Tajne muzeja: Zašto su remek-dela sakrivena od javnosti?
U velikim i najpoznatijim muzejima širom sveta neka od najznačajnijih remek-dela skrivena su od očiju javnosti, pa se postavlja pitanje zašto se ona ne mogu videti, piše BBC.
Brojke ne lažu. U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku samo 24 od 1.221 radova Pabla Pikasa nalazi se u stalnoj postavci i posetioci ih mogu videti. Samo jedno od 145 dela konceptualnog umetnika Eda Ruša nalazi se pred očima javnosti, a što se tiče Huana Miroa izloženo je svega devet od 156 dela.
Zidovi Tejta, MET-a, Luvra ili MOMA-e izgledaju savršeno „ukrašeni“ ali velika većina umetničkih dela koja pripadaju najznačajnijim svetskim umetničkim institucijama nalaze se sakrivena od očiju javnosti u, po muzeološkim standardima opremljenim, pedantno organizovanim depoima.
U procentima to izgleda ovako: Tejt prikazuje svega oko 20 posto onoga što poseduje, Luvr osam, Gugenhajm tri, dok se u Berlinskoj galeriji može videti samo dva posto onoga što imaju.
Berlinska galerija poseduje oko 6.000 skulptura i slika, 80.000 fotografija i 15.000 printova.
„Nemamo prostora da predstavimo više“, kaže direktor te galerije Tomas Koler i objašnjava da taj muzej, iako ima oko 1.200 kvadratnih metara izlagačkog prostora, nije dovoljan da izloži veliki broj dela koja su stečena putem kupovine i donacija.
Međutim, problem prostora je samo jedan od razloga. Drugi je trend, jer se neka dela ne uklapaju u kustoske ideje, dok manji radovi poznatih umetnika takođe propadaju, jer njihova vrhunska dela već ukrašavaju zidove.
„Takođe, neki radovi koji se nalaze u muzeju stoje u sanducima godinama i čekaju da budu sortirana“, objašnjava Koler i dodaje da su neki sakriveni jer su osetljivi ili su ošteći.
Londonska Nacionalna galerija koristi dvostruki sistem za kačenje slika, čime se povećava stalni broj radova koji su izloženi, a Albertina u Beču poseduje više od milion starih originalnih otisaka koji su stari vekovima i veoma su osetljivi. Zbog toga je verovatnoća da će biti izložena veoma mala.
Neki muzeju su svoje kolekcije otvorili za javnost, pa ih u najavljeno vreme mogu videti tokom restauracije ili u organizovanim posetama depoima.
Naka od najznačajnih dela koja nisu često izlagana su: „Poljski zec“ iz 1502. godine Albrehta Direra (Albertina muzej u Beču), zatim „Bazen“ iz 1952. Anri Matisa (Muzej moderne umetnosti u Njujorku), „Mural na crvenoj indijskoj zemlji“ Džeksona Poloka iz 1950. godine (Muzej moderne umetnosti u Teheranu) i mnoga druga.
Izvor: B92
Foto: SIPA
