The Economist #Svetu2016 – Promene koje nas čekaju u narednoj godini izmeniće svet iz korena!

Vidimo se za godinu na konferenciji „Svet u 2017“. Svako dobro i puno sreće i zdravlja u novoj godini.

Drugu nagradu, i putovanje u Prag osvojila je Helena Vuković.

Zamoliću učesnicu panela Jovanu da nam pomogne u izvlačenju.  Prvu nagradu dobila je Olivera Stefanović Stanković i ona je osvojila putovanje na Zlatibor, darodavac je vila Natural Wood.

Na redu je izvlačenje nagrada.

Stefan Ćulibrk: Smatram da je odliv mozgova samo sa jedne strane negativan. Sa druge mi sada imamo depozit mozgova, ljudi se bruse u inostranstvu i kada se vrate oni mogu da pomognu svojoj zemlji. Gledajmo na to kao na srpske košarkaše koji igraju u NBA a onda igraju za srpsku reprezentaciju. A praviti startap je danas kao praviti rok bend 70ih, to je idealan momenat i moderno je. Pravo je vreme.

Duško Krsmanović – ekonomski ataše ambasade Holandije u Srbiji,

Ako sam otišao u Holandiju nisam zaboravio ko sam i odakle sam. Ja mislim da svako treba da provede neko vreme u inostranstvu i da se vrati. A ako imate znanje, i u Srbij iset, gde nema konkurencije, i vi možete jako dobro da prođete baš u Srbiji. To zvuči loše ali nije, jer sada možete sebe da stavite na test i pokažete koliko vredite. Odete, naučite, i vratite se, pokažete šta znate. Ako uživate u onom što radite, biće vam lako da radite. Ako vam prepoznaju talenat, super, ako ne, napravite samo svoj biznis.

Bojan Leković – CEO/osnivač kupujemprodajem.com,

Neophodno je da se uloži puno napora ne u dovođenje starnih direktnih investicija, to nije najbolji put. Trebaju nam startapi, trebaju nam nove ideje oslobođene poreza. Treba da otvaramo centre visoke tehnologije, da ljudi ne odu u inostranstvo i da naprave svoje kompanije da bi jednom neki klinac rekao, tata, ne želim u Microsoft nego hoću da napravim svoju firmu. Posle rada u holandskom telekomu počeo sam da se bavim svojim biznisom. Holandski kraljevski telekom je meni bio super period života. A Holanđani su za milijarde evra kupili neke licence i jedini sam se javio na konkurs jer niko nije znao o čemu se radi. Ja sam počeo da radim na projektu prvog interneta na mobilnim teelfonima a mi smo razvili 36 opcija za internet na telefonu u vreme pre smartfona. Dakle, savet je da se ne prekida posao koji radite, počnite posao kao hobi u paraleli ali ako se ispostavi kao dobra ideja uvek možete da se bavite samo time. A prvo pitanje je da li ste skloni riziku ili volite sigurnost sistema. Ako možete da podnesete rizik onda ste za privatni biznis.

Nebojša Matić – osnivač Mikroelektronike,

Uvek su pričali da nešto nije moguće, jer svi Kinezi su mali, nemački uređaji su super a u Srbiji ne može da se napravi haj-tek firma. A mi izvozimo onlajn po celom svetu i pokazali smo da je moguće. Ljudi koji dođu da se zaposle imaju stereotipe da neće dobiti platu, da je šef loš itd. Zato mi pokušavamo preko praksi da ubedimo ljude da ostanu posle prakse, da bi mogli da nastave da rade. I onda oni kažu, dobro je, i onda dobiju zaposlenje, šefa itd. Nama treba uvek 100 novih zapsolenih. Nama trebaju ljudi koji znaju nešto i žele da rade. Toliko su ljudi bitni da kad bi mi dali 100 inženjera ja bih uzeo kredit da ih plaćam i da ne dolaze na posao ali da ne idu drugde nego samo da čekaju da ih pozovem, toliko su ljudi vredni. Ako pozoveš čoveka da radi sa tobom, to je sjajno. Ne za tebe. Treba mni pomoć i ja to i kažem. Ne znam ja sve i meni trreba pomoć a ne sluga. Imamo ljude iz Italije ili SAD. Mnogi su se vratili iz inostranstva. Firma je slagalica. Ako je neko iz Bangladeša (stavrno imamo takvog) koji se savršeno uklapa u firmu, ja ću ga primiti.

Ivana Gađanski – Centar za Bioinženjering-BioIRC;

Sada organizujem jednu konferenciju u oblasti bioinženjeringa, a sada je zlatno doba jer možemo putem 3D štampača da uradimo bilo šta. To je sada pitanje za pravnike kako se štite autorska prava, ali bio-štampa je sjajna, možemo sada da štampamo dosta toga u medicinske svrhe. Još nismo naštampali bio-ćeliju, ali na putu sam. I ovo je sjajan metoda da se spreči brain drain. Ja sam 3 puta odlazila i 3 puta se vraćala. Ne morate biti tu da biste sarađivali sa Srbijom. Postoji internet i može se sarađivati onlajn. Moji prijatelji su u inostranstvu a ja ovde ali mi imamo zajedničke projekte. Mozgovi koji se odliju nisu odliveni nego su tu. Brain drain nije strašna strvar, treba da se nauči novo, a da li će se neko fizički vratiti ili biti u kontaktu, neka sam izabere.

Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame;

Trenutak kada sam poželela da se vratim nije jedinsven već je to mnogo trenutaka. Jedna godina se pretvorila u 11 godina, a ključna godina je bila kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i tada sam odlučila da se vratim i da pomognem svojoj zemlji. Ja se bavim „rokenrolom“ tj. želim da pomognem mamama. Milion stvari mi je uspelo, milion i po nije, ali sam uspela u mnogo slučajeva kada sam pomogla ženama da ne budu diskriminisane samo zato što su mame. Ja želim da vratim ljude u Srbiju pomoću svoje organizacije, a opet mi se vidimo kao drugačiji ljudi jer mi smo se promenili i imamo kulturni šok. Uvek me pitaju zašto sam se vratila i ne veruju mi da sam došla da napravim posao pa sam uvela osgovor da sam došla da tražim muža. To uvek prolazi. A opet, najbolje je da osnujete svoju kompaniju i uvedete strane standarde, jer se ne morate uklapati u korporativnu kulturu Srbije več nametnete svoju.

Zoran Torbica, posebni savetnik ministra, MInistarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Bio sam godinu dana u Sloveniji ali nikada nisam želeo da emigriram. Uvek sam bio sretan samo zato što su mi normalne stvari dostupne. Ali meni je administracija bila uvek nejasna kod nas. Ali uvek su me ućutkivali kad kritikujem, ali je razvoj Twittera uslovio da je e-uprava razvijena. Više ako kritikuješ nisi crna ovca. Zato sam sa Robertom napravio konferenciju Nova Energija ove godine da bih doveo novu energiju ovde. A koliko energije treba da se piše po Facebooku „poslednji neka ugasi svetlo“ i da se odseli i da hejtuje. A da je tu energiju upotrebio da nešto promeni, bilo bi bolje. Nas nekoliko je već promenilo dosta, a da je nas 1000, bili bismo druga Estonija.

 U toku je panel br. 5

Brain Drain: Mladi profesionalci koji su se vratili u Srbiju i oni koji nisu i neće

Duško Krsmanović – ekonomski ataše ambasade Holandije u Srbiji, Bojan Leković – CEO/osnivač kupujem prodajem.com, Nebojša Matić – osnivač Mikroelektronike, Ivana Gađanski – Centar za Bioinženjering-BioIRC; Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame;Zoran Torbica, posebni savetnik ministra, MInistarstvo državne uprave I lokalne samouprave
Moderator: Stefan Ćulibrk

Helena Vuković, penzionisana majorka Vojske Srbije o položaju transrodnih osoba u Srbiji

Kao prva transrodna osoba imam mogućnost da kažem šta tišti ovakve osobe. Migrantska kriza veoma uznemirava. Porast ksenofobije dovodi do porastan svih vrsta netrpeljivosti. Zanimljivo da su među izbeglicama više od 60% muškarci što je neverovatno. Smatra se da će 2016. čak 10 miliona izbeglica doći u Evropu a mnoge zemlje nemaju ni blizu toliko stanovnika. To može puno promeniti položaj transrodnih osoba. A šifra F-64 kaže da rodni identitet ne odgovara biološkom telu, a to se dešava u 0,2% ljudi. Vidljivost trans osoba u Srbiji je sve veća i sada se postavljaju pitanja i najmanje vidljive grupacije od LGBT osoba, T-osoba. Samo 20% T-osoba ide do kraja i promeni pol. Dok se ne promeni pol do kraja ne može se promeniti pol u ličnoj karti. Drugi problem su nedostaci hormona koje su T-osobama neophodne. Galenika je prestala da ih proizvodi a njih uzima ogroman broj osoba, i žene u menopauzi i žene sa drugim problemima. S druge strane, prilikom konkurisanja na posao se često sreću problemi. Srećom prvi koraci države su napavljeni. Formiran je drop-in centar za trans osobe.

Adriatik Kelmendi, KTV, Koha Ditore, Priština;

Sada je već 15 godina od poslednjeg konflikta u bivšoj Jugoslaviji, od rata u Makedoniji. Mladi ljudi koji imaju 15 godina nisu ni doživeli sukobe, oni o njima samo člitaju. Ali problemi opstaju kao posledica. A problemi se mogu rešiti samo tako što su Srbija i Kosovo jasno, deo Evrope i tako moraju rešiti problem. Suočavamo se sa ekonomskom stagnacijom, i to je realnost. Svet se ne okreće oko nas. Sukob oko članstva u UNESCO-u je postao vrlo diskutovan jer je bio u centru sukoba dve vlade. Ali, iako je Kosovo već član EDBR, MMF ili Svetske banke, nije nijedan sukob bio toliko u fokusu. Srbi i Albanci u poslednjih 16 godina imaju dijametralno suprotne ciljeve, i strahove. Albanci se boje da će se ZSO otcepiti i priključiti Centralnoj Srbiji. Srbi se boje da će bez ZSO njihov život biti nepodnošljiv. Rezultati ankete mi se čine boljima nego što smo čuli u dijalogu.

Momčilo Trajković, SPOT

Sve vreme svog političkog rada sam utrošio ubeđujući vlast u Beogradu da naprave autentičnu srpsku scenu na Kosovu koja će biti stub, ali svi ostali i Beograd su tretirali Srbe kao monetu za potkusurivanje. Kriza je svima bila potrebna, i Beogradu, i Prištini i Zapadu. Iz političkog života je isključena srpsko-kosovska elita a dovedena je na vlast partijska klika polusveta. Osnovno je pitanje kako da stvorimo autonomnu srpsku kosovsku scenu koja će znati da se bori za svoje interese. A naši protivnici su albanski pripadnici elite. Dovedeni su loši kadrovi. Međunarodna zajednica je loše krenula da rešava problem, etničkim principom. Dali su Albancima šansu da formiraju teritoriju kao državu a i Srbi su krenuli na isti način da rešavaju svoj problem na Kosovu.

Budimir Ničić, DNKiM, Gračanica;

Naše selo koje je etnički bilo čisto srpsko, sada se smanjuje. Mi, Srbi na Kosovu imamo dva problema: sa Beogradom i sa Prištinom. Sa Beogradom – mi ne znamo šta nam Beograd sprema. U Briselu se pregovara bez nas. I onda dođe premijer i kaže da smo uradili sve što možemo a mi nemamo pojma o tome. Pre sto godina su se Kosovom bavili najbolji umovi Srbije, a danas su to neki drugi ljudi, a sve ne ide u dobrom pravcu. Dobar pravac bi bio dugoročni opstanak na Kosovu, a ljudi tamo ne ostaju. U Opštini Gračanica 150 kuća prodaju Srbi Albancima, i to mesečno. Drugi nam je problem Priština. Nismo ravnopravni sa Albancima, a imamo po zakonima imamo pravo na 10%. U MIP od 257 zaposlenih 1 je Srbin. Zakoni se pišu na nakaradnom srpskom iako je to navodno zvanični jezik.

Valerie Hopkins, BIRN, Priština;

Počelo je da se pregovara pre 4,5 godine i pozicije su udaljene. Srbija misle da se pregovori vode oko statusa Kosova, dok Albanci misle da su pregovori neravnopravni jer da bi bili ravnopravni, moraju obe strane priznati jedna drugu. I na Kosovu među Albancima osnivanje autonomne ZSO izaziva duboke podele i demonstracije. Sve poprima dramatičan i ozbiljan negativni ton, a opet iz Beograda stižu još gore poruke koje još više udaljavaju dve strane i svi samo zaoštravaju svoje stavove. Potrebno je videti ko ima koju vlast i po kom sistemu, beogradskom ili prištinskom, i šta se dešava sa ostvarenjem ZSO. Mnogo je opet slučajeva dobre saradnje što daje nadu. Ima puno toga da se uradi na terenu da se dođe do dobrog života na terenu.

Gentiana Begolli, RTK, Priština;

Teško je pričati o svetu u 2016, uzeti u obzir ovu realnost, šta smo sve dosada čuli u ovom panelu, kao i iskustvo koje smo imali na putu do Beograda. Pričamo o slobodi kretanja, a nama je trebalo više od 40 minuta čekanja na granici da se promene registarske tablice. Imajući u vidu sve ovo, ja nisam baš optimista za Svet u 2016.
Ja se potpuno slažem da trebamo da diskutujemo o budućnosti, ali ovo je pogotovo nemoguće, sve dok se ne prizna novi realitet kreiran 8 godina pre, realitet koji je i međunarodno priznat – Republika Kosovo kao samostalna država. Čnjenica da srpska strana nije iskrena u implementaciji sporazuma između dve zemlje, dovela je do velikih nezadovoljstava i kod političara i kod civilnog društva kao i kod običnih građana u mojoj zemlji. Sada je na Kosovu formirano ubeđenje da srpska strana, potpisom sporazuma, ima samo jedan cilj – da Srbiji otvori vrata ka evropskim integracijama.

Uprkos svemu ja sam ponosna da je moja država, iako samo 8 godina stara, omogućila je da obezbede manjinama velika prava unutar države u kojoj žive.
Ima mnogo godina da se nije nijedan međuetnički incident registrovao na teritoriji Republike Kosovo – a u međuvremenu, velikih broj incidenata se dogode unutar albanske većine. Meni je bilo zao kad sam pre nekolika dana čula izjave zamenika premijera Kosova Branimira Stojanovića, da je incident koji se dogodilo u Goraždevcu – u regiji Peć – karakterizovan kao međuetnički. Da ne zaboravimo da je trebalo je da prođe 17 godina, da vaš premijer, javno izjavi da zločin koji se desio u to vreme (slucaj “Panda” u Peći, gde je morbidno ubijeno 6 srpskih dečaka), najveći sram Srbije.

Kad pricamo o obrazovnom sistemu, moram vam objasniti da sam ja kao đak, završila srednju školu u improviziranim barakama – konkretnije rečeno, u privatnim kućicama. Danas, srpska deca na teritoriji Republike Kosovo imaju moderne škole, gde mogu učiti bez ikakvog problema. Znači, iako se država Kosovo oslobodila nakon rata OVK-a, pomoću NATO alijanse, na čelu sa dve neosporne ikone državnosti, presednikom Ibrahimom Rugovom i Komandantom Ademom Jašarijem – srpska deca uce za neku sasvim drugu istoriju, imaju svoje heroje – iako je realnost je sasvim drugačija. Uprkos ovoga, ja sam ponosna da tu jecu niko ne sprečava da uče i veruju u to što žele – i te lekcije i časove prate u tim institucijama.
Pricamo o svetu u 2016, o evropskoj budućnosti, a s druge strane svaki dan se suočavamo sa ksenofobskim izjavama visokih zvaničnika Srbije, kao  što je Dačicćeva izjava da  Kosovo kao ISIS, ili izjava gospodina Nikolića da su Albanci sa Kosova proklet narod. Ono šta ja vidim kao izazov u mojoj državi, je slično sa ostatalim državama u regiji, je nedostatak ekonomskog razvoja, sa tim i nezaposlenost, put ka evropskim integracijama – ali imajući u obziru da sam ja građanin jedne demokratske države stare samo 8 godina, imam puno nade o budućnosti moje zemlje, Republike Kosovo.

Za kraj, moram vam proslediti informaciju iz mesta gde ja radim, Radio Televizije Kosovo. Javni servis ima 4 kanala, od kojih su dva na albanskom jeziku, jedan je samo za srpsku manjinu i emituje 24 casovni program samo na srpskom jeziku, a prvi kanal RTK-a dobri deo programa je izdvojen za srpsku i ostale manjine.

Nenad Đurđević, koordinator, Forum za etničke odnose;

Na Kosovu ima 10.000 slučaja uzurpirane srpske imovine, stotine ubistava, 200.000 proteranih, čitavi radovi na jugu Kosova su etnički čisti. Nama čak i po Ahtisarijevom planu pripada nezavisni kanal a ne u sastavu RTK, a oni su objavili lažnu vest 17. marta 2004. koja je nahuškala Albance na Srbe povodom pogroma.

Branko Radun, analitičar

Ono što opterećuje proces razgovora Srba i Albanaca je to što je međunarodna zajednica stala na stranu Albanaca i posebno je uvredljivo što su oni koji su 2004. godine uništavali crkve preloženi za čuvare. Strancima odgovara da se konflikt reši jer onda neće imati moć nad nama ovde, i to je slučaj i u BiH. Ako neko gura Vladu Srbije da prizna Kosovo onda izaziva nestabilnost u Srbiji jer sada izmičete fotelju Vladi koja to učini, to je mač nad glavom Vlade. Srbija je pokazala veliku popustljivost posle 5. oktobra a nije ni imala jasnu politiku. Vodi se svesno loša politika. Nekako politička elita misli da priznanje Kosova jeste uslova za ulazak u EU ali pošto to neće biti u narednih 5 ili 10 godina, Vlada ne obraća pažnju. Ali, poglavlje oko Kosova možda dovede do evroskepticizma u Srbiji. Cela situacija oko Kosova ne doprinosi stabilnosti u samoj Srbiji.

Na redu je panel br. 4 – Kosovo 2016: Očekivanja i izazovi 

Učesnici: predstavnici NVO i medija iz Prištine, Kosovske Mitrovica, Gračanice i Beograda; Adriatik Kelmendi, KTV, Koha Ditore, Priština; Momčilo Trajković, SPOT

Budimir Ničić, DNKiM, Gračanica; Valerie Hopkins, BIRN, Priština; Gentiana Begolli, RTK, Priština; Nenad Đurđević, koordinator, Forum za etničke odnose;Branko Radun, analitičar

Moderator: Vukašin Obradović, NUNS; Beograd

Dejan Ljuština, PwC:  “Budućnost energetike i transformacija energetskog sektora”

Kompanije koje nisu primenjivale inovacije, 12% su preživele a 88% propale. One koje su preživele su bile energetske. Energetski sektor je kandidat za disrupciju. 110 minuta sunčevog sjaja je ravna svim zalihama svih ostalih energenata. Najviše se radi na usavršavanju baterija u svetu.

Dragan Vučur, generalni direktor Srbijagasa;

Politička situacija je u gasnom sektoru neizvesna, ali investicije su neophodne. Gasna infrastruktura u regionu nije razvijena u dovoljnoj meri, isegmentirana je. Srbija i BiH imaju samo po jedan ulaz u sistem a Crna Gora ili Albanija nemaju nijedan, dok Makedonija ima jedan i to ograničen, onda imamo poroblem. Moramo makar povezati ova fragmentirana tržišta. Neki skeptici su u vreme izgradnje Banatskog Dvora govorili da je to nepotrebno, ali nije bilo tako. Neophodna je sigurnost snabdevanja. Kameno doba nije prestalo što je pretalo kanmena nego što su se pojavile nove tehnologije. Tako će biti sa svakim dobom.

Dragana Rajačić, generalni direktor EPS;

Cena energenta nije vezana za trošak mrežarine koji je jednak bez obrzira na cenu energenta. Mi smo na početku projektnog zadatka kod vetroparkova i to je jako velika investicija ali je cena vrlo mala tako da je to trentuno prilično neisplativo, budući da imamo 2/3 proizvodnje iz lignita a koncentrišemo se na zaštitu životne sredine. Tako da iako Mađarska ili Danska imaju kao i druge ravničarske zemlje, puno vetroparkova, ja ih ne očekujem baš jako brzo u Srbiji.

Blaž Košorok, direktor Holdinga Slovenske elektrane (HSE);

Nije vreme za investicije ni u jednom sektoru. Dobro je da imamo hidroenergiju, to su obnovljivi izvori energije. Sve cene koje pratimo na Berzi u Lajpcigu su obnovljivi izvori, sunce i vetar. Ispod 40 evra nemate u termoelektranama isplativost. Ne valja svakih nekoliko godina zakonski okvir jer onda niko ne želi da investira.

Jasminko Umićević, Oil and Gas Consulting d.o.o, Hrvatska

Cene nafte padaju i to je problem, i američki rast je posledica jeftine nafte. Ovakva permanentno niska cena ne opravdava investicije. A opet ako se cena poveća, smanjiće se rast. S druge strane cena barela u Saudijskoj Arabiji je od 2 do 5 dolara a u Iranu od 1,50 do 2,50 dolara. Tako da će sa ulaskom Irana na tržište možda još cena pasti. Ako cena padne neće biti investicija, pa onda možda zafali nafte i cena skoči. Novi protokol protiva zagađenja sada iz Pariza potpisalo je 195 zemalja, odnosno sve zemlje sveta. I Kina i SAD. Ali nije sve u njima, moraju i zemlje u razvoju da smanje emisiju. U regiji imamo dva bitna igrača, INA i NIS. NIS je inovirao rafineriju nafte Pančevo ali INA to nije uradila, i sada kad je cena nafte mala, cena rafiniranja je veća. Sada NIS uzima više jer može a INA ne može.

Na redu je Panel br. 3 – Energetska budućnost regiona u 2016.

Dragan Vučur, generalni direktor Srbijagasa, Dragana Rajačić, generalni direktor EPS, Blaž Košorok, direktor Holdinga Slovenske elektrane (HSE); Tomaž Berločnik, predsednik uprave Petrol d.o.o, Ljubljana; Jasminko Umićević, Oil and Gas Consulting d.o.o, Hrvatska
Keynote i Moderator : Dejan Ljuština, PwC  “Budućnost energetike i transformacija energetskog sektora”

Jakopin: Flycom obezbeđuje podatke o infrastrukturi putem snimanja iz vazduha. Centralna tema poslovanja je smanjenje troškova. Mi puno radimo u Nemačkoj, Africi, Indiji i Maleziji. Uglavnom koristimo helikoptere za poslovanje za skupljanje informacija. Mi dajemo klijentima ortofoto, mape iz vazduha, lidar fotogafije koje mogu da ekstrahuju podatkem koji im trebaju, zatim tu je IR inspekcija gde mi skeniramo toplotne tačke, tu je i UV inspekcija a naravno i vizuelna inspekcija. Mi kombinujemo sve ovo da bismo dobili podatke koji nam trebaju, ali najbitnije je izvući zaključke.

Na redu je  Vid Jakopin – Flycom LTD., Slovenija

15:30

Nebojša Katić: Fenomenalni uspon Kine prethodnih godina je obeležio prethodne godine obeležava poslednjih par decenija, zajedno sa Velikom recesijom, koja traje od 2007. dosad. Kineska ekonomija je 1980. bila 2,3% svetske ekonomije i bila je 10 puta manja od američke. Sada je veći i od EU i SAD i učestvuje sa 18% u svetskoj ekonomiji. SAD stoji bolje od EU i Japana, ali iako raste stopa rasta na sad već 3%, to nije praćeno velikom apsorpcijom radne snage po prvi pit u istoriji, i 10% je nezaposlenih. Kina je 35 godina rasla po stopi 9,5% godišnje dok je sada malo sporija, 6-7%. Kina je vukla svetsku ekonomiju godinama. Mnogo manje troši energenata a stimuliše unutrašnju tražnju. To pomaže Kini ali ne i državama u razvoju. Sve razvijene zemlje imaju ogroman javni dug, Japan do 250% BDP-a. Rastu i privatni dugovi. Oni su izazvali i krizu. A u Kini su privatni dugovi dostigli 200% BDP-a. Sada i država i pojedinci jesu prezaduženi i niko neće da investira te otud i spori rast globalne privrede. Kina investira 47% investicija BDP-a što je tri ili 4 puta više od ostalih, ali Kina sada pokušava da nađe nove modalitete razvoja. Svi pokušavaju da izađu iz krize na isti način: povećanjem izvoza ali niko neće da uvozi. Nije važno koliki je javni dug. Srbija je bila na pragu bankrota sa 30% javnog duga (30% BDP-a) kao i Irska ili Island kada su ušle u krizu. Japan ima 250% duga ali taj dug nije u stranim rukama i nije u krizi, ima domaću štednju. Treba se paziti stranog zaduživanja. Najbolji način dfa se izađe iz krize je devalvacija koja je bolna, ali zemlje u agoniji su one koje ne mogu da devalviraju valutu kao Grčka.

Sledi Nebojša Katić, ekonomski analitičar, London – “Zemlje u razvoju u 2016. – rizici i izazovi”

Anthony le Roux: Teško je pojmiti da je pre svega nekoliko godina mobilni telefon bio krajnje jednostavan, a sada nam služi za sve od slušanja muzike, traženja mapa do eto, naručivanja vožnje Uberom putem aplikacija. U 2010. smo krenuli u San Fransisku sa svega par automobila ali smo brzo u 2011. shvatili da je to prava stvar i uključili mnogo američkih gradova i Pariz, kao prvi grad van SAD. U 2013, smo otišli u Južnu Ameriku, Indiju itd. A u poslednje dve godine bila je masivna ekspanzija. Efikasnost je fenomenalna i sve je manja razdaljina između vozača i klijenta i usluga je sve efikasnija, i jeftinija. I tu je fundamentalna disruptivna priroda ovog izuma. Sada pokrivamo 67 zemalja, a 24 su u Evropi. Planiramo da se širimo u Evropi. U UK nam je biznis postao 7 puta veći. 14.000 vozača su superaktivni vozači a ukupno ih ima 80.000 širom sveta. 100 miliona evra su zaradili samo vozači u UK, što znači da je došlo do stvaranja enormne ekonomske mogućnosti. Sistem ne koristi keš što ga čini i lakšim za upotrebu ali i sigurnijim. Prosečna vremena čekanja u svetu su između 2 i 5 minuta a za to vreme ne možete ni da odete do garaže. Mi pokrivamo i one delove grada do kojih retko vozi gradski saobraćaj, i to je još jedna prednost, kao i povezivanje sa aerodromima. A aplikacija je svuda ista. Formirali smo 250.000 radnih mesta u svetu. U Estoniji imamo partnerstvo sa Vladom oko poreza a u Zagrebu smo imali sjajan start, najbrži dosada. Lansirali smo i Uber Rush Delivery i isporučujemo sve što je neophodno.

U toku je Case Study 2 – Anthony le Roux, Uber, General Manager: Eastern Europe

Na redu je pauza za ručak. Nastavljamo program za sat vremena.

Freek Janmaat, Delegacija EU u Beogradu;

Svi mogući zakoni koji se primenjuju u Srbiji, koji se tiču zakona o zaštiti svojine, potrošača, kompanija, sve to mora da se promeni i da bude i liniji sa EU zakonodavstvom što će zapravo najveći benefit za građane Srbije, a ne sam čin učlanjenja. Dva poglavlja su posebno bitna, i to je zaštita okoline, verovatno neće biti dovršeno ni posle učlanjenja, a drugo je i pitanje konkurencije, jer 2,7% BDP-a generišu državne kompanije, a u EU je to 0,8%. To će morati da se promeni i da se napravi konkurentnija privreda. Pitali ste me kad će Srbija biti član EU ako sve uradi kako treba? Teško pitanje i daću vam dosadan odgovor: sve zavisi od Srbije. Ali evo vam primer: Hrvatskoj je trebalo 8 godina.

Peter Burkhard, ambasador, Misija OSCE-a u Beogradu;

Najvažnije poglavlje je reforma sudstva i borba protiv korupcije, kada se ti zakoni usvoje biće mnogo bolje građanima Srbije. Lakše je napraviti nove institucije nego reformisati stare. To će biti žestok izazov u procesu približavanja EU. Politika mora biti van države, van policije i sudstva. Nasleđe socijalizma je ovde najteži balast. Moramo kreirati vrednost „racionalne birokratije“ i stvoriti administraciju koja radi posao a ne administraciju koja je vezana za porodične veze ili partijske veze. Švajcarska nije deo EU jer bi članstvo zahtevalo promenu ustava na referendumu a ankete kažu da građani neće ni blizu glasati za tako nešto. Takođe, Švajcarci su veliki protivnici imigracije iako je 20% građana imigrantsko. Kada bi Švajcarska bila deo EU, morale bi se menjati demokratske institucije, i švajcarska javnost smatra da bi nove institucije bile manje demokratske i da je ovo najbolje rešenje. EU je sused Srbije već mnogo godina, i vrlo je teško pokrenuti reforme ako nemate referentni cilj. Članstvo u EU je garant da će reforme ići u tom pravcu. Švajcarska je uspela i bez tog pravca, ali drugima će to biti teško, pa i Srbiji. Ali ne mogu se primeniti copy-paste modeli, Srbiji trebaju njeni modeli koji vode računa o njenoj tradiciji.

Axel Dittmann, ambasador Nemačke u Beogradu;

Moramo da poboljšamo dinamiku pregovora i otvaranja poglavlja. Dva sledeća poglavlja koja se otvaraju su takođe važna a to će biti vrlo brzo: modernizacija društva je ključna, a to će biti posledica ovih procesa. Najzahtevnije će biti reformisati medije, iskoreniti korupciju, i napraviti Srbiju atraktivnom za investicije. Švajcarska nije članica EU ali je usvojila sve zakone EU, skoro. Sada je članstvo samo pitanje emocija, oni funkcionišu isto kao da su u EU u smislu države. Nemačka ima veliku podršku građana oko članstva u EU i oko pomoći izbeglicama i ne mislimo da plaćamo najveću cenu za održanje EU. Mi puno profitiramo od otvorenih granica i slobodne trgovine. Cost-effective analiza kaže da je bolje da smo u EU, ne osećamo se kao da nas neko iskorištava.

Christine Moro, ambasadorka Francuske u Beogradu

Veliki je izazov i započeti i završiti pregovore sa EU. Ima puno ekonomski, praktičnih, zakonskih i društvenih reformi koje treba izvesti. Treba dobro implementirati sve ovo. Ne treba zadovoljiti nikoga van Srbije, već građane Srbije. Građansko društvo i građani moraju biti zadovoljni što zemlja ulazi u EU, bez toga ništa ne vredi. Brzina zavisi od primene aquis communitaire. Važno je da građani Srbije budu svesni duboke posvećenosti pridruživanju EU. Vidimo da većina građana Srbije misli da će zemlja postati članica EU oko 2025. i 100% će EU postojati tada, samo kako će izgledati? Da li manje ili više integrisana? Videćemo. Vrlo je važno da Srbija bude u EU da bi se reforme zacementirale. Ako ne bude, sve će se razvodniti.

Hendrik G.C. van den Dool, ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu

Srbija otvara dva poglavlja i mislim da je vrlo ozbiljna u tome. A i pitanje koje se često spominje je da li EU zaista želi Srbiju? Da, želi je. Srbe sve više brine što se bliže nalazi EU, ali ne treba da se brine, samo je bitno da se sve lepo primeni što je dogovoreno. Krucijalna je primena zakona, a ne donošenje zakona. Treba ubediti ljude da je EU dobra stvar i treba ih informisati, nije dovoljno da samo elita zna šta je EU. Srbija želi da završi sve do kraja 2019. ali ko to može znati? Crna Gora je otvorila mnogo više poglavlja, ali niko ništa ne garantuje po pitanju datuma. Važna je implementacija, ako kažemo „2020.“  – to ništa ne znači. Ali odlično ako uspete da stignete Crnu Goru, nadam se da ćete uspeti, velike su šanse. Kažu da su monarhije stabilnije i ekonomski naprednije od republika, a ako Srbija želi da postane monarhija, to je njen izbor. Ne postoji zakon koji treba da se ispuni oko toga, svako ima svoje tradicije i neka nastavi sa njima. Da sad postanemo republika, kralj bi imao najveće šanse da ostane predsednik. On je simbol nacionalnog jedinstva, nije figura podela. EU je projekat koji se stalno menja i to je i lepota cele priče.

Nataša Vučković, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

Svaka dobra vest podigne dobro raspoloženje kod građana u vezi sa evrointegracijama. Ono što je najbitnije jeste da sve bite regulisano zakonima a ne da funkcionisanje države bude vezano za arbitrarnu odluku političke volje. To je najveće dostignuće približavanja EU. Samo je pitanje kako ćemo primeniti evropske vrednosti na delu a ne samo da se u njih zaklinjemo. Zakoni se moraju primenjivati a ne samo donositi usklađeni sa zakonodavstvom EU. Laž se može zaogrnuti zakonom vrlo lako. Bitno je da uskladimo i svoja očekivanja sa promenama u EU. Moramo uskladiti spoljno i bezbednosnu politiku.

Na redu je panel br. 2 – EU budućnost Srbije:

Freek Janmaat, Delegacija EU u Beogradu;

Peter Burkhard, ambasador, Misija OSCE-a u Beogradu;

Axel Dittmann, ambasador Nemačke u Beogradu;

Christine Moro, ambasadorka Francuske u Beogradu

Hendrik G.C. van den Dool, ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu
Nataša Vučković, članica Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

Moderator: Srđan Janićijević, osnivač

Laza Kekić: Čak ni tri zemlje iz ove regije, Bugarska, Hrvatska i Rumunija nemaju sjajne performanse u ekonomiji. Za razliku od toga zemlje centralne Evrope i Baltika, sa manjim izuzetkom Mađarske i Slovenije, uspešnije su od njih. Od 2008. se produbio jaz između tranzicionih zemalja i razvijenih zemalja što je suprotno od ekonomske teorije. Preti opasnost da ovaj region postane „permanentna superperiferija“. Srbija je na nivou 78% BDP-a iz 1989. godine. Od 2001. godine je u Srbiji i regiji zabeležen neodrživ rast zasnovan na kreditima i potrošnji. A Balkan je ponajviše loše prošao u ekonomiji zato što je uticaj nasleđa Otomanske imperije poguban, ali i uticaj Zapada koji nije imao sluha od Ante Markovića do danas za težnje Jugoslavije kao EU. Da su 1990. bili prema nama kooperativniji, sada bi možda sve bilo drugačije. Posle 2009. imamo 0,3% rast u regiji a u Srbiji čak i pad od 0,1%, što je čista stagnacija svuda. Prognoza za Srbiju je rast od 2,8% što je za 2016. sasvim solidan rezultat i možemo očekivati poboljšanje. Srbija je politički najstabilnija ali ima loše ekonomske performanse. Ne znači da su nasleđa pravoslavne i katoličke civilizacije, koja se smatra manje sklonom radu i rastu, ucrtane u kamen. I balkanske zemlje su 50-ih i 60-ih, i SFRJ i Grčka i Bugarska su imale ogroman rast, Jugoslavija i najevći na svetu. Dakle, imamo i pozitiuvna iskustva, ne možemo se vaditi na mentalitet ili otomansko nasleđe. Moguće je sve promeniti ako želimo da promenimo suštinski ceo sistem.

Na redu je Case Study 1 – Ekonomije Balkana u 2016: Laza Kekić, The Economist Intelligence Unit, London

U toku je pauza za kafu powered by Grand Black’n’Easy

Michael Saint-Lot, direktor Kancelarije UNICEF-a u Beogradu; 

Nama je bitno da znamo koliko dece do 6 godina ulazi u zemlju, koliko dece od 6 do 12, koliko starijih… Da bismo znali koliko nam treba bebi-hrane, koliko vodootpornih jakni, da ne bi umrli od kiše, smsrzavanja ili gladi. Svi imaju svoje navike u ishrani ili navike u ponašanju, svaki dolazi iz druge zemlje, i moramo znati šta kome treba. Sada se smanjuje broj izbeglica, ali je tokom leta bilo od 4 do čak 10 hiljada izbeglica dnevno. Nismo nikada imali ovakvu situaciju sa ovolikim protokom ljudi i promenom ljudi, a Srbija je pokazala sjajno lice i vlada i ljudi Srbije su pokazali najbolje od sebe u ovoj krizi. Haiti, zemlja iz koje ja dolazim, je imao nažalost iskustva sa humanitarnim katastrofama i vanrednim situacijama.

Gordan Markotić, ambasador Republike Hrvatske u Beogradu; 

Kroz Hrvatsku je prošlo 510.000 izbeglica i sve je počelo 6. septembra i val izbeglica ne prestaje. Izbeglice se prevoze vlakovima i pokušavamo ih smestiti što bolje da ne hodaju i da se ne smrzavaju. Registriramo ih u Slavonskom Brodu a zatim odvozimo do Slovenije gde oni nastavljaju dalje do Nemačke. Nemačka prima koliko ima kapaciteta. Svaka se država na izbegličkoj ruti snašla kako je umela, ali su svi bili ispočetka u panici. Ispočetka je bilo malo saradnje među državama na rutu i to je uslovilo loše odluke koje su uticale na smanjenje biznisa.

Vera Jovanovska-Tipko, ambasadorka Republike Makedonije u Beogradu; 

Makedonija kao prva zemlja koja nije članica EU suočila se sa teškim posledicama migrantske krize, budući da je najmanja zemlja sa najmanjim ljudskim potencijalima. U jednom trenutku je bilo i po 10.000 izbeglica u državi što je 0.6% sveg stanovništva zemlje. Ali Makedonija se snašla. Prvo je važno reći da je ovo humanitarna kriza, koja ima elemente zaštite stanovništva. Drugo, vrlo je važno to što smo uveli restrikvije dfa mogu da uđu samo oni iz Iraka, Sirije i avganistana jer je tamo rat, dok ekonomski migranti ne mogu da uđu.

Saša Gajin, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu;

Evropa se ponovo suočava sa migrantskom krizom, prvom posle II Svetskog rata, jer se tada puno ljudi odselilo iz svog kraja. Konferencija u Evijanu 1938. nije uspela i nije pronađeno rešenje da se spasi veći broj Jevreja zatočenih u nacističkoj Nemačkoj. Danas posle 77 godina imamo razvijenije sisteme za prihvat izbeglica. Sutrašnji dan je Međunarodni dan migranata i u Ženevi se raspravlja o svemu ovome. Razdvajanje ljudi koji su izbeglice na one iz ratnih područja i one ostale jeste suprotno od kodeksa UN. EU ima 400.000 zahteva samo u trećem kvartalu 2015. za azilom. I oni sada pokušavaju da se izvuko od pritiska ali nove regulative nisu u skladu sa UN standardima.

Jelena Milić, direktor Centra za evroatlanske studije

Donald Tusk je rekao da treba da se svaki izbeglica zadrži 18 meseci pre ulaza zadrže u centrima da bi se videli da li su oni teroristička pretnja. Tusk nije sofisticiran i iskren je. Eto Stara Evropa se pokazala mnogo solidarnija od Nove Evrope kod prijema izbeglica i na Istoku nema te solidarnosti oko prijema izbeglica. Tusk je prilično oprezan oko prijema izbeglica. Mora se naći više solidarnosti i sa Grčkom koja je najviše na udaru, ali možda ima previše razumevanja za zemlje koje ne žele izbeglice, iako svaka država pre svega jeste odgovorna svojim građanima. Ali šta je sa ukrajinskim izbeglicama? Njih ima veoma mnogo. Nisam sigurna da je bilo dobro podržavati Gadafija ili Sadama, sa zelenim knjižicama i bacanjem sarina na Kurde, samo zato što su držali zid prema talasu izbeglica. Danas je situacija sasvim drugačija od 50-ih godina kada je u UN doneta definicija o azilima i izbeglicama. Danas su bezbednosni izazovi druagačiji. Ali opet i Grčka i Italija su prihvatile Dablinski sporazum a nisu razmišljale šta će se desiti – da će stotine hiljada izbeglica ući prvo baš u ove države.

Jannicke Bain, savetnica-zamenica šefa misije, Ambasada Kraljevine Norveške

U Preševu sada imamo jedan projekat da smestimo 800 ljudi za noć u toplom i taj projekat uspeva. U Srbiji ljudi pomažu hranom i odećom i to je sjajno. Mi imamo jedan problem: mi zaista ne znamo ko su ljudi koji dolaze, kažu da ima 30% ljudi koji su došli do Nemačke sa falsifikovanim dokumentima. To je veliki problem oko registracije, ali to ne sme da nam stane na put kada je reč o humanitarnoj pomoći.

 Hans Friedrich Schodder, predstavnik UNHCR-a: Treba više investirati u deletvornost zaštite azila, zemlje prvog azila treba da omoguće izbeglicama zapošljavalje i obrazovanje, treba da budemo velikodušniji prema porodicama. Ako pogledamo cifre o opštem raseljeavanju vidimo da izbijaju nove krize a nijedna nova nije rešena. Kada smo razgovarali sa izbeglicama dali su dobar razlog zašto su morali da beže oni su očajni, žure i imaju velike nade, neke od mera obraćana su pogoršale situaciju, moramo rešavati osnovne uzroke mora da postoji stalni napor i da se osmisle politička rešenja za sukobe. Države treba da se drže zajedno . Soiidarnost je potrebna i nemoguće da samo tri zemlje primaju izbeglice, mislim da su naša iskustva iz prethodnih meseci potvrdila da kada postoji politička volja može se sprečiti ljudska patnja. Nadam se da smo neke od ovih lekcija naučili i da če biti iskororišeni u budućnosti.

Na redu je panel br. 1 – Clandestino: Šta smo naučili iz migrantske krize

Uvodničar: Hans Friedrich Schodder, predstavnik UNHCR-a u Srbiji

Učesnici:

Michael Saint-Lot, direktor Kancelarije UNICEF-a u Beogradu;

Gordan Markotić, ambasador Republike Hrvatske u Beogradu;

Vera Jovanovska-Tipko, ambasadorka Republike Makedonije u Beogradu;

Saša Gajin, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu;

Jelena Milić, direktor Centra za evroatlanske studije
Jannicke Bain, savetnica-zamenica šefa misije, Ambasada Kraljevine Norveške
Moderator: Marina Kosanović

Konferensije Boban pozvao gospođu Irena Vojackova Sollorano, stalni koordinator UN u Srbiji.  koja u Srbiji predstavlja globalnu organizaciju koja je ove godine proslavila 70. rođendan da se obrati prisutnima.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je bio sledeći ko se obratio gostima, osvrnuvši se na ulogu Beograda u ekonomiji zemlje i objasnio je neke od rezultata koje je srpska prestonica ostvarila.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije je takođe održala govor sa osvrtom na prognoze iz ekonomije i politike iz 2016. godine. Istakla je ulogu žena u politici sveta i u ekonomiji Srbije.

Ivica Dačić je u svom izlaganju naglasio svet i Evropu koji se menjaju, i istakao da je Srbija u procesu reformi u teškim uslovima međunarodne ekonomije ali i politike. Svet je sam po sebi komplikovan i određen odnosima velikih sila i cenom nafte, a malo toga se menja u svetu: Titov govor iz 1975. može biti komotno prepisan jer je situacija veoma slična.

Nakon toga je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić otvorio konferenciju. On je naglasio važnost održavanja ovakvih susreta kao mogućnost da se nauči mnogo i da se saznaju korisne informacije, i analizirao tekuću ekonomsku situaciju u Srbiji i svetu i ukazao na neke smernice i putokaze za srpsku ekonomiju, naročito naglašavajući značaj permanentnog učenja.

Nakog filmskog introa iz filma „Kazablanka“, Robert Čoban, u ime Color Press Grupe, otvorio je konferenciju. On je naglasio da je film „Kazablanka“ smešten u doba pre 73 godine i da su i tada izbeglice prelazile Mediteran, ali u suprotnom pravcu, pokušavajući da dođu u Alžir ili Maroko, dok je danas obratno – a ovo je kriza koja je obeležila i ovu godinu i koja će imati velike implikacije i na sledeću. Robert Čoban je najavio i plan konferencije i mnoge zanimljive učesnike.

Sve je spremno za početak konferencije “The Economist”: Svet u 2016” koja se održava danas u beogradskom hotelu Metropol Palace i koja će okupiti  neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre i potpredsenike  Vlade Republike Srbije.

Na konferenciji će se razgovarati o brojnim temama koje su obeležile 2015. kao i o očekivanjima do naredne godine kada je reč o migrantskoj krizi, EU integracijama Srbije i drugih država u regionu, problemu Kosova a biće reči i o energetici i medijskoj sceni u regionu.

Pratite prenos putem  live streaming-a.