Uče li uopšte Amerikanci strane jezike?

Zašto je poslednjih godina na američkim fakultetima zabeležen drastičan pad u interesovanju za učenje stranih jezika?

Još od 1958. godine američka Modern Language Association (MLA) prati broj sudenata koji na koledžima uče neki drugi jezik pored engleskog. Svakih nekoliko godina, ova organizacija objavljuje izveštaj koji prati broj studenata koji uči strane jezike. Nekada taj broj raste, nekada opada. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, izgleda da je ljubav američkih studenata prema stranim jezicima u konstantnom padu.

Po najnovijem MLA izveštaju, objavljenom ovog meseca, primećen je drastičan pad u broju studenata koji uči strane jezika: u odnosu na 2009. godinu, 2013. je oko 100.000 studenara manje izabralo neki strani jezik. Čak je i učenje španskog jezika, koje je godinama u porastu, u ovom periodu doživelo pad i to za 70.000 studenata, što je najveći zabeleženi pad od 1958, odnosno od kada MLA vrši istraživanja.

Ako znamo da se broj studenata koji upisuju koledže u Americi veći za 150.000 onda je ovaj pad u učenju stranih jezika još dramatičniji. Procentualno, od 100 studenata 8.7 je biralo neki strani jezik, a sada je 8.1, što je najmanji procenat još od 1995. Ne tako davno, 2006. godine, na svakih 100 studenata procenat onih koji su birali strani jezik bio je čak 9.1.

Šta se desilo u međuvremenu? Nekoliko stvari.

Na prvom mestu i verovatno važnije od svega, jeste to što su studenti počeli da biraju predmete za koje smatraju da su praktičniji od jezika. Mora se imati u vidu da su ovi rezultati iz perioda svetske ekonomske krize, kao i to da su na američkim fakultetima poslednjih godina najpopularniji predmeti koji imaju veze sa biznisom i menadžerstvom.

Šezdesetih godina prošlog veka je vladao procvat na katedrama stranih jezika, ali tada je i ponuda drugih predmeta u bila manja. Naravno, predmeti koji imaju veze sa informatikom, digitalnom umetnošću i softverom tada nisu ni postojali.

Kao jedan od razloga ovog pada navodi se i to što je ponuda stranih jezika u osnovnim školama sada veća i španski već dugi nije jedini jezik koji osnovci uče.

Bez obzira na aktuelne razloge, neki jezici beleže konstantan pad . Nemački, francuski i ruski jezik na primer, beleže redovni pad poslednjih dvadesetak godina. Broj institucija na kojima se uče ovi jezici sve je manji, pa se tako njihovo smanjenje između 1990. i 2013. procentualno izražava na sledeći način: broj institucija koje uče nemački je manji za 21 odsto, za francuski 13 odsto, a za ruski je manji za 30 odsto.

S druge strane, neki jezici beleže stalan porast u interesovanju – kineski, arapski, korejski ali i jezik znakova. Broj institucija koje uče kineski je porastao za 110 odsto, arapski za 330 odsto, korejski za 208 odsto, a za jezik znakova čak za 3100 odsto

Izvor: B92
Foto: Thinkphotostock