#Svetu2016 Dejan Ljuština: Sektor energetike biće najviše na udaru promena u narednoj deceniji

Konferencija „The Economist: Svet u 2016“ koja se 17. decembra održava u beogradskom hotelu Metropol Palace, okupiće neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre i potpredsednike Vlade Republike Srbije.

Konferenciju će otvoriti predsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Nakon premijera govoriće Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i Irena Vojackova Sollorano, stalni koordinator UN u Srbiji – „UN’s First 70“

Na konferenciji će se razgovarati o brojnim temama koje su obeležile 2015. kao i o očekivanjima od naredne godine kada je reč o migrantskoj krizi, EU integracijama Srbije i drugih država u regionu, problemu Kosova, a biće reči i o energetici i medijskoj sceni u regionu.

Keynote i moderator panela „Energetska budućnost regiona u 2016.“ je Dejan Ljuština, vođa regionalnog tima PwC za menadžment konsalting, odgovoran je za poslovni menadžment. U regiji jugoistočne Evrope najvažnija je osoba u PwC za telekomunikacijski i medijski sektor, a u Adria regiji na čelu je PwC za sektor energetike.

Ono što najviše zanima građane, ali i privredu, jeste da li će biti gasa i da li će njegova cena rasti u 2016. Kakve prognoze možete dati za sledeću godinu, sudeći po dosadašnjim kretanjima tržišta?

– Predviđati nestašice plina je nerealno te ne smatram da će se Balkan suočiti s takvom situacijom. No, prevladavajući konsenzus je da će cene nafte, a posledično i plina, ostati na trenutnom nivou u narednom periodu od dve do tri godine, ukoliko trenutna situacija, u kojoj se proizvodi više nego što se konzumira, nastavi. Taj disbalans je i potvrđen nedavnom odlukom OPEC-a (decembar 2015.) da se nivo proizvodnje ne smanjuje dok je proizvodnja u ostalim zemljama, prvenstveno SAD-u, stabilna. Istovremeno, potražnja ne raste dovoljnom brzinom da bi anulirala rast proizvodnje, te višak ide u skladišta. Uzimajući u obzir da su po nekim procenama svetska komercijalna skladišta 2015. godine popunjena sa dodatnih 200 mn barela sirove nafte, rast cena nafte i plina nije verovatan, čak i u slučaju geopolitičkih šokova kakve smo videli zadnjih 5 godina.

Na koji način trenutna politička dešavanja u svetu mogu da utiču na energetsku stabilnost Balkana?

– Energetsku stabilnost Balkana valja sagledati u drugačijem kontekstu. Geografski potencijal Balkana, kao potencijalno važnog energetskog koridora, nije upitan te se regionalni napori moraju nastaviti u tom smeru. Projekti postoje, valja se koncentrisati na njihovu realizaciju.

Pre godinu dana na konferenciji „Svet u 2015.“ glavni zaključak je bio da će se svet u ovoj godini mnogo brže menjati. Da li menadžment u privredi može na velike izazove da naiđe i u sledećoj godini i kakve?

– Apsolutno, jedina konstanta u narednom period je promena, a upravo će sektor energetike biti najviše na udaru promena u ovoj deceniji. Pitanje za kompanije sada postaje, ne samo kako se zaštiti od promena, već kako učinkovito upravljati promenama i istovremeno širiti poslovanje. U prvom koraku, ključno će biti konsolidovati vlastito poslovanje. Kompanije u regionu imaju znatnog prostora za poboljšanja efikasnosti i smanjenja troškova poslovanja, pritom ne mislim isključivo na broj zaposlenih u državnim kompanijama, već o učinkovitosti procesa, organizaciji poslovanja i kvalitetu planiranja. No, to nije dovoljno, nužno je i postati agilniji, fleksibilniji. Tromi sistemi se najteže nose s promenama. Kompanije moraju razborito sagledati vlastite poslovne modele i definidati ili redefinidati vlastitu viziju u kontekstu novih tržišnih okolnosti, novih naprednih tehnologija, regulatornih okvira i političkih situacija. Opstaju samo oni koji postaju deo promena, a ne oni koji im se suprotstavljaju.

Detalje o programu i prijavama učešća možete pogledati OVDE