Sva ta falš ravnica

Tek što je počelo njeno emitovanje na TV Pinku, serija "Sva ta ravnica" rađena po motivima romana Nenada Čanka izazvala je seriju mahom podsmešljivih komentara u javnosti zbog čitavog niza grešaka i propusta koji su se potkrali njenim autorima. Tako npr. u 2. epizodi gosti u kaštelu Jagodića (radnja se dešava na prelasku iz 19. u 20. vek, svakako pre 1. sv. rata) slušaju džez (u vreme Austro Ugarske džez nije postojao ni u Nju Orleansu!!!) i pesmu "Yes! We Have No Bananas" koja je snimljena tek 1922. godine, dakle oko dve decenije kasnije. O "autentičnom" dorćolskom i vračarskom akcentu kojim govore sinovi banatske vlastele i njihovi prijatelji u Austro Ugarskoj da ne govorimo. Zaista je prava šteta što serija u koju je očigledno produkcijski dosta uloženo i u kojoj igra čitava plejada vrhunskim domaćih glumaca (Dragan Nikolić, Gordan Kičić, Gorica Popović, Dejan Lutkić, Josif Tatić, Stevan Gardinovački, Katarina Radivojević, Ivana Popović, Sonja Damjanović, Ivan Bosiljčić, Vojin Ćetković i drugi) – nije bolje urađena.
Prosto je neverovatno kako njen reditelj Miroslav Lekić, poznat po popularnim i gledanim serijama „Ulica lipa", „Pozorište u kući“, „Gore dole“, „Otvorena vrata“, kao i filmovima „Lavirint“, „Nož“, „Povratak lopova“, „Bolje od bekstva“ koji je u svojim ostvarenjima uvek vodio računa o autentičnom govoru podnevlja i epohe (setimo se samo briljantnog "Noža") i istorijskim detaljima – ovog puta nije vodio računa o tim stvarima.

Autor: „Svet“