Umetnik koji je obeležio 20. vek: Izložba Joana Miróa u zagrebačkom Umetničkom paviljonu

U Umetničkom paviljonu u Zagrebu (www.umjetnicki-paviljon.hr), jednom od najlepših izložbenih prostora u Republici Hrvatskoj u kojem se u kontinuitetu 115 godina održavaju izložbe, 2. oktobra 2014. otvara se izložba Joana Miróa, umetnika koji je, uz Picassa, obeležio 20. vek – slikara, kipara, keramičara i grafičara koji je, bez sumnje, jedan od glavnih, bitnih i odgovornih učesnika celokupne prekretnice u umetnosti prošloga veka.

Dela Joana Miróa do sada su, u obliku grafičkih listova, dva puta bila izlagana na ovim prostorima – početkom 70-ih i krajem 80-ih godina 20. veka.

Iako te dve izložbe vredi spomenuti, ipak će tek izložba koja uskoro sledi u Umetničkom paviljonu pokazati „pravog“ Miróa – umetnika slikara, kipara, grafičara i keramičara. Jer, naime, u Umetničkom paviljonu će biti, po prvi put u Hrvatskoj i regiji, izložene originalne slike, skulpture, litografije, keramika i tapiserije!

Izložba „Joan Miró: remek-dela iz Fondacije Maeght“ po prvi put će, ne samo u Hrvatskoj već u ovom delu JI Europe, predstaviti dela slavnog katalonskog umetnika koja se čuvaju u prestižnoj Fondation Maeght u Saint-Paul-de-Vence (Nica).

Kustosi izložbe su direktor Fondation Maeght, Olivier Kaeppelin i direktorka Umetničkog paviljona, Jasminka Poklečki Stošić. Za izložbu su odabrali ukupno četrdesetak radova – slike (veliki formati ), skulpture (21 kom), litografije i tapiserije – pri čemu je poseban naglasak stavljen na skulpture.

Naime, Miró, koji je pre svega poznat kao slikar, bio je i izvanredan kipar, a Fondacija Maeght je prva u svetu po broju njegovih skulptura. Ima ih više od 150. Izložba će omogućiti praćenje rođenja i evoluciju Miróovih izvanrednih skulptura nastalih u razdoblju od dve decenije – od ranih 1960-ih, kada se počeo ozbiljnije zanimati za ovaj oblik likovnog izražavanja, do samih početaka 1980.-ih.

Iako je smatran članom nadrealističkog pokreta, Miró zapravo nikada nije predugo „drugovao“ s bilo kojim stilom, on nikada nije izdao svoju umetničku autonomiju i kreativnost. Naprotiv, uvek je težio novim izražajnim ciljevima kroz potpuno nove diskurse.

Kontakt s pariškom avangardom, a naročito s Pablom Picassom, Tristan Tzarom i Andre Brentonom, rezultirao je stvaranjem novog kosmosa bića i simbola u njegovim delima, a to je naročito vidljivo u delu njegovog skulpturalnog opusa. I dok su mu skulpture u keramici manjih formata one u bronzi su monumentalnih, a najbolje mesto gde se takve mogu videti je park skulptura Fondacije Maeght. Veza Miróa i Fondacije Maeght započela je sredinom 20. veka. Miró je, naime, bio veliki prijatelj s osnivačem Fondacije, Aime Maeghtom. Fondacija je već dugi niz godina, nezaobilazna kada je reč o modernoj i savremenoj umetnosti. Danas nije moguće da ijedna ozbiljna svetska galerija ili muzej priredi izložbu Miróa ili Matissa, Bonnarda, Caldera, Giacomettia, Braquea,..bez pozajmljivanja njihovih dela iz Fondacije Maeght.

Izložba će se moći razgledati do 8. februara 2015.

Autor: Life Content