Stevan Anđelković: U Kustinoj operi umalo se nisam stvarno obesio
Pank opera Emira Kusturice "Vreme Cigana“, koju će publika u Srbiji moći da vidi od 10. do 15. novembra u beogradskom Centru "Sava", pre dve godine je prvi put izvedena u pariskoj "Olimpiji“. Kritika je pisala hvalospeve, publika je bila oduševljena, a izvođači su jedva sačuvali živu glavu! Šalu na stranu, ali povremeno je bilo baš gusto. Usred predstave, pred gledaocima, Neleta Karajlića je napadao pas Gorice Popović, Milica Todorović je zamalo polomila vrat, a Stevan Anđelković se skoro obesio! Gorica Popović, koja u operi igra Perhanovu babu, sa osmehom se seća anegdota iz Pariza.
"I moj pas Meda, čau-čau, dobio je ulogu. Ali je još brže izgubio. Problem je nastao u sceni u kojoj ja sedim na pozornici, Meda drema kraj mojih nogu, a na pozornicu istrčava Nele. Meda odjednom skače i napada Neleta! I tako svaki put. Ukapirao je valjda da mi od njega preti opasnost, pa me je branio", smeje se Gorica. Svašta se dešavalo na sceni, ali ekipa je pokazala izuzetnu snalažljivost i talenat za improvizaciju. Kada se u jednom trenutku pokvario traktor koji su vozili po ogromnoj bini, samo su se pogledali i počeli da ga guraju. Publika ništa nije primetila. "U jednoj sceni glumim da me muči velika tuga, pa klečim i hodam na kolenima. Toliko sam se uživeo u taj svoj bol (smeh) da sam potpuno zaboravio da su ispred mene stepenice. I strmeknem se naglavačke! Scena je trebalo da bude tužna, ali 4.000 ljudi u sali je vrištalo od smeha", seća se Stevan Anđelković, koji igra Perhana.
Milica Todorović odlično se snašla u ulozi Perhanove devojke Azre. U čuvenoj sceni u kojoj peva pesmu "Đurđevdan“ tehničari sa plafona po njoj bacaju pirinač, koji, kada se gleda iz publike, izgleda kao kiša. "Ali tom Francuzu koji je bacao pirinač omaklo se, pa je prosuo celu kofu po meni. Strašno je zabolelo, a kako sam pevala, pirinač mi je uleteo u usta. Počela sam da se davim, gušim i uopšte ne znam kako sam uspela da otpevam pesmu do kraja. U drugoj sceni u kojoj kao umirem kače me na sajle i ja letim. Ali pošto imam veoma dugačak veo, on mi se zakačio za scenografiju i cimnuo mi glavu nadole. Zamalo vrat da polomim", priča Milica.
Najopasnije iskustvo imao je Stevan Anđelković. On je stvarno gledao smrti u oči! Našao se u situaciji u kojoj improvizacija nije moguća, a predstavu ni po cenu života nije hteo da prekine. "U sceni u kojoj Perhan hoće da se obesi, penjem se na neku gajbicu, a odozgo treba da mi spuste lažnu omču. Provlačim glavu kroz omču, šutiram gajbicu, shvatam da je omča prava i – počinjem da se besim! Na sreću, po scenariju to bešenje ne traje dugo jer mi brzo skidaju konopac, ali tih nekoliko trenutaka trajali su večnost. Davio sam se, gubio svest, ali nisam hteo da prekidam predstavu. Povredio sam se, odrao sam kožu po vratu, ali već sutradan smo se smejali", seća se Stevan. Opera se pripremala kad je održavana manifestacija "Nedelja srpskog filma“ u Parizu, pa su na probu došli glumac Dragan Nikolić i reditelj Zdravko Šotra. "Prvi put smo isprobavali one sajle koje nas odižu boga pitaj koliko metara od zemlje. Odjednom, moja sajla cakne! A ja se ne uplašim od pada koliko od zafrkancije koja će me sačekati u ‘Ateljeu 212’ kada Dragan Nikolić bude ispričao da ni sajla nije mogla da me digne koliko sam teška!", kroz smeh priča Gorica.
Izvor: „Blic“
