Tako nije moralo biti…
Moja drugarica rešila je prošlog vikenda da obraduje muža i decu tako što će ih odvesti na romantični izlet u Vojvodinu. Razmišljali su da li da odu na Palić ili pak do nekog salaša, i na kraju je izbor pao na čuveni restoran domaće kuhinje koji je pre pola godine otvorio naš poznati sportski as. Došli njih četvoro u Novi Sad, raspitali se gde je dotični restoran i uputili se na desnu obalu Dunava. Lepo se parkirali, seli, poručili piće i predjelo, i sve je izgledalo kao da će to biti jedno mirno ravničarsko popodne. Sportski as sedeo je u jednom ćošku i pričao nešto sa ortakom sa kojim zajedno drži pomenutu kafanu.
Onda su se otvorila vrata i sve se desilo brzo kao u filmu. U restoran je upao nabildovani mladić od svojih 25 godina, sa vratom kao u bika, priča mi drugarica. Urliknu je: „Gde jeeeee?!“ Delfinov ortak pokušao je da se spase begom kroz kuhinju, ali ga je mrgalj stigao i ubio boga u njemu pred zabezeknutim gostima i osobljem. Kada je završio sa lemanjem, pokupio se i otišao. Delefin je pokušao da pomogne namrtvo prebijenom ortaku, gosti su požurili da završe ručak i šmugnu, a žena koja je sedela pored moje drugarice prokomentarisala je da ovo nije prvi put da se to dešava. Pomenuti momak, zvaćemo ga Mrgalj, naime, rođeni je brat surpuge jednog našeg poznatog košarkaša koji igra u NBA. Mrgalj je pre tri godine na jednom restoranu na Tvrđavi ubio konobara koji ga je „čudno“pogledao. Dobio, kako to već biva u našem pravosuđu, nekoliko godina zatvora, ali svaki vikend provodi na slobodi i nastavlja „da se veseli po gradu“. Nije mu tata džaba visoki funkcioner policije… Priča se po Novom Sadu da je Mrgalj pre toga još dva puta prebio Delfinovog ortaka pred sve gostima kafane, tražeći mu da mu proda svoj udeo u restoranu.
Čujem isto da je Pčelica iz prošlog bloga, ona što je rodila vanbračno dete milijarderu, trenutno u Milanu sa sve majkom. Riba je, inače, isto iz Novog Sada, a u toj familiji ima još veselja – rođeni brat lekar zaljubio se u kolegu lekara, otišao sa njim u inostranstvo, redovno letovali u Istri i sad se, kažu, vratio kući. Ljubav kako došla, tako i prošla. Inače, Pčelicina beba se zove Filip, čisto da ne bude neke zabune ko je srećni tatica.
A jedan drugi novosadski Delfin, što nedavno ode u jednu južnu zemlju čuvenu po bankrotu i štrajkovima, kako čitam, vodi sa sobom i svoju lepu plavu ženicu. Njegov lepi plavi dečko ostaje u Beogradu. Zasad.
I tako, dok je u „mirnoj ravnici“ krš i lom, kod nas u prestonici – blud i razvrat. Čujem da je tako naša velika televizijska zvezda, zvaćemo je Guzi, svojevremeno akterka hopa-cupa filma, našla novog „dečka“. A pri tom ni starog „dečka“, zvaćemo ga Jorgos, nije ostavila. „Dečka“ sam stavila pod znake navoda pošto ne znam da li ove baje koje zakorače u šestu i sedmu deceniju života i dalje imaju pravo da se odazivaju na „dečko“. Pomenuti je ni manje ni više nego visoki funkcioner jedne opozicione partije, poznate po širenju tradicionalnih i porodičnih vrednosti, isposništvu i slično. Ujedno je i predsednik jedne velike beogradske opštine. Nije u cvetu mladosti, kao ni mučeni Jorgos, ovaj što još nije obavešten da mu je devojka našla novog dečka. A možda i opale neku trojku, sve u duhu tradicije i isposništva. Ako budu snimali film tom prilikom, mogao bi da se zove „Guzi i vesele deke“. Čisti GILF! Da ne kažem GGILF!
