svet

12 Februar, 2020 19:00

Stevan Piale ekskluzivno otkriva: Malo je falilo da odbijem glavnu ulogu u seriji „Igra sudbine“!

 

Stevan Piale, lepuškasti i vrlo talentovani glumac bio je zapažen u filmu i seriji „Šešir profesora Koste Vujića”, kao i serijama „Bićemo prvaci sveta”, „Zvezdara” i „Šifra Despot”. Ako niste gledali te sage, sigurni smo da vam je Stevan Piale svakako poznat, s ozbirom na to da odnedavno osvaja srca publike kao Luka Ožegović u seriji „Igra sudbine”, koja se radnim danima u večernjem terminu emituje na TV Prva. Mada ima tek 32 godine, ovaj glumac, inače bivši profesionalni sportista, iza sebe ima više desetina projekata. Dame će biti pomalo razočarane kad čuju da je od prošle godine u srećnom braku sa suprugom Unom, a u redovima koji slede govorio nam je kako o njoj tako i o svojoj karijeri, glumačkom putu, porodici i naravno – „Igri sudbine”.

Stevan Piale je lik Luke Ožegovića bazirao na poznanicima iz Zemuna, gde je odrastao

Luka je prilično drzak čak i prema članovima svoje porodice. Kakav ti odnos imaš sa svojim najbližima?

-Iako ne opravdavam njegovo ponašanje, moram da napomenem da Luka ima svoje razloge za takvo ophođenje, ali još je rano da ih otkrivamo. Meni je porodica najvažnija stvar u životu i osnova svega. Brat i ja smo odrasli sa mamom, babom i ocem koji je preminuo pre četiri godine. Danas sam srećan jer su mi uz ženu Unu sa kojom živim, najbolji prijatelji koje imam brat Vuk i mama Nataša.

Kako si ti odlučio da želiš da se baviš glumom i da li možeš da pretpostaviš čime bi se bavio da nisi glumac? Da li bi možda ostao u sportu i šta je zapravo prelomilo da sport zameniš glumom?

Iskreno se ne sećam trenutka koji je bio preloman. Mislim da se to godinama peklo. Moji roditelji su bili glumci u amaterskom teatru „Des” i odrastao sam na tim njihovim pričama, a i druženjima na rođendanima uz gitaru i pesmu. Na sve to, mama je radila u pozorištu doskoro i bila moj kontakt sa tim svetom. Ja sam se kroz odrastanje bavio sportom, išao na utakmice Zemuna i Zvezde, a pozorište mi je bilo beg iz toga. Kada se lomilo šta upisati ja sam na opšte iznenađenje izabrao glumu i eto me sad ovde. A da nisam glumac ne znam šta bih bio, ali znam da bih mnogo putovao i istraživao.

NOVI STAR! Šok detalji tajne veze Ane i Karića: OVDE SU IMALI SE*S! Zilha UNIŠTILA Eda na sudu! ŠOK:Rada i Milan ponovo zajedno! Šabanovo nasledstvo NESTALO!

Jelena Karleuša: Ognjen Vranješ je OPSEDNUT!

Da li je po tvom mišljenju talenat dovoljan za uspeh u glumačkom svetu? Je li lepim glumcima lakše da osvoje naklonost publike ili, upravo suprotno, moraju mnogo više da se dokazuju? Kakvo je tvoje iskustvo?

Talenat je, isto kao i lepota, dar od Boga, koji se mora negovati. Ni jedno ni drugo nije dovoljno i na obe stvari treba gledati samo kao na veću odgovornost. Rad je osnovna stvar, kako u životu tako i u glumi i uvek se isplati. Glumac konstantno mora da radi na sebi i bude spreman, jer kako Šekspir kaže, „biti spreman – to je sve”.

Na Instagramu si nedavno objavio da aplikacija „Koji si Dizni lik” kaže da si Simba. S obzirom na to da već dugo pozajmljuješ glasove likovima iz crtaća, s kojim bi animiranim likom sebe uporedio i zašto? Koji ti je lik najsličniji, a koji ti je najviše prirastao srcu?

Dugo se već bavim sinhronizacijom i uživam u tome. Mnogi likovi su mi prirasli za srce, ali mislim da mi je favorit ipak Mikelanđelo iz „Nindža kornjača”. Njemu sam ušao u dušu. Kad smo kod sličnosti, nekako sam se uvek ložio da sam Aladin. Eto, on čak ima nekih sličnosti i sa Lukom Ožegovićem.

Po čemu se sinhronizacija razlikuje od rada na seriji ili u pozorištu?

Prvo to što na sinhronizaciji morate sve da dočarate glasom, a druga razlika ogleda se u tome što morate da pratite to što vidite na ekranu i uklopite vremenski ton i sliku. Kada malo ovladate tehnikom, pa možete da mislite samo na glumu, taj posao postaje pravo uživanje, posebno ako je prevodilac uradio dobar posao.

Od svih uloga koje si dosad odigrao, bilo da je reč o pozorištu, filmu ili televiziji, koja ti je najdraža i zašto?

Imam iza sebe oko 40 predstava, nekoliko serija, filmova, nebrojeno likova koje sam sinhronizovao, ali i dalje nemam ulogu kojom sam potpuno zadovoljan i za koju mogu da kažem „to je ta uloga”. Ipak izdvojio bih Mikija iz predstave „Istočni anđeo”, Cvrčka iz „Cvrčka i mrava” (pozorište „Puž”) i Munga Pizarelija iz „Legende o hrabrosti” („Čiča Mičino pozorište”).

Koje su tvoje granice kada je reč o glumi? Postoji li nešto što nikad ne bi uradio na „daskama” ili pred kamerama?

Stvarno ne znam šta su granice, jer me je život, kada god sam postavio neku granicu, malo testirao. Što se tiče same scene ili filma, sve zavisi od toga koliko smatram da je taj postupak svrsishodan, opravdan i da li je tu iz pravih razloga.

U tvojoj biografiji stoji da se osim glumom baviš i muzikom. Kako si počeo s tim i šta možeš da nam kažeš o svom muzičkom angažovanju?

Nije to sad baš neko bavljenje. Dugo već tamburam po gitari, ali onako za ekipu. Imamo bend koji se sastoji od nas desetoro, uglavnom glumaca. Zovemo se Falš bend. Ime je nastalo kao fora, a malo i kao alibi. Ali s vremenom smo došli do određenog nivoa, pa možda i promenimo ime u Fresh ‘n’Trash. Ako sve bude kako treba, izbacićemo i prvu pesmu sad na leto.

Stevan Piale je jednostavno drugačiji!

Relativno skoro si se oženio, a mediji su preneli da tvoja svadba nije bila baš tipična. Po čemu je bila posebna ako je porediš sa tradicionalnim balkanskim venčanjima?

Supruga Una i ja smo dugo razgovarali o tome kako bi izgledala svadba ako do nje dođe i ideje su nam se prilično poklopile. Nije to bila toliko atipična svadba, mada jeste više ličila na jednu dobru žurku nego na klasičnu svadbu.

Kako ste se Una i ti upoznali?

Zanimljivo je da smo se Una i ja prvi put videli (zapravo ona mene) kada sam 2011. godine snimao „Šešir profesora Koste Vujića” u Valjevu i to u njenom dvorištu, u kojem sada svakog leta provedem bar po mesec dana. A upoznali smo se i prvi put poljubili tek 2014. godine.

Sloba Radanović odložio venčanje zbog očeve smrti! Otkrivamo detalje prosidbe!

Interesantno je da si na svojoj svadbi nosio odelo i patike, što je za mnoge nespojiva kombinacija…

Patike i odelo mi je preporučio moj prijatelj, kolega i modni savetnik Vladimir Nićiforović, kreator brenda „Ivica i majica”, i ja, šta ću… Morao sam da ga poslušam. Ta kombinacija možda najbolje i opisuje venčanje, koje je bilo baš takvo – za odelo i patike.

Kako bi generalno opisao svoj stil? Koliko inače pratiš modne trendove?

Kada je reč o mom ličnom stilu, trudim se da ne robujem običajima. Imam različite faze, pa se dešava da u istom danu nosim i trenerku i odelo i farmerke sa kožnom jaknom. Nekad napravim i miks svega toga, pa me ljudi malo čudno gledaju na ulici.

Na koji način vodiš računa o fizičkom izgledu? Da li, recimo, koristiš preparate za negu kože i depiliraš se ili misliš da muškarcu takve stvari nisu potrebne?

Recimo da pazim na ishranu i kada stignem malo vežbam. Što se tiče kože i dlaka, imam sreće da sa tim uglavnom nemam problema, pa nema ni potrebe da tome posvećujem mnogo pažnje.

Na skali od 1 do 10, koliko si mačo-muškarac, a koliko metroseksualac?

Ne znam gde bih se stavio, ali mislim da sam negde na sredini.

Otkrij nam tri stvari koje malo ko zna o tebi.

1. Bio sam užasno stidljiv kao klinac
2. Igrom slučaja sam trenirao fudbal u Partizanu, iako sam veliki Zvezdaš.
3. Malo je falilo da ne zaigram u seriji „Igra sudbine”. Kad su me prvi put zvali, rekli su mi da će se serija snimati i vikendom, što meni nije odgovaralo, jer tim danima igram u pozorištu „Puž”, gde glumim u pet predstava. Pozvao sam Đorđa Bulajića, direktora „Puža”, da mu kažem da me zovu na kasting za glavnu ulogu u seriji, ali da sam odbio zbog „Puža”. Đole mi je rekao da se ne glupiram i da odem na kasting, a da će me oni sačekati koliko treba. I eto. Ostalo je istorija.

Da li bi nešto dodao? Postoji li nešto što te nismo pitali, a želeo bi da jesmo?

Voleo bih samo još da pomenem Čiča Mičino pozorište. To je dečje pozorište koje Mateja Popović i ja, uz pomoć velikog broja mladih glumaca i umetnika, vodimo već nekoliko godina. Polako rastemo i planiramo da ove godine napravimo velike stvari. Jedna od njih je predstava „Sinbad”, čiju premijeru planiramo za početak sledeće sezone.

U SVAKOM BROJU MAGAZINA TV NOVELE ČITAJTE O JUNACIMA SERIJE “IGRA SUDBINE”

AUTOR: Stefan Zlatković

FOTO: Privatna arhiva