Tijanićevo pismo Nikoliću: Vaš „kulturni“ savetnik organizuje medijske hajke!
Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, a povod je njegov sukob s Radoslavom Pavlovićem, Nikolićevim savetnikom za kulturu. Pavlović (poznat kao scenarista serije „Moj rođak sa sela“) je Tijanića optužio da je zabranio seriju o Aleksandru Karađorđeviću koju je spremao. Pismo Aleksandra Tijanića prenosimo u celosti.
„Dobri običaji nalažu, pre nego se obratim merodavnim srpskim i evropskim institucijama, da zatražim odgovore od Vas, kao osobe izabrane da brine o poretku u malaksaloj Srbiji. Zašto za Radoslava Pavlovića, darovitog pisca a vašeg novoustoličenog “kulturnog” savetnika, ne vrede moralna načela po kojima državni činovnici ne smeju da iznose neistine, falsifikate, neargumentovane političke sudove, samovoljno proširuju svoja ovlašćenja ili organizuju medijske hajke?
Uživa li on zaštitu vašeg Kabineta i pravni imunitet kad, kao autolicencirani srbomer, podstiče razliku među Srbima ispravne genetike i nas, srpskih mutanata, sa Kosmeta? Jel to početak nečega što ne znamo kako će se završiti? U brojnim medijskim najavama – šta će sve, čim sedne u moćnu fotelju savetnika, da uradi Savetu RRA, Upravnom odboru i generalnom direktoru RTS – vaš kulturnjak me, rasistički, obeležava složenom, višeznačnom formulom “nesrećnik iz Podujeva”?! Očigledno, mesto rođenja mene rasno diskvalifikuje da, posle Mitevića i Milanovića, budem treći generalni direktor srpske televizije poreklom sa Kosmeta. Mali je problem što, sasvim zakonito, ja to već jesam. Osam godina. Ne baš najbolji direktor. Ali, ne baš najgori.
Šta me, po standardima vašeg savetnika, čini Srbinom druge klase?
Istini za volju, nisam rođen u Podujevu. Ali, zahtevam da Pavlović prema meni postupa kao da jesam. Da vidim šta će da mi uradi tim povodom. Daću mu i sam neke “niske” ideje. U tom srpskom gradiću, na nekadašnjoj srpsko-turskoj granici, jesam proveo osam prvih godina života. Predivnih. Postao sam “plovan” u reci Lab. Lab je, za neupućene, opevan u više globalnih deseteračkih hitova sa poznatog albuma “Kosovski ciklus”. Kršten sam u Visokim Dečanima. Tačno na polovini prošlog veka. Sve to zahvaljujući dedi koji se, sa topličkom braćom, iz naše Ivan-Kule, sa brda iznad Kuršumlije, u akciji “Osvetimo Kosovo”, sručio dvanaeste godine na Podujevo. Kad je već imao zalet, nije stao do Kumanova. Šta me u navedenom, po standardima vašeg savetnika, čini Srbinom druge klase?
Pouzdano znam da Vi, Predsedniče, ispravno držite da su svi Srbi i Srbija cela, bar lečka, rođeni na Kosmetu? Zašto smo onda za vašeg Pavlovića, mi samo “pieds noirs” (“crna stopala”), kako su Francuzi nazivali bele sunarodnjake izbegle iz Alžira? Kolika je, u procentima, arijevska prednost Srba poput Pavlovića rođenih, pretpostavljam, u okolini vinski obdarenog Aleksandrovca?
Predsedniče, Vaša javna, tačna, hrabra i hvale vredna ocena, data u prvom televizijskom razgovoru posle preuzimanja najviše dužnosti – “RTS je bio najprofesionalniji i najpošteniji medij tokom predizborne kampanje”, daje mi za pravo da vas pitam: da li vaš savetnik, daleko bilo, ovim poništava vaše ocene? Ili, na svoj prvi radni dan, direktno polemiše sa Vama? Da li je, u tom slučaju, Pavlović samo Vaš kulturološki savetodavac ili predstavlja, kako sam veruje, ispupčeni “komad” predsednika, što ga čini autonomnim političkim faktorom zaduženim za ustrojstvo i kontrolu kulture, medija, institucija, kadrovsku politiku, ministarstvo kulture?
Koji zakon dozvoljava Pavloviću deli Srbe po mestu rođenja?
Jesu li najave smena, hajki, pretnji, sejanje straha i neistina, gomila samokandidata za funkciju koja (još) nije slobodna, posledica nečijih neutaženih ambicija, naplata bliskosti sa Vama, ljutnja zbog traženih a neisplaćenih honorara, opijenosti ambicijom, draž krčenja prečica kroz zakone ili brutalni politički pritisak usmeren, slutim, na budžet RTS od nedovoljnih 70 miliona evra?
Koji član ustava ovlašćuje vašeg savetnika da, još pre stupanja na dužnost, bahato, netačno i suprotno svim zvaničnim izveštajima ovlašćenih institucija, ocenjuje krajnje negativno rad Saveta RRA, Upravnog odbora RTS i generalnog direktora Javnog servisa? Koji zakon dozvoljava Pavloviću, da zaogrnut pozajmljenim autoritetom vašeg položaja, najavljuje promene za koje nije nadležan ili deli Srbe po mestu rođenja? Ali, gde god da je rođen budući direktor, kroz godinu i po dana, ostavljam njemu neporecivo nasleđe. Javni servis Srbije jedan je od najuspešnijih servisa u Evropi. Nema krize gledanosti, nema manjka poverenja građana. Ali država, svesno i temeljno, finansijski potapa RTS – porezi su 22 miliona evra godišnje ili sve što marketing zaradi. Dve srpske vlade odlagale su, do danas, svaku interventnu pomoć i promenu neprimenljivih zakona. U ovom trenutku, Srbija ne ispunjava elementarni evropski standard odnosa države i javnih servisa.
Možda je doboš savetnika Pavlovića, samo brutalna najava kako država neće ispuniti svoju obavezu i – u dubokoj ekonomskoj krizi i razumljivom padu pretplate, neće svom javnom servisu obezbediti dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Ili će, pak, takvu pomoć uslovljavati ispunjavanjem kadrovskih, političkih i uređivačkih zahteva.
U tom slučaju, gospodine Predsedniče, razumećete neizbežnost da se Javni servis obrati srpskom pravosuđu, nadležnim institucijama za kontrolu rada i zaštitu RTS, te OEBS-u i Evropskoj komisiji, sa pitanjem – da li je vaš savetnik u celosti oslobođen štetnog uticaja srpskih i evropskih zakona? U boljem ishodu, biće to, slutim, samo tužni abortus umišljenog savetničkog pokušaja da sebe prikaže kao vlasnika ljudskih sudbina i važnog samozvanog proroka zlokobnih vremena? No, iskustvo mi nalaže opreznost: ako je prorok Pavlović u pravu, ako je oslobođen zakona kad i stida, ponoviću retoričko pitanje upućeno Vama – šta to onda, Predsedniče, počinje u Srbiji i kako će se završiti?
Izvor: Blic
