom na to da je “na noge“ postavio mnoge, Stanko odgovara: “Pravim ugovore koji imaju definisan kraj. Evo, nedavno sam predložio kolegama s fakulteta da napravimo malu, umetničku televiziju, i već smo započeli pripreme. To će biti lokalna TV, ali, program će se emitovati putem ‘kabla’. Da ne bude jurnjave za formatima koji su na svim TV manje-više slični. Koliko je samo Beograd pun događaja koji ne stižu na medije, pogotovu ne na komercijalne TV, jer one ni sekund pažnje ne mogu da odvoje za te ‘marginalne’ sadržaje." Kako čovek sa titulom "doktora za TV“ doživljava medijsku sliku na domaćem terenu? "Domaća TV je u dosta teškoj situaciji. Kriza je prodrmala finansije i sve kuće rade pod velikim pritiskom. Prinuđene su da štede na programu, idejama i ljudima. To je njihova realnost. U naše tržište je ušao veliki međunarodni kapital, koji se u medijsku sliku Srbije meša na ozbiljan način. Čak je došlo i do povlačenja Foksa i dolaska grčke korporacije, iza koje, svi kažu, stoje Nemci. Šef grčke televizije, Prve TV, Nemac je. Dakle, ima veza, a koja – otkriće se sama", kaže Crnobrnja. On smatra da "naš" zakonodavac nije dovoljno jak da napravi rez na medijskom tržištu. "Kablovski sistem pogotovu je neregulisan i apsurdan. Veliki kanali dobijaju deo pretplate koji mi plaćamo za ‘kabl’. Jedino domaći kanali moraju da plate da se emituju na ‘kablu’. Pa, to je tako nepravedna i kolonijalistička stvar. Haos je ogroman, a zakonodavac i regulativne agencije još se ne petljaju u to. Faktički ćemo imati tri izvora sa po dva kanala: RTS sa dva programa, Pink, koji ima i Avalu, i bivši Foks, a sada Prva, koja upravo kupuje B 92. Tu je i tuča za reklamni kolač, koji se u međuvremenu smanjio. Zanimljivo je da su čak i naše najjače TV u nekoj vrsti dužničkog ropstva prema agencijama koje reklamerima preprodaju TV vreme. To je jaka kapitalistička igra, gde se agencije pojavljuju kao glavni igrači, jer su vlasnici tih licenci. Na veliko kupuju sekunde, klijentima nude cene koje niko drugi ne može da ponudi, a opet ucenjuju emitere zato što im donose pare", kaže Stanko za "Novosti". "Čitava situacija je začarani krug u kojem gledaoci nemaju nikakvu kvalitetnu programsku ponudu! U toj dosta oštroj komercijalnoj utakmici u kojoj će se konsolidovati naše medijsko tržište, upleo se i RTS. Njegov rad je zakonom jasno definisan i trebalo bi da radi prema zakonu. To što ulazi i u sferu komercijalnog – a ima pravo da prodaje reklamno vreme, što je svuda diskutabilan oblik prava – samo po sebi vuče mogućnost da komercijalizuje program. To je loše, jer uravnotežava komercijalni instinkt u programiranju. Tako gledaoci beže u kablovske specijalizovane programe. Kvalitetna i profilisana TV je gradski Studio B. Našao je dobitnu formulu: postavljen je tako da bude pravi gradski servis, daje nam kvalitetne informacije u pravo vreme. Znaju šta su i gde su. Ali, to je usamljen primer. Tržište je upravo suprotno od onoga što mi možemo da očekujemo. Postavljen je jedan format i replicira se u nijansama", objašnjava doktor za teoriju medija i TV estetike. Na konstataciju da pojedine rijalitije gledaju milioni ljudi, Crnobrnja kaže: "Te TV formate veliko tržište nameće svakom malom tržištu i tako zarađuje novac. To je formula najnižeg zajedničkog imenitelja. Programira se tako da i najniži sloj stanovništva može da shvati, razume i prihvati program, a malo ozbiljniji deo stanovništva se namerno žrtvuje."

Izvor: „Večernje novosti“