Stotine građana posetilo grob Josipa Broza Tita!

Kolone od nekoliko stotina građana, poštovalaca nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, počele su od jutros da stižu na njegov grob, obeležavajući 33 godine od njegove smrti. Prva je na grob cveće položila udovica Jovanka Broz, a za njom i ostali građani iz svih krajeva bivše SFRJ, najviše Slovenaca i Makedonaca, a najavljena je i velika grupa iz BIH.Oni su došli, okićeni bedževima sa Titovim likom, noseći zastave SFRJ i nekadašnjeg Saveza komunista, kao i kape sa petokrakom.
Doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, preminuo je 4. maja 1980. godine, u bolnici u Ljubljani. Četiri dana kasnije u Beograd je došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je izuzetan ugled u svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.
Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa, a borbu protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom iskoristile su i za promenu vlasti u zemlji i ustoličenje socijalističkog režima. Vreme Titove vladavine i pored brojnih kontroverzi, kod većine ljudi u Srbiji koji su živeli u to vreme, izaziva nostalgiju.
Agencije se danas bave pitanjem šta Srbiji nedostaje iz tog perioda.
Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da je i u vreme smrti predsednika SFRJ i sada politika previše uticala na ekonomiju, da je u oba perioda privredi nedostajao novac, ali da je pre 33 godine bilo mnogo više optimizma.
„U to vreme ekonomija i politika bili su potpuno pomešani, ali se toga nismo oslobodili ni danas, tako da i sada u velikoj meri partije na vlasti prviše utiču na privredu, umesto da stvore bolji sistem tako da privatni sektor što bolje funkcioniše„, kazao je on agenciji Beta.
Kovačević je kazao da su mereno statistički, mnogi ljudi pre 33 godine živeli mnogo bolje nego danas, ali da je upoređenje dva perioda potrebno postaviti u kontekst vremena.
„Tada smo imali jedan blaži oblik socijalizma, sa samoupravljanjem I društvenom svojinoma kobinovano sa tržištem koji je davao dosta dobre rezultate, ali je ipak imao jedan veliki nedostatak, što nije ostvarivao dovoljnu rentabilnost i stalno mu je nedostajao kapital sa strane“, kazao je on.
Zbog toga, kazao je Kovačević, u periodu posle Titove smrti je došlo do velike zaduženosti Jugoslavije.
„Mi i sada pravimo jedan veliki problem sebi. To je da imamo preskupu državu i da se za budžet izuzetno mnogo zadužujemo. To što se za budžet zadužujemo stotinama miliona evra ne daje efekte nego nas gura u još veće dužničke probleme“, ocenio je on.
On je dodao da je situacija u ekonomiji Srbije u velikoj meri I proizvod istorijskih događanja od Titove smrti do danas. Kovčević je kazao da su najveći uticaj imale su sankcije koje su upropastile izvoznu industriju i dodao da je raspadanje Jugoslavije smanjilo domaće tržište. On je naveo da Srbija spada u zemlje sa najsporijom tranzicijom, što znači da se sporo razvija kapitalistički sistem koji bi bio zasnovan na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi.
„Da to radimo malo brže i efikasnije mi bismo i danas imali mnogo bolje rezultate, manje nezaposlenosti i bolji životni standard stanovništva“, istakao je Kovačević. Prema njegovoj oceni, za privredni oporavak nije dobro što i dalje postoji preveliki uticaj uticaj politike na ekonomiju.
„U onom periodu do pre 33 godine bili smo naviknuti na jednopartijski sistem i vlast partije. Na žalost, od toga još nismo izlečili naš politički sistem“, kazao je Kovačević.
On je istakao da i sada imamo situaciju da se koalicije sastave, naprave vlasti i onda unisono funkcionišu u Vladi i parlamentu.
„Tako nema dovoljno mogućnosti da javnost utiče na vlast, da bi što pre rešilo osnovne probleme a to su korupcija, brze popravljanje ekonomskog sistema, ostvarivanje većih prava građana“, ocenio je Kovačević.
Posle 33 godine od smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, reditelj TV serije „Crveno i crno“ Milivoj Mića Milošević ocenio je danas da građanima ne nedostaje toliko Tito koliko lep život u njegovo vreme. Serija je prvi put emitovana 2006. godine, a ovih dana se ponovo reprizira na televiziji.
„Mene sada zovu i kažu kako je serija dobra. Ljudi je tek sada otkrivaju, ne zbog toga što im nedostaje toliko Tito, već Titova Jugoslavija i to iz mnogo razloga“, rekao je Mića Milošević za agenciju Beta.
U seriji se o Titu govori kao o bravaru, revolucionaru, robijašu, ljubitelju lova, ali i snalažljivom državniku koji je pobedio i Adolfa Hitlera i Josifa Visarionoviča Staljina.
„Tito je Jugoslaviju boljševčki obnovio, pa ono u nazivu serije – crveno znači kao revolucija, a crno od preterano crvenog. Ali da boljševizam i njemu ne bi došao glave Tito je izvrdao Staljinove lagereske stege i pragmatično započeo ljubav sa Zapadom,“ rekao je Mića Milošević.Prema njegovim rečima, na taj način je „usledila zapadno – ekonomska šargarapa“ koja je građanima omogućila prosperitetne godine. On je ocenio da je Jugoslaviju srušila nacionalistička desnica I podsećajući na reči Poljaka publiciste Adama Mihnika, on je istakao da su „od komunista gori samo antikomunisti“.
„Sada je aktuelna ideja o nekoj Zapadno-balkanskoj Federaciji: normalizacija, saradnja, ekonomska obnova. I mi smo upravo svedoci tog dinamizma, korak po korak i Đinđić (Zoran), pa Tadić (Boris), Dačić (Ivica) i Vučić (Aleksandar), nema nam druge, samo napred“, istakao je Mića Milošević.
U jučerašnjoj anketi lista “ Blic“ više od 65 odsto građana je ocenilo Tita kao  „pozitivnu istorijsku ličnost“.

Izvor: Mondo, agencije
Foto: Tanjug