Bol Jane Todorović ne prolazi: Nikada više neću biti srećna

Jana Todorović u emotivnoj ispovesti za SCANDAL! oriznala je da višenikada neće biti srećna žena. Jana je pre pet godina izgubila sestrića Baneta, kojeg je gledala kao svog sina i od tada nosi veliki bol na duši.

Jana Todorović nosi veliki bol na duši zbog gubitka sestrića Baneta

Bane je primenuo od korone, a kako kaže posle gutka njenog drugog deteta, kako ga je sama zvala, njoj jedinu sreću pruža ćerka Kristina.

Ivan Vučićević

– Da li sam srećna? Jesam srećna žena. Srećna sam prvenstveno što je Kristina izrasla u pravu i zdravu devojku, a bila sam presrećna sve do momenta dok se ovo nije desilo sa mojim sestrićem. Posle toga ne mogu uopšte da pokažem ili kažem koliko sam srećna ili nesrećna.

Karleuša kaže samo na momente.

– Momente, da. Isto tako. Pa neću više nikada kao što sam bila. Znala sam da se radujem za svaku sitnicu, da delim i svoju sreću, i uspehe i neuspehe. I kad je bilo neuspeha ja sam bila srećna, okej hajde biće bolje. Ali kako se ovo desilo sa mojim sestrićem, ništa više nije isto. Mene baš boli. Zato što je Bane rođen kada sam ja imala šesnaest godina i oni su živeli na selu četiri, pet kilometara od nas. Ja sam živela sa bratom, majkom i sa ocem. Onda je on došao kod nas da živi sa mojom sestrom i sa zetom, maltene je više bio kod nas. Ja sam gledala njegovo odrastanje, presvlačila pelene, hranila ga, brinula o njemu kao majka. On je mene često znao da pozove druga majka.

Deluje kao da mu nešto nisi rekla.

– Ja sam, kada se to desilo, baš u ovom periodu. On se razboleo prvog novembra, Kristina je rođena drugog novembra i preminuo je trinaestog, a osmog novembra je njegov rođendan. Ja sam bila u Americi na turneji i kao da sam osetila da će se nešto desiti. Svaki put kad idem za Ameriku ja sam bila happy, srećna, zadovoljna, a tog puta meni se uopšte nije išlo. „Kako ću sestro da idem?“ I samo mi je sestra javila „Bane je dobio koronu“. Ja sam rekla „dobro sestro, nije prvi ni poslednji, nemoj toliko da se sekiraš, hajde molim te smiri se“. Ona kaže „ne, sestro, on je gojazan, neće to dobro da se završi“. Ono što mi je najtužnije u celoj priči, što sam morala dosta stvari da sakrivam od moje sestre, a ja prva da saznajem. I najviše me boli što sam u tom momentu, kada je on – ja ne mogu ni da izgovorim tu reč umro – bila u avionu i ja sam poslednja saznala. Napisala sam mu poruku u petak veče, „srećo tetkina, znaš da je tetka preko sveta, volim te najviše na svetu, molim te diši, ne brini ništa, tetka je podigla celu Srbiju zbog tebe na noge. Molim te samo diši. Biće sve u redu. Evo pričala sam sa lekarima. Volim te, volim te najviše“. I na kraju velikim slovima „VOLIM TE NAJVIŠE, TVOJA TETKA“. On je to pročitao i samo mi je poslao poljupce. I jedino što mi je žao što nije napisao i nije imao vremena i nije imao snage da on meni kaže barem čuvajte mi Taru, a znam da je to sigurno hteo da kaže. To je moj život. I tada kada se to posle desilo, ja sam rekla samo žmuri, a on je posle toga rekao, poslao je ta tri velika poljupca i još jednu poruku je napisao „kako da žmurim kad gledam kako ih iznose“. To je tako. I onda sam posle saznala šta se desilo. Moja sestra nikad ovo nije čula.

Ivan Vučićević

Bila si avionu?

– Bila sam u avionu. Kuma je pozvala, ja sam se javila na Ivanov broj i rekla je „Janka, Bane je umro“. Eto. Kraj. I ti ljudi koji su organizovali te nastupe, te koncerte, jedan od menadžera je pitao „da li može Jana barem malo da ustane“, ali ja nisam znala za sebe, ja još ne mogu da se oporavim a ne da ustanem da radim. Eto to je to.

Jesi oprostila tim ljudima tada?

– Jesam. Mislim nisam se ni videla posle toga više, samo sam otišla iz tog grada, iz Mineapolisa prema Čikagu, iz Čikaga za Beograd i tad stvarno nisam znala za sebe. Kad smo prošli onu pasošku kontrolu i skenirali karte da uđemo da zauzmemo svoja sedišta i kad sam sela u avion ja sam samo krenula da se smejem i da se smejem, i ja sam vrištala od smeha a ne znam ni ja zašto se smejem. Od šoka zato što sam uspela kao da uđem u avion i sad idem da sahranim svog sestrića. Ja nemam nijedan drugi problem u životu. Imala, nemala, mene više ništa ne zanima. Posle mog sestrića, meni je to najveća tuga i kad mi neko mogao meni da uđe u moje srce, u dušu da vidi kako je meni, mislim da je moje srce raskomadano, kako da kažem, crna mi je i duša i srce… Meni je jedino žao što niko od nas ne može baš toliko javno da priča.