Veliki praznik Sveta Petka: Žene, pogledajte šta nikako ne bi smele danas da radite, ključno je za sreću

Sveta Petka rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Na ikonama je prikazana u monaškoj odeći sa krstom i grančicom mirte. Nakon smrti roditelja povukla se u pustinju, gde je živela u isposništvu, a anđeo ju je, prema predanju, uputio da širi hrišćanstvo. Vratila se u Epivat, gde je u postu i molitvi provela poslednje dve godine života. Vernici joj se mole za zdravlje, zaštitu i olakšanje u životnim teškoćama, a posebno žene koje je smatraju svojom zaštitnicom. Njene mošti danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju.

Običaji i verovanja za praznik Sveta Petka – šta treba, a šta ne raditi

Danas, 8. avgusta, Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Svete Petke Trnove, koji je ujedno i prenos moštiju Svete Petke. Praznik se slavi i kao sećanje na Svetu mučenicu Paraskevu Rimljanku.

Za praznik Sveta Petka vezuju se brojna verovanja. Smatra se da se svetiteljka javlja u snu da uteši, donese dobre vesti ili upozori na promenu loših navika. Na ovaj dan se ne rade teški fizički poslovi – žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru ili rade po kući, kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke. Preporučuje se molitva, poseta hramovima, hodočašća i korišćenje osvećene vode.

Ayfer Belim / Pexels

Mlade devojke bi trebalo da beru cveće i ukrase dom za mir i slogu, a devojčicama se oblače nove haljinice za sreću. Prema predanju, devojke koje pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice te noći će u snu videti svog budućeg muža. Na Svetu Petku se, veruje se, dešavaju čuda i ozdravljenja, pa mnogi bolesni čekaju baš ovaj dan da se pomole za isceljenje.

Vernici Srpske pravoslavne crkve 8. avgusta slave praznik Svete Petke Trnove. Paraskeva Rimska smatra se zaštitnicom žena, siromašnih i bolesnih, pa se mnogi mole za ozdravljenje nad njenim moštima, za koje se veruju da imaju isceliteljsku moć.